Ђорђе Ђорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђорђе М. Ђорђевић
General Djordje M Djordjevic.jpg
Ђорђе Ђорђевић
Датум рођења (1863-10-31)31. октобар 1863.
Место рођења Неготин
Кнежевина Србија
Датум смрти 12. новембар 1935.(1935-11-12) (72 год.)
Место смрти Београд
Краљевина Југославија
Године службе 18851904.
19121921.
Чин Дивизијски генерал
Битке/ратови Српско-бугарски рат
Балкански ратови
Први светски рат
Одликовања Орден Карађорђеве Звезде са мачевима

Ђорђе М. Ђорђевић (Неготин, 31. октобар 1863Београд, 12. новембар 1935) је био генерал Војске Краљевине Србије и командант коњичке дивизије у Првом светском рату. У Југословенској војсци имао је чин дивизијског генерала.

Биографија[уреди]

Рођен је 31. октобра 1863. у Неготину. По свршетку Реалне гимназије у Београду, ступио је у Војну академију Краљевине Србије 1883. године, као питомац 16. класе Ниже и 2. класе Више школе Војне академије Краљевине Србије. За пешадијског потпоручника произведен је 12. септембра 1885, пред сам рат. Преведен у коњицу 15. маја 1887. Унапређен у чин коњичког поручника 22. фебруара 1890. ; коњичког капетана друге класе 26. априла 1893. У рату 1885. је био ордонанс официр у IV пешадијском пуку, командовао је четом и батаљоном. У периоду 1888—1890. је био на вишој школи Војне академије Краљевине Србије. За коњичког капетана прве класе је именован 6. децембра 1895;коњичког мајора 20. маја 1898., а за коњичког потпуковника 22. фебруара 1903. године. Командовао је коњичким водом, ескадроном, пуком и бригадом и командом краљеве гарде (1901 — 1903). Пензионисан је 25. маја 1904, а реактивиран 1912. године. Служио је годину и по дана у руској коњици (I Московском Лајбдрагонском пуку у Тверу).

Штаб Тимочке Војске снимљен у Бугарској, под рушевинама старе куле у Кули, јула 1913. Ђорђе је у шести гледано са десне стране.

У Балканским ратовима 1912. био је начелник штаба Тимочке војске чији је командант био пуковник Вукоман Арачић. Учествовао је у противнападу на бугаре и у снажном налету са војском је дубоко продрео у бугарску територију, заузели Кулу и Белграџик и зауставили су се код самог града Видин а који су опсели. (Погледај чланак Опсада Видина).[1][2]

Проглашен за пуковника 31. октобра 1913. године током Другог балканског рата.

Први светски рат[уреди]

У Првом светском рату 1914—1918. је командовао:

  • 1914. армијском коњицом Прве армије и здруженим Мачванским и Љубовијским одредом;
  • 1915. здруженом Соколском бригадом и Струмичким одредом;
  • 1916. је био командант српских трупа у Африци;
  • 1918. командант коњичке дивизије.

На крају рата је унапређен у чин генерала 25. септембра 1918. Поново је пензионисан 8. септембра 1921. године. Преведен у резерву 5. марта 1923. са чином дивизијског генерала. Преминуо је 12. новембра 1935. године у Београду. Сахрањен на Новом гробљу у Београду.

Библиографија[уреди]

Осим чланака, оригиналних и преводних, у Витезу и Ратнику, написао је и штампао:

  • О даљном јахању / Ђорђе М. Ђорђевић (1900)
  • Улога 4. пешадиског пука - Успомене из српско-бугарског рата / Ђорђе М. Ђорђевић (1911)

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1916&e=t&p=0389&z=3&x=b&w=922&h=600&x=b Балкански рат у слици и речи, уредник Душан Мил. Шијачки, Београд, 1913. страна 389
  2. ^ http://ubsm.bg.ac.rs/view.php?q=1142&e=t&p=0377&z=2&x=0&w=922&h=600&x=e Илустрована Ратна Кроника - 1912-13, уређује Каменко Суботић Нови Сад: Издавачка књижарница Свет. Ф. Огњановића,1912/13. pp. 377

Литература[уреди]