Ђулићи (Теслић)

Координате: 44° 35′ СГШ; 17° 49′ ИГД / 44.59° СГШ; 17.82° ИГД / 44.59; 17.82
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Ђулићи.
Ђулићи
Đulići.jpg
Ђулићи
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаТеслић
Становништво
 — 2013.Раст 2.307
Географске карактеристике
Координате44° 35′ СГШ; 17° 49′ ИГД / 44.59° СГШ; 17.82° ИГД / 44.59; 17.82
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина200-290 м
Површина6,72 км2
Ђулићи на мапи Босне и Херцеговине
Ђулићи
Ђулићи
Ђулићи на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број053

Ђулићи су насељено мјесто у општини Теслић, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 2.083 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на 200-290 метара надморске висине, површине 6,72 км2 , удаљено око 3 км од општинског центра. Збијеног је типа. Припада мјесним заједницама Ђулићи (засеоци Бријестови, Буковача, Горњи Ђулићи, Драче, Ђулићи-Центар, Јовичићи, Крушковице и Малињак) и Ирице (Бјеловоде, Гибићи, Ирице, Иришкићи, Омеровићи и Хаџићи). Смјештено је у долини Мале Усоре. Атар је прекривен обрадивим површинама и шумарцима.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Према предању, село је добило име према турској ријечи ђул, која означава ружу. У периоду аустроугарске управе, када је почела експлоатација шума у овом крају, изграђена је ускотрачна пруга Усора-Прибинић (демонтирана 1971), а први воз кроз Ђулиће прошао је 1891. године. Фирма "Хорват и Шајдиг" из Сарајева 1900-1909. градила је уз пругу постројења фабрике грађевинског материјала. Имала је циглану, а производила је и другу глинену робу, као и столарију. Сировине је набављала из околине и из Макљеновца Турског код Добоја. Фабрика је 1913. престала да ради, а након Првог свјетског рата фирма је ликвидирана. Франц Шајдиг имао је вилу у овом крају.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Село је 1879. пописано као Теслић Ђулић, а имало је 20 домаћинстава и 213 становника (муслимана); 1948. као Ђулићи - 134 становника. Селу су 1955. припојена насељена мјеста Густи Теслић, Ирице и Шимићи. Године 1971. имало је 1.035 становника; 1991. - 1.517 (713 Срба, 680 Муслимана, 36 Југословена, десет Хрвата и 78 из реда осталих); 2013. - 642 домаћинства и 2.086 становника (од чега 1.707 Срба, 12 Хрвата и 40 из реда осталих). Српске старосједилачке породице су: Грабовац - славе Никољдан; дио Јовичића (надимак Брђани) - Ђурђевдан; дио Јовичића (надимак Поточани) - Св. Симеона Мироточивог; Стјепановић - Петровдан; Цигић - Лучиндан. Према предању, ове породице поријеклом су из села Младиковине (општина Теслић). Сеоска молитва за родну го-дину (масла) одржава се на Духовски понедјељак. Старосједилачка хрватска породица је Профус. Бошњачке породице су: Гарић, Гибић, Зукић, Иришкић, Карабеговић, Омеровић. У селу живи и ромска породица Хусејиновић. Током и послије рата 1992-1995. у Ђулиће се доселио велики број породица из граничних села теслићке општине (Брезове Дане, Језера и Козила), која су страдала у Одбрамбено-отаџбинском рату и највећим дијелом припала Федерацији БиХ. У Другом свјетском рату погинуло је десет цивила, а у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. шест бораца Војске Републике Српске и осам припадника муслиманских/бошњачких оружаних снага. Погинулим борцима Војске Републике Српске у селу је подигнут споменик. Становништво се углавном бави пољопривредом или ради у Теслићу, гдје се налазе и најближа гробља свих трију конфесија, те православна и католичка црква. Месџид у засеоку Ирице, грађен 1971-1972, срушен је у рату 1992, а на његовим темељима 2002-2010. изграђена је џамија. Четворогодишња основна школа отворена је 1953, а 2019. радила је као деветогодишња ОШ "Иво Андрић". Село је 2019. имало друштвени дом, ветеринарску станицу, неколико трговинских, занатских и угоститељских објеката. У средишту Ђулића постављена је јавна расвјета и пјешачка стаза дуж магистралног пута Добој - Бања Лука. Село је добило електричну енергију 1965, асфалтни пут 1976, а телефонску мрежу 1984. године. Прикључено је на теслићки водовод.[1]

Националност[2] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 710 (46,95%) 572 (45,03%) 503 (48,59%)
Муслимани 673 (44,51%) 622 (48,97%) 518 (50,04%)
Југословени 37 (2,44%) 52 (4,09%)
Хрвати 12 (0,79%) 6 (0,47%) 6 (0,57%)
Црногорци 5 2
Словенци
остали и непознато 80 (5,29%) 13 5
Укупно 1.512 1.270 1.035 '
Демографија[2]
Година Становника
1879. 213
1948. 134
1961. 761
1971. 1.035
1981. 1.270
1991. 1.517
2013. 2.086

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 571-572. ISBN 978-99976-42-37-0. 
  2. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]