Ђорђе Марјановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Марјановић
Djordje Marjanovic 2012.jpg
Испред своје куће у Прчњу (2012. година)
Основне информације
Пуно име Ђорђе Марјановић
Друга имена Ђока
Датум рођења (1931-10-30)30. октобар 1931.(85 год.)
Место рођења Кучево
 Краљевина Југославија
Супружник 1
Деца 2
Активни период 1959 —
Занимање певач
Жанр(ови) поп музика
Издавачка кућа ПГП РТБ
ТВ емисија Дугме за пети спрат, 1963. године

Ђорђе „Ђока“ Марјановић (Кучево, 30. октобар 1931) је познати српски певач.

Биографија[уреди]

Рођен је у Кучеву. Студирао је и апсолвирао фармацију.[1] Његово појављивање на телевизији са песмом „Звиждук у осам“ одмах се претворило у опште одушевљење. Он је био први певач забавне музике на простору Југославије који није само стајао за микрофоном већ је падао на колена, ваљао се по поду, плакао, бацао сако у публику. На такмичењу Златни микрофон 1961. године у Дому синдиката, по мишљењу публике неправедно му је одузето прво место и незадовољни „Ђокисти“ су на тргу Маркса и Енгелса (данас Николе Пашића) направили демонстрације и уличне нереде, тако да је милиција морала да интервенише. Да би некако смирио разбеснелу масу, Ђорђе се попео на кров аутомобила и одатле певао својим обожаваоцима.

Прве ЛП грамофонске плоче Ђорђа Марјановића (продукција ПГП РТБ) су биле „Музика за игру“ и „Мустафа“. Омоте за њих обликовао је истакнути српски дизајнер Љубомир Павићевић Фис.

По Србији су постојали клубови обожавалаца Ђорђа Марјановића, Ђокисти, које је он редовно обилазио, руковао се и сликао.[2]

У тадашњем Совјетском Савезу Ђорђе је био веома популаран певач. Певао је у највећим дворанама и био дочекиван са почастима. На једном од тих путовања Ђорђе је упознао и своју супругу Ели, са којом има троје деце.

Иако скромнијих гласовних могућности, Ђорђе је на време схватио важност сценског наступа, тако да је био један од најпопуларнијих поп певача са ових простора.

Појављивао се и у неколико филмова као аутентичан лик.

Дана 14. априла 1990. је доживео мождани удар на концерту у Мелбурну (Аустралија) где је био гост Лепе Брене. Удар је доживео на сцени док је певао песму „Мене нема ко да жали“. После тога једно време остао је потпуно без говора. Касније му се говор повратио у извесној мери тако да може да прича али отежано.

Упркос болести на инсистирање својих обожавалаца приређивао је концерте где је углавном певао са гостима и на плејбек своје старе хитове. Појављивао се и на концертима других певача и као гост на телевизији. Опростио се од музичке публике и публике уопште 31. маја 2004. концертом у центру Сава.

На Беовизији 2009. је наступио заједно са Оскаром и саставом Бјути квинс у песми Суперстар Огњена Амиџића, Владимира Граића и Саше Милошевића Марета.[3]

Од награда и признања добио је: Златну плакету Београда, Орден рада, Орден заслуга за народ са сребрним венцем. Председник СССР Михаил Горбачов доделио му је Орден за учвршћивање пријатељства и ширење културних веза између Југославије и СССР.[1]

Живи у Београду.

Дискографија[уреди]

Год. Назив Напомена
Студијски албуми
1959. Музика за игру ПГП РТБ
1961. Мустафа ПГП РТБ
1969. Пријатељи, Здраво! ПГП РТБ
1975. А живот тече даље... Југотон
1979. Хвала вам пријатељи ПГП РТБ
1982. Двадесет никад више ПГП РТБ
Синглови
1960. Песма разносача млека Југотон
1961. Милорд ПГП РТБ
1962. Сам ПГП РТБ
1962. Експрес кафа Југотон
1962. Ђаволи ПГП РТБ
1962. Играјмо твист ПГП РТБ
1963. Роберта ПГП РТБ
1963. Љиљана Југотон
1963. Гонзалес ПГП РТБ
1963. Другови из мог дворишта ПГП РТБ
1963. Ја плаћам ове ноћи ПГП РТБ
1964. Звиждук у осам тема из филма Звиждук у осам ПГП РТБ
1964. Медисон у Месику ПГП РТБ
1965. Ђаволи ПГП РТБ
1966. Другови моји ПГП РТБ
1967. Девојке ПГП РТБ
1968. Романа ПГП РТБ
1968. Мене нема ко да жали ПГП РТБ
1969. Ако љубави нема ПГП РТБ
1970. Од љубави до мржње/На гори расте јоргован ПГП РТБ
1970. Од љубави до мржње/На гори расте јоргован ПГП РТБ
1971. За дане љубави ПГП РТБ
1971. И тако оде Марија ПГП РТБ
1971. Диду-лиду-даду/Дирлада ПГП РТБ
1972. Грешница Југотон
1972. Та тужна музика/Диги-диги-дајге Југотон
1974. Живиш сама/Она ме не воли више Студио Б
1974. А живот тече даље/Ема, Емили Југотон
1975. Последњи воз/Песма са планине Југотон
1975. Чинге-Линге/Ако човек живи сам Југотон
1977. Бела дама-Црни краљ ПГП РТБ
1978. Никад није касно/Ружичасти снег Југотон
1979. Кабаре/Лудо срце ПГП РТБ

Фестивали[уреди]

  • Београдско пролеће:
  • Нек' прође зима, БГ пролеће '61
  • Стјуардеса, БГ пролеће '62
  • Београде, БГ пролеће '63
  • Девојка мога града, БГ пролеће '64
  • Украшћу те, БГ пролеће '66
  • Чему лажи, БГ пролеће '67
  • Две црвене руже, БГ пролеће '68
  • Ако љубави нема, БГ пролеће '69
  • Од љубави до мржње, БГ пролеће '70
  • За дане љубави, БГ пролеће '71
  • Бела дама, црни краљ, БГ пролеће '77
  • Никад није касно, БГ пролеће '78
  • Кабаре, БГ пролеће '79
  • Објављујем рат, БГ пролеће '82
  • Песма лета:
  • Романа, Песма лета '68
  • Да ми је ова памет била, Песма лета '69
  • Ако ме желиш драга, Песма лета '71
  • Грешница, Песма лета '72
  • Опатија:
  • Песма разносача млека, Опатија '60
  • Гледам те, Опатија '62
  • Ја сам крив, Опатија '63
  • Немој сада да ме остављаш, Опатија '63 (дует са Радмилом Караклајић)
  • Потражи ме у предграђу, Опатија '64
  • Здраво, здраво, Опатија '65
  • Другови, стари другови, Опатија '66
  • Не схваћам те, Опатија '69
  • Дуги дани, кратке ноћи. Опатија '70
  • Сплит:
  • Ћакуле о сиромајима, Сплит '62
  • Сплићанин прави, Сплит '68
  • Ваш шлагер сезоне:
  • Хиљаде година још, ВШС '71
  • Та тиха музика, ВШС '72

* Загреб:

  • Љубав прашта све (дует са Бети Јурковић), Загреб '61
  • Љиљана / Улицама среће, Загреб '62
  • Лијепа Марија / Ми ћемо остати, Загреб '63
  • Лијепо ми је кад сам с тобом. Загреб '68

* Југословенски избор за Песму Евровизије:

  • Стари крај '65
  • Најлепши дан '66
  • Не верујем ти '68

* Српски избор за Песму Евровизије:

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Ко је ко у Србији 1991, Београд 1991. страна 262, текст „Марјановић С. Ђорђе“
  2. Мемоари Ђорђа Марјановића: Ко га воли, обавезно је срећан
  3. Одабрани уесници Беовизије 2009. Радио-телевизија Србије, 30. 1. 2009., Приступљено 30. 1. 2009.

Спољашње везе[уреди]