Ђурађ Предојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЂУРАЂ ПРЕДОЈЕВИЋ
Đurađ Predojević.jpg
Ђурађ Предојевић
Датум рођења(1915-04-15)15. април 1915.
Место рођењаЛушци Паланка, код Санског Моста
 Аустроугарска
Датум смрти9. фебруар 2000.(2000-02-09) (84 год.)
Место смртиБеоград, Србија Србија
 СР Југославија
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
19411965.
Чингенерал-потпуковник
Народни херој од20. децембра 1951.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
Орден ратне заставе
Орден партизанске звезде
Орден братства и јединста
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
страна одликовања:
Партизански крст

Ђурађ Предојевић — Ђурин (Лушци Паланка, код Санског Моста, 15. април 1915Београд, 9. фебруар 2000), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у Лушци Паланци, код Санског Моста, 15. априла 1915. године. Завршио је основну школу у родном месту. Није успео да упише пољопривредну школу у Бања Луци, па је конкурисао у Артиљерску школу у Ћуприји где је примљен. Завршио је школу 1937. године и добио чин поднаредника. Други светски рат је дочекао у чин поднаредника. Након капитулације вратио се у родно месту где су га усташе 22. јуна 1941. године затвориле и држале 4 дана у затвору. Заједно са неколико наредника предратне југословенске војске планирао је напад на жандармеријску касарну у Лушци Паланци у ноћи између 30/31. јула 1941. године. Међутим, после поноћи 29/30. јула наишла је група устаника која је уништила жандармеријску станицу у Бенковцу и њима се придружио Ђурађ у нападу на станицу у Лушци Паланци. То је означило почетак устанка у Санском срезу. Устаници су после напада одлучили да командант места буде Ђурађ Предојевић. Након само 6 дана на овом положају устанике су напале велике усташке снаге те су се они повукли на Грмеч.[1]

У фебруару формирна је чета 1. батаљона Првог КНОП одреда, а за командира је постављен Ђурађ. Због успеха које је Паланска чета постизала стекао је углед и примљен је у КПЈ у априлу 1942. године. У мају се након ослобођења Приједора формира ударни батаљон 1. КНОП одреда а на његовом челу је постављен Предојевић. У априлу постављен је за заменика команданта 11. дивизије НОВ дивизије, а јула за команданта 53. дивизије.[1]

Истакао се у многим борбама, а последица тога била је да је два пута рањен. Први пут је то било код Новске Сухаче када је погођен гелером у главу који никада није извађен. Други пут је тешко рањен у борбама код Блатнице у близини Добоја. Том приликом је морала да му се ампутира рука. Након опоравка командовао је нападима на Дервенту, Добој и Теслић. Приликом ослобађања ових градова заробљено је око 4.000 непријатељских војника. Након рата је завршио Вишу војну академију и Ратну школу, а пензионисан је 1965. године у чину генерал-потпуковника.[1]

Указом Президијума Народне скупштине ФНР Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1][2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]