Ђована Савојска
| Ђована Савојска | |
|---|---|
 Ђована Савојска, 1932. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 13. новембар 1907. |
| Место рођења | Рим, |
| Датум смрти | 26. фебруар 2000. (92 год.) |
| Место смрти | Есторил, |
| Породица | |
| Супружник | Борис ІІІ од Бугарске |
| Потомство | Марија Лујза од Бугарске, Симеон II од Бугарске |
| Родитељи | Виторио Емануеле III Савојски Јелена Савојска |
| Династија | Савоја |
 | |
Ђована Савојска (Рим, 13. новембар 1907 — Есторил, 26. фебруар 2000) била је италијанска принцеза из Савојске куће, а касније је постала бугарска царица удајом за Бориса III. Била је кћерка Виториа Емануела III и Јелене Савојске.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост
[уреди | уреди извор]Принцеза Ђована је рођена у Риму, као трећа ћерка и четврто од петоро деце италијанског краља Виториа Емануела III и краљице Јелене Савојске, бивше краљице Црне Горе.
Након римокатоличког крштења добила је име Ђована Елизабета Антонија Романа Марија.
Њен старији брат Умберто II од Италије је тад био будући, а уједно и последњи италијански краљ.
Царски живот
[уреди | уреди извор]Ђована се са 23 године удала за бугарског цара Бориса III у базилици Светог Фрање Асишког у Асизи октобра 1930. године на римокатоличкој церемонији којој је присуствовао и италијански диктатор Бенито Мусолини. Друга церемонија венчања је била организована у Софији по православним обичајима што ју је довело у сукоб са римокатоличком црквом.[2]
Ђована је усвојила бугарску верзију свог имена, Јоана.
Она и Борис су имали двоје деце: Марију Луизу, рођену у јануару 1933. године, а потом и будућег краља Симеона II Бугарског 1937. године.
У годинама које су претходиле Другом светском рату, Царица Јоана се увелико укључила у добротворне организације, укључујући финансирање дечије болнице. Током рата је била противтежа свом мужу који је прикључио Бугарску силама Осовине, а она је успела да омогући и добије транзитне визе, како би једном броју Јевреја омогућила да побегну у Аргентину. Цар Борис се такође показао мање покорним него што се Хитлер надао, а након састанка у Берлину у августу 1943. године, цар се озбиљно разболео и умро у 49. години. Стрес и срчано стање били су званични разлози за његову смрт.[3]
Јоанин син Симеон постао је нови цар и успостављено је намесништво на челу са његовим ујаком кнезом Кирилом, којег су Немци сматрали подводљивијим.
Током рата Бугарску је окупирао Совјетски савез, а кнезу Кирилу се судило, где га је народни суд прогласио кривим и погубио. Јоана и њен син Симеон су остали у кућном притвору у палати Врана у близини Софије све до 15. септембра 1946. године, када им је нова комунистичка власт дала 48 сати да напусте земљу јер је држава након референдума проглашена републиком.
Након њиховог пребега у Александрију придружила се њеном оцу, након чега се селе у Мадрид. Након тога се сели у Португалију где је живела до краја живота. Након смрти која је задесила у 92. години живота сахрањена је на гробљу у Асизу, месту где се и удала за краља Бориса 1930. године.[4]
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 16. Карло Алберт | ||||||||||||||||
| 8. Виторио Емануеле II Савојски | ||||||||||||||||
| 17. Марија Тереза од Аустрије | ||||||||||||||||
| 4. Умберто I | ||||||||||||||||
| 18. Archduke Rainer Joseph of Austria | ||||||||||||||||
| 9. Archduchess Adelaide of Austria | ||||||||||||||||
| 19. Elisabeth of Savoy | ||||||||||||||||
| 2. Виктор Емануел III | ||||||||||||||||
| 20. Карло Алберт (= 16) | ||||||||||||||||
| 10. Prince Ferdinand, Duke of Genoa | ||||||||||||||||
| 21. Марија Тереза од Аустрије (= 17) | ||||||||||||||||
| 5. Маргарита од Савоје | ||||||||||||||||
| 22. Јохан од Саксоније | ||||||||||||||||
| 11. Елизабета од Саксоније | ||||||||||||||||
| 23. Амалија Аугуста од Баварске | ||||||||||||||||
| 1. Ђована Савојска | ||||||||||||||||
| 24. Сава Петровић-Његош | ||||||||||||||||
| 12. Мирко Петровић-Његош | ||||||||||||||||
| 25. Ангелика Радамовић | ||||||||||||||||
| 6. Никола I Петровић | ||||||||||||||||
| 26. Драго Мартиновић | ||||||||||||||||
| 13. Анастасија Мартиновић | ||||||||||||||||
| 27. Анастасија Лудовић | ||||||||||||||||
| 3. Јелена Савојска | ||||||||||||||||
| 28. Петар Перков Вукотић | ||||||||||||||||
| 14. Петар Вукотић | ||||||||||||||||
| 29. Стана Милић | ||||||||||||||||
| 7. Милена Вукотић | ||||||||||||||||
| 30. Тадија Војводић | ||||||||||||||||
| 15. Јелена Војводић | ||||||||||||||||
| 31. Милица Павићевић | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „H.M. QUEEN GIOVANNA”.
- ^ „H.M. QUEEN GIOVANNA”.
- ^ „Giovanna Of Savoy”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2023. г. Приступљено 14. 11. 2023.
- ^ „Јелена Савојска”.
- ^ „Princess Giovanna”.
