Ђурђево (Жабаљ)

Ђурђево
Ђурђево;
	Главна улица са грко-католичком црквом Рођења Пресвете Богородице
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобачки
Општина	Жабаљ
Становништво
— 2011.	5.092
— густина	29/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 19′ 24″ С; 20° 03′ 56″ И / 45.3234° С; 20.0655° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	175 m
Површина	175,5 km2
	Ђурђево Ђурђево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	21239
Позивни број	021
Регистарска ознака	NS

Ђурђево (панонскорусински: Дюрдьов) је насеље у општини Жабаљ, у Јужнобачком округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 5092 становника.

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Рељеф ђурђевачког атара је прилично равничарски. У сетвеној структури водеће место заузима кукуруз, затим пшеница и јечам, мада поред свега тога Ђурђевчане најчешће спомињу по лубеницама што је најбољи доказ квалитета и традиције. Ловиште Ловачког друштва „Зец“ захвата површину од 8.033 ha са више врста дивљачи. Удаљено је 25 km од Новог Сада.

Историја[уреди | уреди извор]

Прво насеље на месту данашњег Ђурђева помиње се 1513. године као посед сремског владике. У турском периоду ово насеље је припадало тителској нахији после чега је потпуно опустело. Насељавање данашњег Ђурђева је отпочело 1800. године, када су се 203 српске породице доселиле из Темерина. Срби Темеринци, њих 1610 душа су отишли из тог места јер га је као посед купио спахија, гроф Шандор Сечењи 1796. године.^[1] Тада је и православна парохија основана, а први пароси (1803) били су поп Јован Поповић и поп Миша Костић, који су црквене матице са собом донели. Дозволу за градњу цркве добили су 1805. године од Дворског ратног савета у Бечу. Темељи храмовни су освећени 4. августа/23. јула 1805. године.^[2] Већ 1806. године подигнута ја православна црква Св. Вазнесења Господњег. Била је то једна од најлепших и највећи сеоска православних богомоља у Славонији. По једном запису у црквеном инвентару из 1851. године који унео стари поп Николић, произилази да је "Церков Георгијевачка... созидана јест трудом и иждивенијем целога обшћества лета Господњег 1802... абије второга лета (друге године) по пресељенији из Темерина". По ђурђевачком поп Сими Николићу из 1892. године, званични државни подаци су били нетачни? У другој половини 19. века почиње досељавање Русина - тзв. "Рутена" из Руског Крстура и Куцуре.

Након грађанског рата 1848-1849. у лето 1850. године састављен је извештај о страдању православних цркви у Шајкашкој. Општина Ђурђево је пријавила штету 13966 ф. 32 новчића. Али Поверенство је много мање предложило као надокнаду. Тако је за црквене утвари понуђено 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај цркве само 5592 ф. Тако да је укупно предвиђено 6402 ф., на колико је и Ратно министарство у Бечу пристало.^[2]

Број становника у Ђурђеву у другој половини 19. века је растао. Било је то српско место, а других нација је било знатно мање. Тако је 1880. године у том месту записано: 2716 Срба, 29 Мађара, 67 Немаца, 2 Румуна, 326 Рутена, и "осталих" - 163. Укупно је живело у Ђурђеву тада 3303 становника. Десет година потом дуплиран је број Рутена, а Мађара вишеструко повећан, а од "осталих" нико није остао. Тако је 1890. године било укупно житеља 3915, од којих је Срба - 2918, Мађара 136, Немаца 83, Рутена 777 и један Хрват.^[2]

Према православној парохијској статистици за крај 1891. године у месту је било: 3015 православних душа у 618 православних домова, два православна свештеника, 290 ученика у четири основне школе.^[3]

У Ђурђеву је 1885. године било седиште назаренског покрета у Шајкашкој. Јер ту је живео њихов вођа.^[4]

За време преврата 1918. године, мештанин, власник дрогерије Бранко Драгић је основао у Ђурђеву "Народну гарду". Иста формација је требало да штити грађанство од пљачке, разбојништва и отимачина. Тај српски добровољац из балканских ратова и логош за време Првог светског рата је уз помоћ неколико гардиста разоружао групу немачких војника, који су се преко Титела повлачили. Драгић и његов пријатељ Лазар Мушицки били су одговорни за убиство мештанина Мађара, Андрије Арве и његове мајке, које се догодило током ноћи док су ослобађали једног руског заробљеника, а слугу Арвиног.^[5]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Ђурђево живи 3872 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (35,7 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 1638 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[6]
Година	Становника
1948.	5.008
1953.	4.819
1961.	4.669
1971.	4.531
1981.	4.668
1991.	4.517	4.472
2002.	5.137	5.263

Етнички састав према попису из 2002.‍^[7]

Срби	3.538	68,87%
Русини	1.197	23,30%
Роми	131	2,55%
Југословени	61	1,18%
Мађари	46	0,89%
Хрвати	26	0,50%
Словаци	18	0,35%
Румуни	7	0,13%
Муслимани	7	0,13%
Црногорци	6	0,11%
Украјинци	4	0,07%
Немци	4	0,07%
Словенци	3	0,05%
Руси	2	0,03%
Македонци	2	0,03%
Буњевци	1	0,01%
Албанци	1	0,01%
непознато	24	0,46%

Становништво према полу и старости^[8]


	м	ж
?	6	12
80+	35	53
75—79	67	89
70—74	99	139
65—69	101	143
60—64	109	139
55—59	104	120
50—54	160	150
45—49	217	183
40—44	201	190
35—39	165	164
30—34	196	181
25—29	176	159
20—24	189	173
15—19	191	200
10—14	185	169
5—9	188	167
0—4	171	146
Просек :	35,7	38,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.354	1.471	1.458	1.512	1.584	1.530	1.638

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	282	390	289	385	165	77	33	11	2	4	3,14

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.016	627	1.226	94	68	1
Женски	2.095	408	1.257	363	65	2
УКУПНО	4.111	1.035	2.483	457	133	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.216	485	0	10	248
Женски	647	293	0	1	66
УКУПНО	1.863	778	0	11	314
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	151	102	17	71
Женски	2	6	115	23	15
УКУПНО	13	157	217	40	86
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	9	29	15	13
Женски	6	8	8	47	40
УКУПНО	6	17	37	62	53
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	33	7	0	15
Женски	13	3	0	1
УКУПНО	46	10	0	16

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Зборник Матице српске за историју", Нови Сад 1999. године
^ ^а ^б ^в "Српски сион", Карловци 1893. године
^ "Српски Сион", Карловци 1892. године
^ "Застава", Нови Сад 1885. године
^ "Политика", Београд 1929. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Зборник Матице српске за историју", Нови Сад 1999. године

[аутоматски_генерисано1-2] а ^б ^в "Српски сион", Карловци 1893. године

[3] "Српски Сион", Карловци 1892. године

[4] "Застава", Нови Сад 1885. године

[5] "Политика", Београд 1929. године

[6] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[7] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[8] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]