Ђока Дунђерски

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђока Дунђерски
Ђока Дунђерски
Пуно имеЂорђе Дунђерски
НадимакЂока
Датум рођења(1873-10-13)13. октобар 1873.
Место рођењаСрбобран
 Краљевина Угарска
Датум смрти24. октобар 1950.(1950-10-24) (77 год.)
Место смртиНови Сад
 ФНР Југославија
Ђока Дунђерски биста Владимира Јокановића у парку у Кулпину 2016.

Ђорђе Ђока Дунђерски (Србобран, 13. октобар 1873Нови Сад, 24. октобар 1950) био је српски велепоседник и индустријалац. Потиче из једне од најпознатијих породица у Војводини која је стекла велико богатство.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 13. октобра 1873. године у Србобрану. Његов отац је био Лазар Дунђерски. Дунђерски, по породичном предању, потичу из околине Гацка у Херцеговини. У Бачку су се доселили крајем 17. века бежећи испред турског зулума. Најпре су се настанили у околини Суботице, да би се после Ракоцијеве буне (1701. године) и потоњих сељачких немира у којима су углавном православци страдавали, прешли у Сентомаш (данашњи Србобран). Гимназију је завршио у Тата - Товарошу а Трговинску школу у Будимпешти, и после је студирао агрономију у Немачкој. Имао је угледно добро у Кулпину, некадашњи спахилук породице Стратимировић и многобројна индустријска предузећа од којих су најзначајнија;

  • Камендин у Новом Саду, (фабрика серума),
  • Кулпин у Новом Саду (фабрика месних прерађевина која је добила име по добру у Кулпину),
  • Графика (уметнички штампарски завод).

На свом добру у Камендину је имао велику ергелу коња.

Дворац породице Дунђерски у Кулпину

Био је саоснивач хиподрома у Београду и Сајма у Новом Саду.

Био је ожењен Олгом, ћерком генерала Митра Мартиновића, имали су сина Гедеона и ћерку Надежду удату за сина Николе Танурџића.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Све је ово моје двориште (НИН)”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 25. 11. 2013. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]