Ђуро Петровић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЂУРО ПЕТРОВИЋ
Djuro Petrovic.jpg
Ђуро Петровић
Датум рођењаавгуст 1914.
Место рођењаГрађани, код Цетиња
 Краљевина Црна Гора
Датум смрти13. август 1942.(1942-08-13) (27/28 год.)
Место смртиКупрес
 Хрватска
Професијарадник
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој одавгуста 1942.

Ђуро Петровић (Грађани, код Цетиња, август 1914Купрес, 13. август 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је августа 1914. године у селу Грађани, код Цетиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Четири разреда основне школе, завршио је у родном селу, а потом је од дванаесте године почео да ради као надничар код имућнијих сељака.

Као млад радник, повезао се са радничким покретом и 1934. године постао члан Комунистичке партије Југославије. Због партијског рада, више пута је прогањан од полиције, а фебруара 1935. године је провео месец дана у затвору. Тада је са групом другова осам дана штрајковао глађу, после чега су пуштени на слободу. Понов је хапшен 1938. у Бару и 1939. на Цетињу. У периоду од 1936. до априла 1941. године морао је да се редовно јавља у жандармеријску станицу на Цетињу.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, 1941. године, активно је радио на организовању устанка у Цетињском крају — сакупљао је и скривао оружје, окупљао и обучавао омладину у руковању оружјем, политички је радио са народом и др. У току Тринаестојулског устанка народа Црне Горе, налазио се у Грађанско-радомирско-гађском одреду. На самом почетку устанка, 18. јула 1941. године, у првој борби против италијанске моторизоване колоне на путу ЦетињеБудва, код Брајића, истакао се као пушкомитраљезац.

Новембра 1941. године, налазио се међу добровољцима, који су ступили у Ловћенски батаљон Црногорског одреда за операције у Санџаку. Са овим Одредом је учествовао у нападу на Пљевља, 1. децембра 1941. године. Почетком децембра, налазио се међу 13 добровољаца, који су се пробили кроз непријатељске положаје и сахранили четири погинула борца, код села Бучја. Тада је изгубио везу са батаљоном, и после двадесет дана тражења, успео је да са још седам другова, стигне у Рудо, где је његов батаљон тада постао Први батаљон Прве пролетерске ударне бригаде.

Због упале плућа, коју је добио током тражења батаљона, није ступио у Прву пролетерску, већ је упућен у Црну Гору на лечење. После оздрављења, постављен је за командира чете у Батаљону „13. јул“ Ловћенског партизанског одреда. Са овим одредом је водио низ борби у околини Цетиња, а потом је током Треће непријатељске офанзиве, водио борбе у Катунској нахији и борбе и маршеве првацем ГраховоБањаниГолија, па кроз Пиву и Сутјеску.

Јуна 1942. године ступио је у Четврту пролетерску црногорску ударну бригаду, са којом је учествовао у борбама на Трескавици и Иван седлу. Погинуо је приликом напада на Купрес, у ноћи 13/14. августа 1942. године.

Указом Врховног штаба НОП и ДВЈ, августа 1942. године, проглашен је за народног хероја, међу првим борцима НОВ и ПОЈ. У „Билтену Врховног штаба“ бр. 17-19 о проглашењу Ђура Петровића за народног хероја пише:


Референце[уреди]

  1. ^ Зборник НОР 1949, стр. 173.

Литература[уреди]