Ђорђе Андрејевић Кун

Из Википедије, слободне енциклопедије
ЂОРЂЕ АНДРЕЈЕВИЋ КУН
Ђорђе Андрејевић Кун сликар
Ђорђе Андрејевић Кун сликар
Датум рођења (1904-03-31) 31. март 1904.
Место рођења Вроцлав, Прусија,
Немачка Немачко царство
Датум смрти 17. јануар 1964.(1964-01-17)(59 год.)
Место смрти Београд, Социјалистичка Република Србија НР Србија,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Супруга Нада Андрејевић Кун

Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Народноослободилачка борба
Служба Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије

Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден рада са црвеном заставом
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Ђорђе Андрејевић Кун (Вроцлав, Прусија, 31. март 1904Београд, 17. јануар 1964), српски сликар и графичар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и члан Српске академије наука и уметности.

Биографија[уреди]

Рођен је у 31. марта 1904. године у месту Вроцлав у Пољској тада Немачко царство у породици Вељка Андрејевића Куна и жене му Гертруде као четврто од укупно петоро деце које су имали Вељко и Гетруда. Отац Вељко је био графички мајстор и пре него што је дошао у Немачку, а ту је изучио и граверски занат. Постао гравер у једном од најбољих графичких предузећа у Немачкој и тако успео да споји занат и велику наклоност према уметности. Испоставило се да је и једно и друго пренео на свога сина Ђорђа. Уметничку црту у малом Ђорђу први је открио његов берлински учитељ господин Штрајх. Ђорђе је са породицом дошао у Београд 1914, где је завршио је штампарски занат 1920, а затим учио сликарство на Уметничкој школи у Београду (1920—1925).

Захваљујући добротвору београдском трговцу Илији Ранкићу, Ђорђе Андрејевић Кун добија од њега стипендију за сликарско усавршавање у Италији. Боравио је у Венецији, тамо је учио, сликао, обилазио музеје и галерије – а затим исто то у Фиренци, Милану и Риму. У Италији је провео две године пред платнима великих мајстора ренесансе и барока Микеланђела, Тицијана, Веронезеа, Тинторета. Након Италије Ђорђе је наставио студије у Паризу где је проучавао савремене уметнике Сезана, Модиљанија и бугарског сликара Паскина, али је и – нашао себе тј. свој стил. У Паризу је тада продао своје прве слике које се и данас чувају у приватним збиркама.

Прва самостални изложбу Кун је имао крајем фебруара 1931. године, на којој су преовладавале две његове главне теме: мртва природа и аутопортрет. Те исте године млади Кун (имао је 27 година) на анонимном конкурсу за грб града Београда, на коме је учествовало 56 уметника из Југославије, добија прву награду. Тај грб је и данас званични грб Београда. Прелом у Куновом стваралаштву настаје 1934. године кад је одржан светски конгрес писаца у Москви на коме је изречен појам „социјалистички реализам”. Тим појмом је означено да тема уметничког дела треба да буду свакодневица радника како би им уметност помогла у борби против класног непријатеља. С обзиром да је Кун по политичкој оријентацији био левичар, вратио се графици као најпогоднијем уметничком медију за остварење тих захтева. Како све то изгледа у животу, видело се већ исте те године, на Првој графичкој изложби покренутој с намером да јавност сазна могућности графичке вештине. У том периоду са тематиком из радничког живота издаје мапу графика под називом „Крваво злато“. Из Шпаније, куда је отишао да се с тамошњим патриотама бори против фашизма у Интернационалним бригадама, донео је мапу графика „За слободу”.

У Другом светском рату био је од почетка до краја. После ослобођења објавио је мапу цртежа „Партизани”. Познат је по монументалним реалистичним композицијама и графичким мапама у којима је приказао злочине окупатора у време Другог светског рата и мотиве из обнове и изградње земље. Творац је идејних решења за ордење и грб нове југословенске државе формиране 1943. године на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Професор Академије ликовних уметности у Београду и ректор Уметничке академије[1][2][3].

Илустровао је и опремио бројна књижевна дела: (Жена у кошуљи, Колона, Црвене рибе, Риба на белом...) На његов рад утицали су Георг Грос и Франс Масерел.

Умро је 17. јануара 1964. године у Београду.

Признања[уреди]

У току живота и рада Ђорђе Андрејевић Кун је добио многа признања најзначајнија су:

Награде[уреди]

  • 1931. Прва награда за грб Београда,
  • 1940. Награда за графику Државне штапарије у Београду,
  • 1947. Прва награда за графику Комитета за културу и уметност владе ФНРЈ,
  • 1949. Прва награда за сликарство Председништва владе ФНРЈ,

Одликовања[уреди]

  • Партизанска споменица,
  • Орден заслуга за народ првог реда,
  • Орден за храброст.
  • Орден рада првог реда

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија (књига прва), Београд 1970. година,
  • Српска енциклопедија Том 1. (2010). „АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Ђорђе” (на ((sr))). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд. pp. 218 страна. ISBN 978-86-7946-078-3. 
  • Протић, Миодраг Б. (1970) (на ((sr))). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. pp. 596 страна. 
  • Трифуновић, Лазар (1973) (на ((sr))). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе. YU-Београд: Нолит. pp. 533 стране. 

Спољашње везе[уреди]