Ђула

Координате: 46° 39′ 00″ С; 21° 17′ 00″ И / 46.65° С; 21.283333° И / 46.65; 21.283333
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђула
мађ. Gyula
Градски трг
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионРегија велике јужне равнице
ЖупанијаБекеш
СрезЂула
Становништво
Становништво‍
 — 32.016
 — густина125,16 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 39′ 00″ С; 21° 17′ 00″ И / 46.65° С; 21.283333° И / 46.65; 21.283333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина255,8 km2
Ђула на карти Мађарске
Ђула
Ђула
Ђула на карти Мађарске
Поштански број5700
Позивни број66
Веб-сајт
www.gyula.hu

Ђула (мађ. Gyula) град је у Мађарској. Ђула је други по величини град у оквиру жупаније Бекеш.

Град има 32.016 становника према подацима из 2008. године.[1]

Град Ђула је познат као једна од најбољих и најпознатијих бања у Мађарској. Такође, Ђула је позната и као средиште румунске националне мањине у Мађарској.

Историја[уреди | уреди извор]

Први поуздан податак где се помиње Ђула налази се у два документа из 1313. које је издао краљ Карло И. Роберт u самостану — Gyulamonostora или Julamonustra.[2] Свега две деценије касније — 1332. и само насеље је добило име Ђула.[3]

Прве градске привилегије Ђули је доделио краљ Карло I Роберт, оне су се сводиле на право да изаберу градоначелника и одржавају сајам.[3]

Читав сет нових привилегија месту је доделио бан Јанош Мароти, од права да самостално наплаћује порез, до тога да суди властитим грађанима, а краљ Жигмунд Луксембуршки ослободио га је од плаћања неких пореза. Бан Мароти учинио је пуно тог за развој града, од тог да је доселио фрањевце до тог да је подигао замак.[3] Кад је 1476. његова породица -Мароти изумрла, — Ђула је враћена краљу. Те исте — 1476 краљ Матија Корвин потврдио је све дотадашње градске привилегије дате грађанима Ђуле, и чак их проширио ослободивши их од плаћања царине по целој земљи.[3]

Шест година касније — 8. априла 1482. краљ Матија Корвин поклонио је тадашњу Грофовију Хунедоара свом сину Јаношу Корвину, а идућег дана томе је додао и домену Ђула.[3] У намери да учврсти позицију свог сина у Ђули, реорганизовао је администрацију у Ђули — 1484. и сместио је у замку, а све у намери да спречи локално племство да му истера наследнике.[3]

Све то није му пуно вредело кад су се пред вратима Ђуле појавиле Османлије.

Борбе између Османлија и Мађара које су се растегле на преко сто година, потпуно су уназадиле тај крај и сам град Ђулу, који се претворио у османску пограничну утврду.[3]

Дуги рат вођен крајем 16. века потпуно је уназадио крајеве између река Корош и Мориш.[3]

Географија[уреди | уреди извор]

Град Ђула се налази у југоисточном делу државе, близу границе са Румунијом. Од престонице Будимпеште град је удаљен 240 km југоисточно.

Град се сместио у источном делу Панонске низије. Кроз град протиче река Бели Кереш.

Термални извори[уреди | уреди извор]

Бања Ђула се налази на самом југоистоку земље. Има шест дубоких термалних извора. Вода има одлично дејство на лечење поремећаја моторике, нервних проблема, рехабилитације, болести желуца киселинског порекла и гинеколошких запаљења. При лечењу се користе паковања са муљем, магнетотерапија, галванско купање, лечење инхалацијом, угљено-киселинска купка, лечење тангентором, односно лековито пливање. Освежавајуће масаже се врше лековитом кремом.

Становништво[уреди | уреди извор]

По процени из 2017. у граду је живело 30.004 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
34.33133.29331.06730.004

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Градска кућа Ђуле

    Градска кућа Ђуле

  • Тврђава у Ђули

    Тврђава у Ђули

  • Палата у градском лечилишту

    Палата у градском лечилишту

  • Фонтана на градском тргу

    Фонтана на градском тргу

  • Дворац

    Дворац

  • Река Бели Корош

    Река Бели Корош

  • Унутрашњост тврђаве

    Унутрашњост тврђаве

  • ‎Дворац

    ‎Дворац

  • Тврђава у Ђули

    Тврђава у Ђули

  • Улаз у дворац

    Улаз у дворац

  • Дворац

    Дворац

  • Тврђава у Ђули

    Тврђава у Ђули

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „HUNGARY: Békés”. Приступљено 5. 5. 2016. 
  2. ^ Antal Papp: Magyarország (Hungary), Panoráma, Budapest. 1982. ISBN 978-963-243-241-0. стр. 860, 453-456.
  3. ^ а б в г д ђ е ж „History of Gyula” (на језику: engleski). Budapest com. Приступљено 28. 4. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ђула на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђула&oldid=25381437”