Ђорђо Сладоје
Ђорђо Сладоје | |
|---|---|
| Датум рођења | 1954. |
| Место рођења | Клиња |
Ђорђо Сладоје (Клиња, 1954) српски је песник. Пореклом је из Херцеговине. Добитник је бројних награда и признања.
Главни је уредник часописа Траг. Живи и ствара у Новом Саду.
Биографија[уреди | уреди извор]
Ђорђо Сладоје је рођен 1954. године у Клињи, у Калиновику. Гимназију је завршио у Сечњу, данас средња школа Вук Караџић, а затим се ради даљег школовања вратио у БиХ. У Сарајеву је студирао социологију и ту је и остао до 1992. године, радећи у Народној и универзитетској библиотеци у Сарајеву.[1] Избегао је у Врбас, услед рата, и радио као секретар Фестивала поезије младих и уредник часописа Траг до 2007. године. Од 2007. године до данас ради као уредник књижевног програма у Културном центру Новог Сада. Ради у Културном центру Новог Сада, као уредник књижевног програма.[2]
Изгнанство је чест мотив у његовом богатом поетском опусу.[3]
Члан је Удружења књижевника Републике Српске и Друштва књижевника Војводине.
Награде[уреди | уреди извор]
Добитник је следећих награда:
- Октобарска награда града Врбаса.[4]
- Награда Фестивала југословенске поезије младих, за песму „Говорим тихо пролазећи градом”, 1975.
- Награде листа „Младост”, за књигу Дневник несанице, 1977.
- Змајева награда, за књигу Трепетник, 1993.
- Награда „Бранко Ћопић”, за књигу Трепетник, 1993.
- Награда „Кочићево перо”, за књигу Дани Лијевљани, 1996.
- Награда „Кондир Косовке девојке”, 1997.
- Награда „Ристо Ратковић”, 1997.
- БИГЗ-ова награда, за књигу Петозарни мученици, 1998.
- Награда „Пјесник – свједок времена”, за укупан допринос српској поезији, 1999.
- Награда „Печат вароши сремскокарловачке”, за књигу Далеко је Хиландар, 2001.
- Награда „Круна деспота Стефана Лазаревића”, 2002.
- Награда „Скендер Куленовић”, за књигу Душа са седам кора, 2003.
- Награда „Лаза Костић”, за књигу Огледалце српско, 2004.
- Награда „Песничко успеније”, 2005.
- Награда „Заплањски Орфеј”, за песму „На гробу очевом”, 2006.
- Награда „Петровдански вијенац”, за књигу песама Манастирски баштован, 2008.
- Дучићева награда, 2007.
- Награда „Жичка хрисовуља”, 2007.
- Награда „Јелена Балшић”, 2007.
- Награда „Душко Трифуновић”, Пале, 2008.
- Награда „Др Шпиро Матијевић”, за књигу Манстирски баштован, 2009.
- Награда „Шантићев шешир и штап”, 2009.
- Повеља Видовданских пјесничких сусрета, 2010.
- Награда „Одзиви Филипу Вишњићу”, 2011.
- Велика базјашка повеља, 2012.
- Награда „Змај Огњени Вук”, за књигу Златне олупине, 2012.
- Награда „Марко Миљанов”, за књигу Златне олупине, 2013.
- Награда „Песничко успеније”, 2013.
- Награда „Деспотица мати Ангелина”, 2018.[5]
- Награда „Рачанска повеља”, 2018.[6]
- Дисова награда, 2019.[2]
- Изузетна Вукова награда, за 2019.[7]
- Награда „Извиискра Његошева”, 2020.[8]
- Награда „Милан Богдановић”, 2022.
Дела[уреди | уреди извор]
- Књиге песама
- Дневник несанице (1976)
- Велики пост (1984)
- Свакодневни уторник (1989)
- Трепетник (1992)
- Плач Светог Саве (1995)
- Петозарни мученици (1998)
- Далеко је Хиландар (2000)
- Огледалце српско (2003)
- Мала васкрсења (2006)
- Манастирски баштован (2008, 2009)
- Златне олупине (2012)
- Силазак у самоћу (2015)
- Певач у магли (2017)
- Књиге изабраних песама
- Дани лијевљани (1996)
- Чуваркућа (1999)
- Душа са седам кора (2003)
- Поглед у авлију (2006)
- Горска служба (2010)
- Земља и речи (2011)
- Одлагање одласка (2019)
- Занатски дом (2019)
и књига изабраних песама у Москви на руском језику:
- Привикавање на будућност (2007), приредио Андреј Базилевски
и приредио је:
- Најлепше песме Рајка Петрова Нога (2002)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Tanjug (13. март 2019). „Đorđo Sladoje dobitnik Disove nagrade za 2019. godinu”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 15. март 2021.
- ^ а б „Ђорђу Сладоју Дисова награда за целокупно песничко стваралаштво”. Званични сајт Културног центра Новог Сада. 13. март 2019. Приступљено 15. март 2021.
- ^ Грујичић, Ненад, ур. (2015). Прогнани Орфеји. Сремски Карловци: Бранково Коло. стр. 23.
- ^ „У галерији Културног центра сутра вече биће приређено пјесничко вече Ђорђа Сладоја”. Радио Требиње. 24. децембар 2019. Приступљено 15. март 2021.
- ^ „Сладоје и Ансамбл Вила добитници награде Деспотица мати Ангелине”. Дневник. 9. 8. 2018. Приступљено 7. 1. 2023.
- ^ „„Рачанска повеља“ Ђорђу Сладоју”. ББ глас. 15. 9. 2018. Приступљено 7. 1. 2023.
- ^ „Додељене Вукове награде за изузетан допринос развоју културе”. Влада Републике Србије. 5. 2. 2020. Приступљено 7. 1. 2023.
- ^ „Песник Ђорђо Сладоје, добитник угледне награде "Извиискра Његошева"”. Новости. 1. 9. 2020. Приступљено 7. 1. 2023.
