Ђула

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 39' СГШ, 21° 17' ИГД

Ђула
мађ. Gyula
Gyula szökőkút 2.jpg
Градски трг
Основни подаци
Држава  Мађарска
Регион Регија велике јужне равнице
Жупанија Бекеш
Срез Ђула
Становништво
Становништво 32.016
Густина становништва 125,16 ст./km²
Географске карактеристике
Координате 46°39′00″ СГШ; 21°17′00″ ИГД / 46.65° СГШ; 21.283333° ИГД / 46.65; 21.283333 Координате: 46°39′00″ СГШ; 21°17′00″ ИГД / 46.65° СГШ; 21.283333° ИГД / 46.65; 21.283333
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 255,8 km²
Ђула на мапи Мађарска
Ђула
Ђула
Ђула на мапи Мађарска
Остали подаци
Поштански код 5700
Позивни број 66
Веб-сајт www.gyula.hu

Ђула (мађ. Gyula) је град у Мађарској. Ђула је други по величини град у оквиру жупаније Бекеш.

Град има 32.016 становника према подацима из 2008. године.[1]

Град Ђула је познат као једна од најбољих и најпознатијих бања у Мађарској. Такође, Ђула је позната и као средиште румунске националне мањине у Мађарској.

Историја[уреди]

Први поуздан податак где се помиње Ђула налази се у два документа из 1313. које је издао краљ Карло И. Роберт u самостану - Gyulamonostora или Julamonustra.[2] Свега две деценије касније - 1332. и само насеље је добило име Ђула.[3]

Прве градске привилегије Ђули је доделио краљ Карло И. Роберт, оне су се сводиле на право да изаберу градоначелника и одржавају сајам.[3]

Читав сет нових привилегија месту је доделио бан Јанош Мароти, од права да самостално наплаћује порез, до тога да суди властитим грађанима, а краљ Жигмунд Луксембуршки ослободио га је од плаћања неких пореза. Бан Мароти учинио је пуно тог за развој града, од тог да је доселио фрањевце до тог да је подигао замак.[3] Кад је 1476. његова породица -Мароти изумрла, - Ђула је враћена краљу. Те исте - 1476 краљ Матија Корвин потврдио је све дотадашње градске привилегије дате грађанима Ђуле, и чак их проширио ослободивши их од плаћања царине по целој земљи. [3]

Шест година касније - 8. априла 1482 краљ Матија Корвин поклонио је тадашњу Грофовију Хунедоара свом сину Јаношу Корвину, а идућег дана томе је додао и домену Ђула.[3] У намери да учврсти позицију свог сина у Ђули, реорганизовао је администрацију у Ђули - 1484. и сместио је у замку, а све у намери да спречи локално племство да му истера наследнике.[3]

Све то није му пуно вредело кад су се пред вратима Ђуле појавиле Османлије.

Борбе између Османлија и Мађара које су се растегле на преко сто година, потпуно су уназадиле тај крај и сам град Ђулу, који се претворио у османску пограничну утврду.[3]

Дуги рат вођен крајем 16. века потпуно је уназадио крајеве између река Корош и Мориш.[3]

Положај града[уреди]

Град Ђула се налази у југоисточном делу државе, близу границе са Румунијом. Од престонице Будимпеште град је удаљен 240 километара југоисточно.

Град се сместио у источном делу Панонске низије. Кроз град протиче река Бели Кереш.

Термални извори[уреди]

Бања Ђула се налази на самом југоистоку земље. Има шест дубоких термалних извора. Вода има одлично дејство на лечење поремећаја моторике, нервних проблема, рехабилитације, болести желуца киселинског порекла и гинеколошких запаљења. При лечењу се користе паковања са муљем, магнетотерапија, галванско купање, лечење инхалацијом, угљено-киселинска купка, лечење тангентором, односно лековито пливање. Освежавајуће масаже се врше лековитом кремом.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. „HUNGARY: Békés”. Приступљено 5. 5. 2016. 
  2. Antal Papp: Magyarország (Hungary), Panoráma, Budapest, 1982, ISBN 963 243 241 X, p. 860, pp. 453-456
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 History of Gyula (на језику: engleski). Budapest com. Приступљено 28. 04. 2016. 

Спољашње везе[уреди]