Ђото ди Бондоне

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђото ди Бондоне
Uffizi Giotto.jpg
Ђовани Дупре Скулптура Ђота
Датум рођења 1266.
Место рођења Веспињано
Италија
Датум смрти 1337.
Место смрти Фиренца
Италија
Правац/традиција Ренесанса
Утицао на МазачаМикеланђела
Утицаји од Чимабуеа, Дуча, Византијског сликарства
Најважнија дела
Фреске у капели Скровењи • Звоник Катедрале у Фиренци

Ђото ди Бондоне (итал. Giotto di Bondone, 12661337), познатији као Ђото (вероватно деминутив од имена Амброђо или Ањоло), био је италијански сликар готике, архитекта и скулптор. Припадао је кругу уметника готике и претходника епохе ренесансе. Сматра се да је његов допринос био кључан у развоју тог раздобља у уметности. Сликарско образовање је стекао у атељеу сликара Чимабуеа, који је у периоду 1288—1292. сликао фреске у цркви Светог Фрање у Асизију. На фрескама су радили и многи уметници из Рима и осталих градова, услед чега се Ђото упознао са сликарством тога доба. Од 1298. Ђото је радио у Риму, али његов мозаик у Базилици Светог Петра није сачуван.

Оплакивање Христа из 1305. године

По повратку у Фиренцу оженио се Ћутом ди Лапо дел Пела и стекао четири сина и четири кћери. Од 1303. до 1305. године радио је у Падови сликајући фреске у капели Скровењи. То је најбоље документовано дело Ђота. Од 1310. до 1320. радио је у фирентинској Базилици Санта Кроче. Од 1328. радио је у Напуљу на позив тадашњег краља Напуља. По поновном повратку у Фиренцу 1334. године добио је место надзорника изградње града и катедре. Пројектовао је звоник, мост Ponte Carraia и модернизовао је градске бедеме.

За Ђотово име везују се револуционарне промене у европском сликарству на прелазу из 13. у 14. век. Његов стил сликања прихватили су многи славни уметници у каснијем периоду.

Литература[уреди]

  • Лазар Трифуновић, Галерија европских мајстора, Београд, 1965

.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]