Ђорђе Бркић

Са Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Бркић
Лични подаци
Датум рођења1832.
Место рођењаСомбор,  Аустријско царство
Датум смрти1884.
Место смртиБеч,  Аустроугарска
Научни рад
Пољегеологија,
Познат потехнологија производње специјалног графита, за примену у металургији

Ђорђе Бркић (Сомбор, 1832Беч, 1884) био је геолог и проналазач графита, родом из Сомбора.

Некадашни власник рудника у Далмацији и Истри и практични геолог, чији се технолошки проналасци и данас чувају у Лондону, Сомборац Ђорђе Бркић, давно је заборављен у свом завичају. Ђорђе Бркић рођен је у Сомбору 1832. од родитеља Исака и Марије. Података о занимању и имовном стању његових родитеља, као ни података о школовању Ђорђа Бркића немао, такође нема података ни о томе како је постао власник рудника. Живео је у Бечу и био власник рудника живе код села Каномља, у близини Идрије, рудника Брезник у Крањској и рудника мрког угља у Вргорцу, у Далмацији. Био је не само власник него и истраживач рудног блага.

О његовом раду на истраживању руда објављена је у Бечу 1877. године, на немачком језику и студија под насловом: Експоненце о праву истраживања руде у рудницима живе код Идрије, у власништву господина Ђорђа Бркића.

Сам Бркић је 1883. године, такође у Бечу, на немачком језику, објавио своју студију о каменолому у Вргорцу, у Далмацији. Оно што је у своје време пронело име Ђорђа Бркића широм Европе јесте његов проналазачки рад у технологији производње специјалног графита, за примену у металургији. Наиме, он је, после дугог експериментисања, успео да из графита нађеног у Швајцарској, специјалном обрадом, произведе графит чији је квалитет једнак високоватросталном графиту са Цејлона.

Бркићев проналазак добио је своју примену у производњи специјалних котлића и грнених лончића, у којима се, у најжешћем стању, тзв. белом жару топи злато, сребро и други тврди метали. У Геолошком музеју у Лондону налази се једна витрина у којој су поређани металуршки лончићи, котлићи и грнци са натписом „Бркић, Графит, господина Георга Бркића, власника руда, Беч, 1877. године. Још у оно време Бркић се бавио и проблемом заштите ваздуха од загађивања. Умро је у Бечу 1884. године.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Васиљевић, Стеван Знаменити Сомборци, Славија. . Нови Сад. 1989. ISBN 978-86-431-0003-5.