Пређи на садржај

Ђула Манди

С Википедије, слободне енциклопедије
Ђула Манди
(Mándi Gyula)
Ђула Манди
Лични подаци
Датум рођења (1899-07-14)14. јул 1899. (125 год.)
Место рођења Будимпешта, Аустроугарска
Датум смрти 26. новембар 1969.(1969-11-26) (70 год.)
Место смрти Будимпешта, НР Мађарска
Држављанство Мађарска мађарско
Позиција одбрана
Јуниорска каријера
ФК Ексекересек
Ференцварош
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1919—1929. МТК Бп./Хунгарија[1] 324 (12)
Репрезентативна каријера**
1921—1934. Мађарска 32 (0)
Тренерска каријера
1938—1940. Ганз
1950—1956. Мађарска
1957—1968. ФК Америка (Бразил)
1959—1963. Израел
1964. Израел
Награде
Фудбал
Представљајући  Израел (тренер)
АФК азијски куп
Другопласирани 1960
** Датум актуелизовања: 5. август 2024.

Ђула Манди (мађ. Mándi Gyula, Julius Mandel) био је мађарски фудбалер јеврејског порекла[2][3][4], који је играо за мађарски фудбалски клуб МТК Хунгарију (са којим је освојио 10 титула првака) и био је члан олимпијске фудбалске репрезентације Мађарске (за коју је одиграо 32 утакмице), који је играо на позицијама одбрамбеног играча[5][6][7]. После престанка активног бављења фудбалом постао је менаџер клупских и национални тимова, прво Мађарске па после Израела.[4]

Каријера

[уреди | уреди извор]

Играч

[уреди | уреди извор]

Манди је рођен у Будимпешти, Мађарска од оца Игнаца Мандла и мајке Естер Шварц.[4] Као фудбалер, назван је „уметник позиционирања и светски шампион у мерењу времена“.[8] Играјући клупски фудбал, са МТК је освојио 10 лигашких титула.[5]

Био је део легендарне ере МТК-а, 1920-их и 1930-их.[9][8] Потписао га је МТК 1919. са 20 година.[10] Играо је поред познатих ограча као што су Ференц Платко, Бела Гутман, Густав Шебеш, Јене Калмар, Имре Шлосер, Јулиу Баратки и Ференц Шаш. Између 1919. и 1925. освојио је седам узастопних шампионата са МТК-ом.

Професионализација игре у Мађарској је ослабила апсолутну доминацију МТК-а, али су остали међу водећим тимовима. До краја каријере 1937. је још три пута освајао шампионску титулу. Између 1923. и 1933. подигао је укупно три пута пехар победника мађарског купа. Манди је укупно одиграо 325 утакмица за МТК.

Мандијева каријера у репрезентацији Мађарске почела је јуна 1921. утакмицом против Немачке.[11] Убрзо је редовно наступао на позицији бека, формирајући одбрану заједно са Карољем Фоглом.[4] У каријери је одиграо укупно 32 међународне утакмице.[5]

Мађарска је учествовала на фудбалском турниру Олимпијских игара 1924. у Паризу.[12] Наде Мађарске су порасле након одлучујуће победе у првом колу над Пољском. Међутим, сензационални пораз од Египта резултатом 0–3 у другој фази окончао је тежње Мађара. Манди је играо у оба меча.[13]

Повреда колена спречила је Мандија да настави своју међународну каријеру до 1929. године, када је поново наступао редовно до 1932. године, укључујући пет мечева за Централноевропском међународном купу. Након што је две године пропустио додатне номинације, вратио се још једном на мађарску страну за квалификациони меч за Светско првенство против Бугарске 1934.[8][10]

Тренер

[уреди | уреди извор]

Након што се пензионисао као играч, Манди је постао тренер и био помођни менаџер фудбалске репрезентације Мађарске током ере „Моћних Мађара”.[14][4][15] Његов режим тренинга за тим био је необичан за то време, јер је охрабривао мушкарце да се баве атлетиком и планинарењем, као и да тренирају са лоптом и у ситуацијама у мечу.[4][15]

Средином августа 1957. Манди је постао тренер ФК Америке у Рио де Жанеиру.[16] Његов период са пласманом на средину табеле на државном првенству у Рију 1957. и заједничким последњим местом на турниру Рио-Сао Пауло 1958. сматран је незадовољавајућим и окончан је крајем априла 1958.

Између 1959. и 1964. Манди је радио два пута као селектор Израела, са којим је стигао до финала Купа Азије 1960. године.[9][17][3][4]

Достигнућа

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Промене имена МТК: између 1919–1926. Мађарски телесноодгојни клуб (MTK), у периоду 1926–1937. Хунгарија ФК.
  2. ^ Bolchover, David (18. 5. 2017). Највећи повратак: Од геноцида до фудбалске славе: прича о Бели Гутману. Biteback Publishing. ISBN 9781785902642 — преко Google Books. 
  3. ^ а б Naor, Mordechay (19. 9. 1998). Двадесети век у Ерец Израел: сликовита историја. Steimatzky. ISBN 9783895085956 — преко Google Books. 
  4. ^ а б в г д ђ е Јеврејске спортске легенде; Међународна јеврејска спортска кућа славних
  5. ^ а б в „Како су мађарске звезде олимпијским успехом оставиле фудбалски траг | Jonathan Wilson”. the Guardian. 15. 8. 2019. 
  6. ^ Ђула Манди на сајту National Football Teams (језик: енглески)
  7. ^ Ђула Манди на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
  8. ^ а б в Handler, Andrew (19. 9. 1994). Од голова до оружја: Златно доба фудбала у Мађарској, 1950-1956. East European Monographs. ISBN 9780880332989 — преко Google Books. 
  9. ^ а б Bolchover, David (18. 5. 2017). Највећи повратак: од геноцида до фудбалске славе: прича о Бели Гутману. Biteback Publishing. ISBN 9781785902642 — преко Google Books. 
  10. ^ а б Имена која су се давно чула; Како је златно доба мађарског фудбала обликовало модерну игру
  11. ^ Деби Мандија та репрезентацију Мађарске
  12. ^ „Ђула Манди”. Olympedia. Приступљено 23. 8. 2021. 
  13. ^ „Ђула Манди - фудбал на Олимпијади | Мађарска”. International Olympic Committee. 13. 6. 2016. 
  14. ^ Glanville, Brian (6. 5. 2010). Прича о Светском првенству: Суштински пратилац у Јужној Африци 2010. Faber & Faber. ISBN 9780571271276 — преко Google Books. 
  15. ^ а б Прича о Светском првенству: Суштински пратилац у Јужној Африци 2010. Faber & Faber. 6. 5. 2010. ISBN 9780571271276. 
  16. ^ Wilson, Jonathan (9. 4. 2012). Иза завесе: Фудбал у источној Европи. Orion Publishing Group. ISBN 9781409109044 — преко Google Books. 
  17. ^ Glanville, Brian (19. 9. 1979). Књига фудбала. Oxford University Press. ISBN 9780195025859 — преко Google Books. 
  18. ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Gyula Mándi”. www.national-football-teams.com. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]
  • Wilson, Jonathan (17. 2. 2006). Behind the Curtain: Travels in Eastern European Football. Orion. ISBN 978-0752869070. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђула_Манди&oldid=28527327”