Ђурђево (Жабаљ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Ђурђево.
Ђурђево
Đurđevo, Main street and the Uniate Church.jpg
Главна улица са грко-католичком црквом Рођења Пресвете Богородице
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Жабаљ
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 5092
 — густина 68/km2
Положај
Координате 45°19′17″ СГШ; 20°03′32″ ИГД / 45.3215° СГШ; 20.058833° ИГД / 45.3215; 20.058833Координате: 45°19′17″ СГШ; 20°03′32″ ИГД / 45.3215° СГШ; 20.058833° ИГД / 45.3215; 20.058833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 175 m
Површина 175,5 km2
Ђурђево на мапи Србије
Ђурђево
Ђурђево
Ђурђево на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21239
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Ђурђево (русински: Дюрдьов) је насеље у Србији у АП Војводини у општини Жабаљ у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5092 становника.

Географске одлике[уреди]

Рељеф ђурђевачког атара је прилично равничарски. У сетвеној структури водеће место заузима кукуруз, затим пшеница и јечам, мада поред свега тога Ђурђевчане најчешће спомињу по лубеницама што је најбољи доказ квалитета и традиције. Ловиште Ловачког друштва „Зец“ захвата површину од 8.033 ha са више врста дивљачи. Удаљено је 25 km од Новог Сада.

Историја[уреди]

Прво насеље на месту данашњег Ђурђева помиње се 1513. године као посед сремског владике. У турском периоду ово насеље је припадало тителској нахији после чега је потпуно опустело. Насељавање данашњег Ђурђева је отпочело 1800. године када су се 203 српске породице доселиле из Темерина. Већ 1806. године подигнута ја православна Црква Св. Вазнесења Господњег. У другој половини 19. века почиње досељавање Русина из Руског Крстура и Куцуре.

Демографија[уреди]

У насељу Ђурђево живи 3872 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (35,7 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 1638 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 5.008
1953. 4.819
1961. 4.669
1971. 4.531
1981. 4.668
1991. 4.517 4.472
2002. 5.137 5.263
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.538 68,87 %
Русини
  
1.197 23,30 %
Роми
  
131 2,55 %
Југословени
  
61 1,18 %
Мађари
  
46 0,89 %
Хрвати
  
26 0,50 %
Словаци
  
18 0,35 %
Румуни
  
7 0,13 %
Муслимани
  
7 0,13 %
Црногорци
  
6 0,11 %
Украјинци
  
4 0,07 %
Немци
  
4 0,07 %
Словенци
  
3 0,05 %
Руси
  
2 0,03 %
Македонци
  
2 0,03 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
непознато
  
24 0,46 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]


мапе и карте[уреди]