Ђорђе Нешић (народни херој)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЂОРЂЕ НЕШИЋ
Đorđe Nešić.jpg
Ђорђе Нешић
Датум рођења(1924-05-12)12. мај 1924.
Место рођењаБеоград
 Краљевина СХС
Датум смрти30. новембар 1992.(1992-11-30) (68 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
Савезна Република Југославија СР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од12. маја 1943.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од7. јула 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Партизанска споменица 1941.

Ђорђе Нешић — Ђоле (Београд, 12. мај 1924Београд, 30. новембар 1992), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СР Србије и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 12. маја 1924. године у Београду, где је завршио основну школу и механичарски занат. Као 14-годишњи шегрт, определио се за раднички покрет, и већ тада извршавао задатке које су му поверавали старији другови, синдикални и партијски руководиоци. Његов отац Драгутин био је солунски борац, носилац Карађорђеве звезде с мачарима и Обилића медаље.

Окупација Југославије 1941. године, затекла га је у Београду, где је, одмах после Априлског рата, постао руководилац омладинског актива на Сењаку, у Београду. Био је обавештен о припремама устанка и о стварању партизанских одреда ван Београда и борбених група у самом Београду. Дана 28. августа, посредством партијске везе, напустио је Београд и ступио у Први шумадијски партизански одред.

После Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине српских одреда у Санџак, остао је да се и даље бори на територији Шумадије. Током најтежег времена за Народноослободилачки покрет у централној Србији (од краја 1941. до 1944), истакао се храброшћу и сналажљивошћу. У чланство Комунистичке партије Југославије примљен је на свој деветнаести рођендан, 12. маја 1943. године.

Нешић је у Првом шумадијском одреду био најпре борац, а са стицањем борбеног искуства је постао десетар, па затим командир чете, потом на обавештајни официр батаљона Прве шумадијске бригаде и, на крају, обавештајни официр Друге пролетерске дивизије.

Извесно време после рата, Нешић је био официр УДБ-е, па је учествовао у свим значајнијим акцијама хватања и уништавања заосталих и убачених непријатељских група. Био је и у групи која је учествовала у хватању Драже Михаиловића.

После демобилизације, био је на разним дужностима. Поред осталог, био је директор спољнотрговинског предузећа „Прогрес” у Београду, затим од 1963. до 1967. економски саветник југословенске амбасаде у Канади, а од 1967. до 1972. економски саветник у Софији. И након одласка у пензију, остао је активан друштвено-политички радник.

Умро је 30. новембар 1992. године у Београду и сахрањен је у Алеји народних хероја на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 7. јула 1953. године.

Литература[уреди]