Ђорђе Јанковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Ђорђе Јанковић
Датум рођења 1947.
Место рођења Београд
Србија, ФНРЈ
Датум смрти 12. новембар 2016.(2016-11-12) (68/69 год.)
Поље археологија

Ђорђе Јанковић (Београд, 1947 – Београд, 12. новембар 2016) био је српски археолог, доктор наука и професор универзитета.

Руководио је бројним археолошким истраживањима на територији бивше Југославије.
Аутор је чланака, расправа и монографија о касноантичкој и средњовековној археологији Западног Балкана, посебно о археологији Словена и Срба од значаја за разјашњавање етногенетских процеса.[1]
На основу сопствених истраживања од касних 1980-их заступа теорију о подунавском пореклу Словена[2][3] и њиховој аутохтоности на Балкану и пре Велике сеобе, чему нова мултидисциплинарна истраживања дају за право.[4][5]

Биографија[уреди]

Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду.
Стручни рад је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. запослен је у Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњовековну археологију.
Магистрирао је 1977. са темом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у VI-XII веку, а са темом Становништво Балкана у VI и почетком VII столећа докторира 1987. године.
У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију 1997. године.[6] Ову дужност је обављао до 2008. године.

Радио је као професор на Академији за уметност и консервацију СПЦ а својевремено и као продекан за наставу ове установе.
Др Јанковић је био председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године[7], а такође и уредник научног часописа Гласник Српског археолошког друштва.

Изабрана библиографија[уреди]

Монографије[уреди]

Чланци[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Седов, В. В. Славяне: Историко-археологическое исследование, Москва, 2002, стр. 117.
  2. ^ Јанковић Милица и Ђ. Јанковић. Словени у југословенском Подунављу, Музеј града Београда, Београд 1990.
  3. ^ Пипер, Предраг. Увод у славистику 1, одељак „Словени у светлу археолошких истраживања“, Пројекат Растко, 2002.
  4. ^ Alinei, Mario. „Interdisciplinary and linguistic evidence for Palaeolithic continuity of Indo-European, Uralic and Altaic populations in Eurasia, with an excursus on Slavic ethnogenesis“, Quaderni di Semantica 24, 2003, pp. 187-216.
  5. ^ „(...) треба нагласити да се нови резултати генетских истраживања суштински подударају са закључцима других научних дисциплина; в. Толстов 1948, 37–38; Трубачов 2005; Трубачов 2006; Пипер 2008, 128–136; Јанковић 2010, 213 –215, 218–220; уп. Лома 1993, 106–107.“ у: Тодоровић, Ивица. „Нове могућности етногенетских проучавања становништва Србије“, Гласник Етнографског института САНУ, LXI (1), Београд, 2013, стр. 154, напомена бр. 13.
  6. ^ www.rastko.net/whoiswho Ђорђе Јанковић, Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ „Досадашњи председници Српског археолошког друштва“, САД, званични сајт, приступљено 4. 3. 2014.
  8. ^ Кљакић, Слободан. „Истраживачки и издавачки подухват“, Политика, Београд, 8. 6. 2015.

Спољашње везе[уреди]