Ђорђе Магарашевић (1857-1931)
Ђорђе Магарашевић | |
|---|---|
 Ђорђе Магарашевић | |
| Датум рођења | 28. јул 1857. |
| Место рођења | Шид Аустријско царство |
| Датум смрти | 13. децембар 1931. (74 год.) |
| Место смрти | Слуњ Краљевина Југославија |
Ђорђе Магарашевић (Шид, 28. јул 1857 — Слуњ, 13. децембар 1931) био је српски професор, филолог и књижевни историчар.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 28. јула 1857. у Шиду, од мајке Марије, рођене Стојановић и оца Лазара Магарашевића. Његов деда Јован је био рођени брат Георгија Магарашевића, оснивача и уредника „Летописа“ Матице српске.
Основну школу је завршио у Сремској Митровици (1866—1869), гимназију у Сремским Карловцима (1869—1877), а затим је завршио славистику и класичну филозофију на Филозофском факултету у Загребу[1] 1880. После тога је радио као наставник. Најпре је од 1881. био у Српској православној великој гимназији у Новом Саду, па је 1885. прешао у Карловачку гимназију. Предавао је српски, грчки и латински језик у вишим гимназијама. Године 1894. је постао члан Књижевног одељења Матице српске.
Био је ожењен Љубицом Лукач из Нових Карловаца. Имали су шесторо деце, међу којима је Бранко Магарашевић.[2]
Написао је велики број радова из области историје, српске књижевности, школства и позоришта. Своје чланке је објављивао у „Јавору“, „Стражилову“, „Летопису“ Матице српске, „Бранковом Колу“, „Раду“ ЈАЗУ, „Нади“ и „Позоришту“.
Године 1911. се преселио у Загреб, где је седам година радио као референт за народно-црквене послове.
После Првог светског рата постао је директор Женске гимназије у Загребу. Пензионисао се 1924. године.[1]
Дела[уреди | уреди извор]
- „Мала српска граматика за српске народне школе“, Нови Сад (1883)
- „Приповетке из Старог и Новог завета“, Нови Сад (1884)
- „Његова светлост патријарх српски Георгије Бранковић и српска просвета“, Сремски Карловци (1900)
- „Рад дра Јована Суботића на школској књизи“, Загреб (1902)
- „Живот и књижевни рад Никанора Грујића“, пакрачког владике, Загреб (1904)
- „Педесет година свештенства његове светлости Георгија Бранковића, патријарха српског“, Сремски Карловци (1905)
- „Споменица о педесетогодишњици свештеничке службе Георгија Бранковића“, Сремски Карловци (1906)
- „Патње под облацима и над облацима“, од Жила Верна, превод с француског
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 446.
- ^ Радован Сремац: Порекло и породица Георгија Магарашевића, оснивача Летописа Матице српске (Порекло, 25. децембар 2020)
Литература[уреди | уреди извор]
- Уређивачки одбор СБР. Српски биографски речник књига 5, Кв-Мао. Нови Сад: Матица Српска. 2011. ISBN 978-86-7946-085-1..
