Ђурђево (Жабаљ)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђурђево
Đurđevo, Main street and the Uniate Church.jpg
Главна улица са грко-католичком црквом Рођења Пресвете Богородице
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Жабаљ
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 5092
 — густина 68/км2
Географске карактеристике
Координате 45°19′17″ СГШ; 20°03′32″ ИГД / 45.3215° СГШ; 20.058833° ИГД / 45.3215; 20.058833Координате: 45°19′17″ СГШ; 20°03′32″ ИГД / 45.3215° СГШ; 20.058833° ИГД / 45.3215; 20.058833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 175 м
Површина 175,5 км2
Ђурђево на мапи Србије
Ђурђево
Ђурђево
Остали подаци
Поштански број 21239
Позивни број 021
Регистарска ознака NS

Ђурђево (панонскoрусински: Дюрдьов) је насеље у Србији у АП Војводини у општини Жабаљ у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 5092 становника.

Географске одлике[уреди]

Рељеф ђурђевачког атара је прилично равничарски. У сетвеној структури водеће место заузима кукуруз, затим пшеница и јечам, мада поред свега тога Ђурђевчане најчешће спомињу по лубеницама што је најбољи доказ квалитета и традиције. Ловиште Ловачког друштва „Зец“ захвата површину од 8.033 ha са више врста дивљачи. Удаљено је 25 km од Новог Сада.

Историја[уреди]

Прво насеље на месту данашњег Ђурђева помиње се 1513. године као посед сремског владике. У турском периоду ово насеље је припадало тителској нахији после чега је потпуно опустело. Насељавање данашњег Ђурђева је отпочело 1800. године, када су се 203 српске породице доселиле из Темерина. Тада је и православна парохија основана, а први пароси (1803) били су поп Јован Поповић и поп Миша Костић, који су црквене матице са собом донели. Дозволу за градњу цркве добили су 1805. године од Дворског ратног савета у Бечу. Темељи храмовни су освећени 4. августа/23. јула 1805. године.[1] Већ 1806. године подигнута ја православна црква Св. Вазнесења Господњег. Била је то једна од најлепших и највећи сеоска православних богомоља у Славонији. По једном запису у црквеном инвентару из 1851. године који унео стари поп Николић, произилази да је "Церков Георгијевачка...созидана јест трудом и иждивенијем целога обшћества лета Господњег 1802...абије второга лета (друге године) по пресељенији из Темерина". По ђурђевачком поп Сими Николићу из 1892. године, званични државни подаци су били нетачни!? У другој половини 19. века почиње досељавање Русина - тзв. "Рутена" из Руског Крстура и Куцуре.

Након грађанског рата 1848-1849. године у лето 1850. године састављен је извештај о страдању православних цркви у Шајкашкој. Општина Ђурђево је пријавила штету 13.966 ф. 32 новчића. Али Поверенство је много мање предложило као надокнаду. Тако је за црквене утвари понуђено 810 ф. а за оправу и унутрашњи намештај цркве само 5592 ф. Тако да је укупно предвиђено 6402 ф., на колико је и Министарство ратно у Бечу пристало.[2]

Број становника у Ђурђеву у другој половини 19. века је растао. Било је то српско место, а других нација је билознатно мање. Тако је 1880. године у том месту записано: 2716 Срба, 29 Мађара, 67 Немаца, 2 Румуна, 326 Рутена, и "осталих" - 163. Укупно је живело у Ђурђеву тада 3.303. становника. Десет година потом дуплиран је број Рутена, а Мађара вишеструко повећан, а од "осталих" нико није остао. Тако је 1890. године било укупно житеља 3915, од којих је Срба - 2918, Мађара 136, Немаца 83, Рутена 777 и један Хрват.[3]

Према православној парохијској статистици за крај 1891. године у месту је било: 3015 православних душа, у 618 православних домова, два православна свештеника, 290 ученика у четири основне школе.[4]

За време преврата 1918. године, мештанин, власник дрогерије Бранко Драгић је основао у Ђурђеву "Народну гарду". Иста формација је требала да штити грађанство од пљачке, разбојништва и отимачина. Тај српски добровољац из балканских ратова и логош за време Првог светског рата, је уз помоћ неколико гардиста разоружао групу немачких војника, који су се преко Титела повлачили. Драгић и његов пријатељ Лазар Мушицки били су одговорни за убиство мештанина Мађара, Андрије Арве и његове мајке, које се догодило ток ноћи док су ослобађали једног руског заробљеника, а слугу Арвиног.[5]

Демографија[уреди]

У насељу Ђурђево живи 3872 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (35,7 код мушкараца и 38,5 код жена). У насељу има 1638 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 5.008
1953. 4.819
1961. 4.669
1971. 4.531
1981. 4.668
1991. 4.517 4.472
2002. 5.137 5.263
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
3.538 68,87 %
Русини
  
1.197 23,30 %
Роми
  
131 2,55 %
Југословени
  
61 1,18 %
Мађари
  
46 0,89 %
Хрвати
  
26 0,50 %
Словаци
  
18 0,35 %
Румуни
  
7 0,13 %
Муслимани
  
7 0,13 %
Црногорци
  
6 0,11 %
Украјинци
  
4 0,07 %
Немци
  
4 0,07 %
Словенци
  
3 0,05 %
Руси
  
2 0,03 %
Македонци
  
2 0,03 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Албанци
  
1 0,01 %
непознато
  
24 0,46 %


Референце[уреди]

  1. "Српски сион", Карловци 1893. године
  2. "Српски сион", Карловци 1893. године
  3. "Српски сион", Карловци 1893. године
  4. "Српски сион", Карловци 1892. године
  5. "Политика", Београд 1929. године
  6. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]


мапе и карте[уреди]