Ђуревићи

Координате: 43° 53′ 12″ СГШ; 19° 12′ 39″ ИГД / 43.8867° СГШ; 19.2108° ИГД / 43.8867; 19.2108
С Википедије, слободне енциклопедије
Ђуревићи
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетРепублика Српска
ОпштинаВишеград
Становништво
 — 2013.58
Географске карактеристике
Координате43° 53′ 12″ СГШ; 19° 12′ 39″ ИГД / 43.8867° СГШ; 19.2108° ИГД / 43.8867; 19.2108
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина291-624 м
Површина2,64 км2
Ђуревићи на мапи Босне и Херцеговине
Ђуревићи
Ђуревићи
Ђуревићи на мапи Босне и Херцеговине

Ђуревићи су насељено мјесто у општини Вишеград, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 13 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се на 291-624 метара надморске висине, површине 2,64 км2, удаљено око 20 км од општинског центра. Припада мјесној заједници Клашник. Разбијеног је типа, а засеоци су Ђуревићи, Николићи, Поље и Ристићи. Налази се на десној обали Дрине (Перућачког језера). Кроз атар протиче поток Клашник, који се улива у Дрину. Послије изградње Хидроелектране "Бајина Башта" (1966) терен је постао порозан и честа је појава клизишта, а 2016. настрадале су три куће. Становништво се одувијек бавило земљорадњом, сточарством, воћарством и риболовом. Најближа црква налази се у селу Блаце. У атару постоји гробље. Ђаци су основну школу похађали у селима Клашник и Прелово. Село је добило електричну енергију 1972. године. Мјештани се снабдијевају водом из локалног водовода, спроведеног са извора Клашник.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

У атару постоје двије средњовјековне некрополе, са укупно десет стећака. Према предању, крајем 18. вијека на овај простор доселио се неки Ђуро, по коме је село добило име. Солунски добровољци били су Јевто и Радоје Васиљевић, Стојан Ковачевић и Јован Ристић. У Другом свјетском рату мјештани су већином приступали Југословенској војсци у Отаџбини. Погинуо је један борац Народноослободилачке војске Југославије и четири цивила. У Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. погинуо је један борац Војске Републике Српске.[1]

Становништво[уреди | уреди извор]

Село је 1879. имало 14 домаћинстава и 86 становника (82 православца и четири муслимана); 1910. - 132 становника; 1948. - 175; 1971. - 127; 1991. - 58 (Срби); 2013. - шест домаћинстава и 13 становника (Срби). Породице Бајић, Васиљевић, Марковић, Ристић, Тадић, Шпињо славе Ђурђевдан. У селу је раније живјела и породица Ковачевић (крсна слава Мратиндан).[1]

Демографија[2]
Година Становника
1910. 132
1948. 175
1961. 197
1971. 127
1981. 93
1991. 58
2013. 13

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 585-586. ISBN 978-99976-42-37-0. 
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.