Ђорђе Марјановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђорђе Марјановић
Djordje Marjanovic 2012.jpg
Испред своје куће у Прчњу (2012. година)
Основне информације
Пуно имеЂорђе Марјановић
Друга именаЂока
Датум рођења(1931-10-30)30. октобар 1931.(87 год.)
Место рођењаКучево
 Краљевина Југославија
Супружник1
Деца3
Активни период1959 -
Занимањепевач
Жанр(ови)поп музика
Издавачка кућаПГП РТБ
ТВ емисија Дугме за пети спрат, 1963. године

Ђорђе „Ђока“ Марјановић (Кучево, 30. октобар 1931) је познати југословенски и српски певач, најпопуларнији током шездесетих, седамдесетих и осамдесетих година 20. века у СФР Југославији и Совјетском Савезу и, по многима, највећа звезда југословенске и српске забавне музике.

Биографија[уреди]

Рођен је у Кучеву. Студирао је и апсолвирао фармацију.[1] Први пут је запевао на аудицији певача забавне музике коју је организовало Удружење џезиста Србије, да би у наредном периоду певао на игранкама и забавама у граду. Преломни тренутак догодио се 1958. године у Нишу. Душко Раданчевић, шеф једног малог београдског оркестра који је пратио певаче и глумце, позвао га је да пева у паузи између наступа певача забавне и народне музике. Ђорђе је отпевао четири песме - Звиждук у осам, Плаво у плавом, Стидљива серенада и каубојску песму из једног филма. Публика је фантастично реаговала, тражила бис, а Ђорђе, како је спремио само поменуте песме, све их је отпевао на бис.[2] Његово појављивање на телевизији са песмом „Звиждук у осам“ одмах се претворило у опште одушевљење. Он је био први певач забавне музике на простору Југославије који није само стајао за микрофоном већ је падао на колена, ваљао се по поду, плакао, бацао сако у публику.

Прва ЛП плоча Ђорђа Марјановића Музика за игру (ПГП РТБ) појавила се у продаји на његов рођендан, 30. октобра 1959. године. Плоча је продата у 11.000 примерака, у време кад у Југославији није било више од 20.000 грамофона.[3] Друга ЛП плоча, под називом Мустафа објављена је 1962. године. Омоте за обе плоче обликовао је истакнути српски дизајнер Љубомир Павићевић Фис. 1960. године са песмама Песма разносача млека и Продавач новина учествовао је на фестивалу у Опатији и освојио три награде.

На такмичењу Златни микрофон 1961. године у Дому синдиката, по мишљењу публике неправедно му је одузето прво место и незадовољни „Ђокисти“ су на тргу Маркса и Енгелса (данас Николе Пашића) направили демонстрације и уличне нереде, тако да је милиција морала да интервенише. Да би некако смирио разбеснелу масу, Ђорђе се попео на кров аутомобила и одатле певао својим обожаваоцима.

Учествовао је на готово свим југословенским фестивалима забавне музике - Београдско пролеће, Ваш шлагер сезоне, Фестивал Опатија, Песма лета, Сплитски фестивал, Загребачки фестивал, као и неколико пута на југословенском избору за Песму Евровизије. На Беовизији 2009. је наступио заједно са Оскаром и саставом Бјути квинс у песми Суперстар Огњена Амиџића, Владимира Граића и Саше Милошевића Марета.[4]

Појавио се у неколико филмова и телевизијских серија, углавном играјући себе.

Дана 14. априла 1990. је доживео мождани удар на концерту у Мелбурну (Аустралија) где је био гост Лепе Брене. Удар је доживео на сцени док је певао песму „Мене нема ко да жали“. После тога једно време остао је потпуно без говора. Касније му се говор повратио у извесној мери тако да може да прича али отежано. Упркос болести, на инсистирање својих обожавалаца приређивао је концерте где је углавном певао са гостима и на плејбек своје старе хитове. Појављивао се и на концертима других певача и као гост на телевизији. Опростио се од музичке публике и публике уопште 31. маја 2004. концертом у центру Сава.

Од награда и признања добио је: Златну плакету Београда, Орден рада, Орден заслуга за народ са сребрним венцем. Председник СССР Михаил Горбачов доделио му је Орден за учвршћивање пријатељства и ширење културних веза између Југославије и СССР.[1]

По Србији су постојали клубови обожавалаца Ђорђа Марјановића, Ђокисти, које је он редовно обилазио, руковао се и сликао.[5] У тадашњем Совјетском Савезу Ђорђе је био веома популаран певач. Певао је у највећим дворанама и био дочекиван са почастима. На једном од тих путовања Ђорђе је упознао и своју супругу Ели, са којом има троје деце. Живи у Београду.

Награде и признања[уреди]

  • Златна плакета Београда
  • Орден рада са сребрним венцем, 1972.[6]
  • Орден заслуга за народ са сребрним венцем
  • Орден рада са сребрним венцем, у СССР
  • Орден за учвршћивање пријатељства и ширење културних веза између Југославије и СССР
  • Сретењски орден трећег степена - за нарочите заслуге у културним делатностима, 2015.[7]
  • Златни мелос - награда за животно дело, 2015.
  • Златни микрофон Радио Београда, 2016.[8]
  • Признање "Национални естрадно-музички уметник" од Савеза естрадно-музичких уметника Србије, 2018.

Дискографија[уреди]

Година Назив Напомена
Студијски албуми
1959. Музика за игру ПГП РТБ
1961. Мустафа ПГП РТБ
1969. Пријатељи, Здраво! ПГП РТБ
1975. А живот тече даље... Југотон
1979. Хвала вам пријатељи ПГП РТБ
1982. Двадесет никад више ПГП РТБ
Синглови
1960. Песма разносача млека Југотон
1961. Милорд ПГП РТБ
1962. Сам ПГП РТБ
1962. Експрес кафа Југотон
1962. Ђаволи ПГП РТБ
1962. Играјмо твист ПГП РТБ
1963. Роберта ПГП РТБ
1963. Љиљана Југотон
1963. Гонзалес ПГП РТБ
1963. Другови из мог дворишта ПГП РТБ
1963. Ја плаћам ове ноћи ПГП РТБ
1964. Звиждук у осам тема из филма Звиждук у осам ПГП РТБ
1964. Медисон у Месику ПГП РТБ
1965. Ђаволи ПГП РТБ
1966. Другови моји ПГП РТБ
1967. Девојке ПГП РТБ
1968. Романа ПГП РТБ
1968. Мене нема ко да жали ПГП РТБ
1969. Ако љубави нема ПГП РТБ
1970. Од љубави до мржње/На гори расте јоргован ПГП РТБ
1970. Од љубави до мржње/На гори расте јоргован ПГП РТБ
1971. За дане љубави ПГП РТБ
1971. И тако оде Марија ПГП РТБ
1971. Диду-лиду-даду/Дирлада ПГП РТБ
1972. Грешница Југотон
1972. Та тужна музика/Диги-диги-дајге Југотон
1974. Живиш сама/Она ме не воли више Студио Б
1974. А живот тече даље/Ема, Емили Југотон
1975. Последњи воз/Песма са планине Југотон
1975. Чинге-Линге/Ако човек живи сам Југотон
1977. Бела дама-Црни краљ ПГП РТБ
1978. Никад није касно/Ружичасти снег Југотон
1979. Кабаре/Лудо срце ПГП РТБ

Фестивали[уреди]

Београдско пролеће:

  • Нек' прође зима, '61
  • Киша и ми (дует са Надом Кнежевић), '61
  • Стјуардеса, '62
  • Београде, '63
  • Девојка мога града, 64
  • Украшћу те, '66
  • Чему лажи, '67
  • Две црвене руже, '68
  • Ако љубави нема, '69
  • Од љубави до мржње, '70
  • За дане љубави, '71
  • Мађионичар (са дечјим хором "Колибри", дечије песме), '76
  • Бела дама, црни краљ, '77, треће место
  • Никад није касно, '78
  • Кабаре, '79
  • Објављујем рат, '82
  • Играм своју игру, '83

Песма лета:

  • Романа, '68, друго место
  • Да ми је ова памет била, '69
  • Ако ме желиш драга, '71
  • Грешница, '72

Опатија:

  • Песма разносача млека, '60, I награда слушалаца радио и ТВ станица
  • Продавач новина, '60, II награда жирија, III награда слушалаца ЈРТ
  • Гледам те, '62
  • Ја сам крив, '63
  • Немој сада да ме остављаш (дует са Радмилом Караклајић), '63
  • Потражи ме у предграђу, '64, победничка песма
  • Здраво, здраво, '65
  • Другови, стари другови, '66
  • Галеб и гавран, '68
  • Не схваћам те, '69
  • Дуги дани, кратке ноћи, '70

Сплит:

  • Ћакуле о сиромајима, '62
  • Сплићанин прави, '68

Ваш шлагер сезоне, Сарајево:

  • Јесењи валцер, '69
  • Хиљаде година још, '71
  • Та тиха музика, '72

Загреб:

  • Љубав прашта све (дует са Бети Јурковић), '61
  • Љиљана / Улицама среће, '62
  • Лијепа Марија / Ми ћемо остати, '63
  • Лијепо ми је кад сам с тобом, '68
  • Девојка у плавим фармеркама, '71

Југословенски избор за Песму Евровизије:

  • Стари крај, '65
  • Најлепши дан, '66
  • Не верујем ти, '68

Српски избор за Песму Евровизије:

Филмографија[уреди]

Година Назив Улога
1962. Звиждук у осам певач
1962. Медитеранско путовање
1963. Звуци уз обалу
1963. Детелина са три листа
1963. Шест свечаних позивница
1963. Дугме за пети спрат
1965. Пева се у свету
1966. Рођена на Сени певач
1967. Забавља вас Мија Алексић
1969. Весело вече - 20 година
1973. Образ уз образ
1973. Наше приредбе
1976. Част ми је позвати вас
1978. Музика моје младости
1979. Седам плус седам
1980. Полетарац
1980. Мама и грешница
1988. Звездана прашина 2 певач

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]