Пређи на садржај

Ђулсија

С Википедије, слободне енциклопедије

Ђулсија је сок од ружиних латица. Део је традиционалне санџачке кухиње и данас се припрема у Сјеници, Тутину и Новом Пазару. Налази се у понуди новопазарских кафечајница.[1]

Ђулсија има необичан и пријатан укус, боју и мирис. Добро расхлађен представља освежење у топлим данима. Поред ђулсије, од ружиних латица припрема се и слатко, ликер и ратлук.[2]

Име „ђулсија” (вода из руже) потиче од турске речи „ђул” (тур. gül), што значи „ружа” и „су” (тур. su), што значи „вода ”.[3]

Историја

[уреди | уреди извор]

Становници Новог Пазара, Тутина и Сјенице су поносни на свој део традиције повезан са припремом и употребом ђулсије. Према сведочењима најстаријих Пазараца, некада су се на прозорима скоро сваке куће, током сунчаних летњих дана, могле видети тегле са латицама ружа. Латице би временом пустиле боју и офарбале сок у нежно ружичасту боју. Сок се служио у малим стакленим чашама, шећер се сервирао одвојено на столу, где би свако додао онолико шећера колико воли да заслади сок и ужива у њему.[2] Ђулсија је некада била традиционални напитак којим су се у овим крајевима дочекивали гости.[4]

Ружа је, иначе, омиљена биљка код Бошњака на простору Санџака, па су то и традиционалне посластице од овог цвета. Од 2020. године у Пријепољу се одржава манифестација Севдах уз ружу, између осталог осмишљена и у циљу очувања бошњачке традиције на овим просторима.[5]

Припрема ђулсије

[уреди | уреди извор]

Састојци (за 1 l сока):

  • стаклена тегла
  • 1 l воде
  • 1 шака ружиних латица (мајске руже, црвене, розе)
  • 1-2 лимуна или кесица лимонтуса (10 g)

Припрема:

Цветове руже очистити, са њих скинути латице, добро их опрати и ставити у теглу. Додати сок исцеђен из лимуна или посути лимонтусом. Налити водом до врха тегле, затворити и оставити на сунчаном месту 5–7 дана, повремено мешајући садржај. Након овог времена, извадити  латице, процедити сок, и прелити у стаклену боцу.[6]

Служење:

Овако припремљен сок служи се помешан са водом у односу 1:2 (1/3 сок, 2/3 вода). Шећер се додаје по укусу, при служењу. Шећер се може додати и одмах пошто се сок процеди. На 1 l добијеног сока треба додати 1 kg шећера, промешати, сачекати да се шећер истопи и сипати сок у стаклену боцу. На овај начин добија се сируп од руже, који се при служењу разблажује водом по укусу.

Такође постоји и „инстант” верзија припреме ђулсије, када се латице прелију кључалом водом, оставе два сата да одстоје и након тога се додаје лимун или лимонтус. Шећер се такође додаје по укусу.[2]

Лековито дејство

[уреди | уреди извор]

Иако сок од руже није лек нити замена за било какву терапију, он обилује хранљивим материјама које могу позитивно утицати на организам. Он има више доказаних здравствених предности, а неке од њих су:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Недељковић 2025, стр. 78
  2. ^ а б в Laćarak, Vesna (2022-05-22). „Đulsija - sok od ružinih latica (recept)”. Dnevni list Danas. Приступљено 2025-08-07. 
  3. ^ „Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke, str. 83”. Pretraživa digitalna biblioteka (на језику: српски). Приступљено 2025-08-07. 
  4. ^ Pavić Brničanin, Bisera (2019-06-13). „NJENO VISOČANSTVO DJULSIJA!”. IBALKAN. Приступљено 2025-08-07. 
  5. ^ Минић, Александар (2022-08-31). „"Севдах уз ружу" - Чувар традиције Бошњака”. ForumInfo.rs. Приступљено 2025-08-07. 
  6. ^ а б „Osveženje s bezbroj zdravstvenih prednosti: Sok od ruže se maltene pravi sam, a divnog je ukusa i riznica antioksidanasa”. Glossy. 29. 5. 2025. Приступљено 2025-08-07. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).