Ђоја дел Коле

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђоја дел Коле
итал. Gioia del Colle
Municipio di Gioia del Colle.png

Административни подаци
Држава Италија
РегијаАпулија
ПокрајинаБари
Становништво
Становништво
 — 2011.24.184
Географске карактеристике
Координате40°48′15″ СГШ; 16°55′26″ ИГД / 40.80415° СГШ; 16.92387° ИГД / 40.80415; 16.92387Координате: 40°48′15″ СГШ; 16°55′26″ ИГД / 40.80415° СГШ; 16.92387° ИГД / 40.80415; 16.92387
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина350 m
Ђоја дел Коле на мапи Италије
Ђоја дел Коле
Ђоја дел Коле
Ђоја дел Коле на мапи Италије
Остали подаци
Поштански број70023
Позивни број080
GeoNames ИД3176090

Ђоја дел Коле (итал. Gioia del Colle) је насеље у Италији у округу Бари, региону Апулија.

Према процени из 2011. у насељу је живело 24184 становника.[1][2] Насеље се налази на надморској висини од 350 м.

Географија[уреди]

Клима (Ђоја дел Коле)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 9,8
(49,6)
10,5
(50,9)
13,0
(55,4)
16,7
(62,1)
21,8
(71,2)
26,3
(79,3)
29,5
(85,1)
29,1
(84,4)
25,3
(77,5)
19,6
(67,3)
14,5
(58,1)
11,0
(51,8)
29,5
(85,1)
Средњи минимум, °C (°F) 1,9
(35,4)
2,1
(35,8)
3,6
(38,5)
5,8
(42,4)
9,6
(49,3)
13,3
(55,9)
16,0
(60,8)
15,8
(60,4)
13,3
(55,9)
9,8
(49,6)
5,8
(42,4)
3,2
(37,8)
1,9
(35,4)
Количина падавина, mm (in) 53,0
(20,87)
67,5
(26,57)
66,9
(26,34)
41,7
(16,42)
46,3
(18,23)
39,2
(15,43)
28,3
(11,14)
41,6
(16,38)
49,0
(19,29)
68,7
(27,05)
66,5
(26,18)
67,9
(26,73)
636,6
(250,63)
[тражи се извор]

Историја[уреди]

Град су насељавали неки Бјелопавлићи побегли од Турака, од којих су остала два камена ктиторска записа (о црквама светог Јована и архангела Михаила са болницом) из 1500. и 1506. године (Момчило М. Шалетић, Бјелопавлићи између историје и легенде, 1996, Цетиње).

Дана 1. јуна 1497. године Италијан, Андреа Матео Аквавива маркиз од Битонта је у дворишту баронског замка приредио плес за своју гошћу. Та дама је била Изабела дел Балко, супруга напуљског краља Федерика I Арагонског. Пред њом су "Словени" играли и певали песму (бугарштицу) о тамновању Сибињанин Јанка у Смедереву, граду српског деспота Ђурђа Бранковића. Њихова имена су била: Љуба (Вујкова бивша жена), Вујко, Радослав, Рашко, Вучица, Милко, Вукосава (лепотица), Ружа, Бутко, Радоња, Цвијета, Ратко Радеља, Јурко, Ђура, Милица, Слава, Станица, Душко, Вукашин. Ти "Словени" каже пише италијански хроничар били су православни Срби из јужних крајева Балкана, избегли пред Турцима. Таквих насеља са Србима, у којима су сачувани трагови, било је у Италији преко 50.[3]

Становништво[уреди]

Демографија
1931.1936.1951.1961.1971.1981.1991.2001.2011.
24.24124.31228.12728.64527.38527.41126.29027.65527.889


Референце[уреди]

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Istituto Nazionale di Statistica”. 
  3. ^ Мило Глигоријевић: "Излазак Срба", Београд-Ваљево 1987.


Спољашње везе[уреди]