Ђуро Јелачић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђуро Јелачић
Датум рођења25. мај 1805.
Место рођењаЗагреб
Аустријско царство
Датум смрти20. јул 1901.(1901-07-20) (96 год.)
Место смртиЗапрешић
Аустроугарска
ВојскаАустријско царство
Родпешадија
Године службе1824-1861
Битке/ратовиСиријски рат
Кримски рат
Први рат за уједињење Италије
Други рат за уједињење Италије
СупружникХермина Христалниг

Ђуро Јелачић (25. мај 1805—20. јул 1901) је био хрватски подмаршал, млађи брат бана Јосипа Јелачића.

Биографија[уреди]

Ђуро је био син Фрање Јелачића и Ане Портнер, унуке Мартина Кнежевића. Школовао се у бечком Терезанијуму и као кадет је 1824. године ступио у 13. граничарски пешадијски пук, а потом у 4. драгунски коњанички пук. Потпоручник је постао 1830. године, натпоручник 1832, сатник друге класе 1834, а сатник 1. класе 1839. године. Под заповедништво надвојводе Фридриха учествује у експедицији у Сирији 1839—40. године на месту заповедника првог банског граничарског пешадијског пука. Учествује 1848—9. године у опсадама Пескјера и у бици код Новаре, као и у опсади Венеције 1849. године. Учествује у окупацији подунавских кнежевина у Кримском рату. Именован је подмаршалом и заповедником дивизије у Кракову, а потом у Бечу. Учествује 1859. године у биткама код Палетра и Мађенте. Након рата је заповедник дивизија у Падови и Венецији, а 1860. године постаје пуковник 69. линијског пешадијског пука. Именован је 1861. године подкапетаном Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације. Због критике германизације Хрватске је пензионисан. Са Штросмајером преговара око преноса банових посмртних остатака из капеле Светог Јосипа. На свом поседу је створио, између осталог, прву хрватску сушионицу воћа и поврћа. Године 1873. именован је председником Хрватско-славонског господарског друштва. Председавао је њиме до краја живота. Истакао се у унапређењу узгоја винове лозе у Хрватској. Од 1879. године је члан Љубљанског господарског друштва.

Извори[уреди]