Ђорђе Андрејевић Кун

Из Википедије, слободне енциклопедије
ЂОРЂЕ АНДРЕЈЕВИЋ КУН
Đorđe Andrejević Kun.jpg
Ђорђе Андрејевић Кун сликар
Датум рођења (1904-03-31)31. март 1904.
Место рођења Вроцлав, Прусија
Немачка Немачко царство
Датум смрти 17. јануар 1964.(1964-01-17) (59 год.)
Место смрти Београд, Социјалистичка Република Србија НР Србија
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ФНР Југославија
Супруга Нада Андрејевић Кун
Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Шпански грађански рат
Народноослободилачка борба
Служба Интернационалне бригаде
НОВ и ПО Југославије
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден рада са црвеном заставом
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Ђорђе Андрејевић Кун (Вроцлав, 31. март 1904Београд, 17. јануар 1964), српски сликар и графичар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе и члан Српске академије наука и уметности.

Биографија[уреди]

Рођен је у 31. марта 1904. године у месту Вроцлав у Пољској, тада Немачко царство, у породици Вељка Андрејевића Куна и жене му Гертруде, као четврто од укупно петоро деце. Отац Вељко је био графички мајстор и пре него што је дошао у Немачку, ту је изучио и граверски занат. Постао је гравер у једном од најбољих графичких предузећа у Немачкој и тако успео да споји занат и велику наклоност према уметности. Испоставило се да је и једно и друго пренео на свога сина Ђорђа. Уметничку црту у малом Ђорђу први је открио његов берлински учитељ господин Штрајх. Ђорђе је са породицом дошао у Београд 1914, где је завршио штампарски занат 1920, а затим учио сликарство на Уметничкој школи у Београду 1920—1925.

Захваљујући добротвору београдском трговцу Илији Ранкићу, Ђорђе Андрејевић Кун добија стипендију за сликарско усавршавање у Италији. Боравио је у Венецији, тамо је учио, сликао, обилазио музеје и галерије – а затим исто то у Фиренци, Милану и Риму. У Италији је провео две године пред платнима великих мајстора ренесансе и барока Микеланђела, Тицијана, Веронезеа, Тинторета. Након Италије, Ђорђе је наставио студије у Паризу, где је проучавао савремене уметнике Сезана, Модиљанија и бугарског сликара Паскина, али је и пронашао себе тј. свој стил. У Паризу је продао своје прве слике, које се и данас чувају у приватним збиркама.

Кун је крајем фебруара 1931. године имао прву самосталну изложбу, на којој су преовладавале две његове главне теме: мртва природа и аутопортрет. Те исте године млади Кун (имао је 27 година) на анонимном конкурсу за грб Града Београда, на коме је учествовало 56 уметника из Југославије, добија прву награду. Тај грб је и данас званични грб Београда. Прелом у Куновом стваралаштву настаје 1934. године, када је одржан светски конгрес писаца у Москви на коме је изречен појам „социјалистички реализам”. Тим појмом је означено да тема уметничког дела треба да буде свакодневица радника, како би им уметност помогла у борби против класног непријатеља. С обзиром да је Кун по политичкој оријентацији био левичар, вратио се графици као најпогоднијем уметничком медијуму за остварење тих захтева. Како све то изгледа у животу, видело се већ исте године на Првој графичкој изложби, покренутој с намером да јавност сазна могућности графичке вештине. У том периоду издаје мапу графика под називом „Крваво злато“ са тематиком из радничког живота. Из Шпаније, куда је отишао да се с тамошњим патриотама бори против фашизма у Интернационалним бригадама, донео је мапу графика „За слободу”.

У Другом светском рату био је од почетка до краја. После ослобођења објавио је мапу цртежа „Партизани”. Познат је по монументалним реалистичним композицијама и графичким мапама у којима је приказао злочине окупатора у време Другог светског рата и мотиве из обнове и изградње земље. Творац је идејних решења за ордење и грб нове југословенске државе формиране 1943. године на Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу. Био је професор Академије ликовних уметности у Београду и ректор Уметничке академије.[1][2][3]

Илустровао је и опремио бројна књижевна дела: (Жена у кошуљи, Колона, Црвене рибе, Риба на белом...) На његов рад утицали су Георг Грос и Франс Масерел.

Умро је 17. јануара 1964. године у Београду.

Признања[уреди]

У току живота и рада Ђорђе Андрејевић Кун је добио многа признања најзначајнија су:

Награде[уреди]

  • 1931. Прва награда за грб Београда,
  • 1940. Награда за графику Државне штапарије у Београду,
  • 1947. Прва награда за графику Комитета за културу и уметност владе ФНРЈ,
  • 1949. Прва награда за сликарство Председништва владе ФНРЈ,

Одликовања[уреди]

  • Партизанска споменица,
  • Орден заслуга за народ првог реда,
  • Орден за храброст.
  • Орден рада првог реда

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија (књига прва), Београд 1970. година,
  • „АНДРЕЈЕВИЋ КУН, Ђорђе”. Српска енциклопедија Том 1. (на језику: (српски)). Нови Сад, Београд: Матица српска Нови Сад, САНУ Београд, Завод за уџбенике Београд. 2010. ISBN 978-86-7946-078-3. 
  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (српски)). YU-Београд: Нолит. 
  • Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране. 

Спољашње везе[уреди]