Ђоја дел Коле
| Ђоја дел Коле итал. Gioia del Colle | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Регија | Апулија |
| Покрајина | Бари |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2026. | 26.433[1] |
| — густина | 126,53 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 48′ 15″ С; 16° 55′ 26″ И / 40.80415° С; 16.92387° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 360 m[2] |
| Површина | 208,9 km2[2] |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 70023 |
| Позивни број | 080 |
| GeoNames ИД | 3176090 |
| Веб-сајт | |
| www | |
Ђоја дел Коле (итал. Gioia del Colle) је насеље у Италији у округу Бари, региону Апулија.
Према процени из 2011. у насељу је живело 24184 становника.[3][4] Насеље се налази на надморској висини од 350 м.
Географија
[уреди | уреди извор]| Клима (Ђоја дел Коле) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Средњи максимум, °C (°F) | 9,8 (49,6) |
10,5 (50,9) |
13,0 (55,4) |
16,7 (62,1) |
21,8 (71,2) |
26,3 (79,3) |
29,5 (85,1) |
29,1 (84,4) |
25,3 (77,5) |
19,6 (67,3) |
14,5 (58,1) |
11,0 (51,8) |
29,5 (85,1) |
| Средњи минимум, °C (°F) | 1,9 (35,4) |
2,1 (35,8) |
3,6 (38,5) |
5,8 (42,4) |
9,6 (49,3) |
13,3 (55,9) |
16,0 (60,8) |
15,8 (60,4) |
13,3 (55,9) |
9,8 (49,6) |
5,8 (42,4) |
3,2 (37,8) |
1,9 (35,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 53,0 (20,87) |
67,5 (26,57) |
66,9 (26,34) |
41,7 (16,42) |
46,3 (18,23) |
39,2 (15,43) |
28,3 (11,14) |
41,6 (16,38) |
49,0 (19,29) |
68,7 (27,05) |
66,5 (26,18) |
67,9 (26,73) |
636,6 (250,63) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
Историја
[уреди | уреди извор]Град су насељавали неки Бјелопавлићи побегли од Турака, од којих су остала два камена ктиторска записа (о црквама светог Јована и архангела Михаила са болницом) из 1500. и 1506. године (Момчило М. Шалетић, Бјелопавлићи између историје и легенде, 1996, Цетиње).
Дана 1. јуна 1497. године Италијан, Андреа Матео Аквавива маркиз од Битонта је у дворишту баронског замка приредио плес за своју гошћу. Та дама је била Изабела дел Балко, супруга напуљског краља Федерика I Арагонског. Пред њом су "Словени" играли и певали песму (бугарштицу) Орао се вијаше над градом Смедеревом. Њихова имена су била: Љуба (Вујкова бивша жена), Вујко, Радослав, Рашко, Вучица, Милко, Вукосава (лепотица), Ружа, Бутко, Радоња, Цвијета, Ратко Радеља, Јурко, Ђура, Милица, Слава, Станица, Душко, Вукашин. Ти "Словени" пише италијански хроничар били су православни Срби из јужних крајева Балкана, избегли пред Турцима. Таквих насеља са Србима, у којима су сачувани трагови, било је у Италији преко 50.[5]
Становништво
[уреди | уреди извор]| 1931. | 1936. | 1951. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 24.241 | 24.312 | 28.127 | 28.645 | 27.385 | 27.411 | 26.290 | 27.655 | 27.889 |
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Resident population by age, sex and marital status on 1st January 2026”. demo.istat.it. Италијански национални институт за статистику. 2026-01-01. Приступљено 2026-04-01. (Napomena: Povezivanje datoteke na tehničkom skupu podataka.)
- ^ а б „Classificazioni statistiche – anno 2026”. www.istat.it. Италијански национални институт за статистику. 2026-02-21. Приступљено 2026-02-27. (Napomena: Povezivanje datoteke na tehničkom skupu podataka.)
- ^ „The GeoNames geographical database”. 2012.
- ^ „Istituto Nazionale di Statistica”.
- ^ Мило Глигоријевић: "Излазак Срба", Београд-Ваљево 1987.
Литература
[уреди | уреди извор]- Gino Moliterno, ур. (2003). Encyclopedia of Contemporary Italian Culture. Routledge; Routledge World Reference. ISBN 0415285569.
- Catherine B. Avery, ур. (1972). The New Century Italian Renaissance Encyclopedia. Simon & Schuster. ISBN 0136120512.