Ѓ
Ћириличко слово Ѓ | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
![]() | ||||||
Позиција у Уникоду | ||||||
Велико: U+0403 | ||||||
Мало: U+0453 | ||||||
Слова словенских језика | ||||||
А | Б | В | Г | Ґ | Д | Ђ |
Ѓ | Е | Ѐ | Ё | Є | Ж | З |
З́ | Ѕ | И | Ѝ | І | Ї | Й |
Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ |
О | П | Р | С | С́ | Т | Ћ |
Ќ | У | Ў | Ф | Х | Ц | Ч |
Џ | Ш | Щ | Ъ | Ы | Ь | Э |
Ю | Я | |||||
Слова несловенских језика | ||||||
Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
Ӻ | Ӷ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ | Ӗ | Ӂ |
Җ | Ӝ | Җ | Ԅ | Ӟ | Ԑ | Ӡ |
Ԇ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | Ҡ |
Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | Ԓ | Ԡ |
Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | Ң | Ӈ | Ҥ |
Ԣ | Ԋ | Ӧ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ |
Ҧ | Ҏ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ԏ |
Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ұ | Ҳ | Ӽ |
Ӿ | Һ | Ԧ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | Ӌ |
Ҹ | Ꚇ | Ҽ | Ҿ | Ӹ | Ҍ | Ӭ |
Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||||
Историјска слова | ||||||
Ꙉ | Ѻ | Ѹ | Ѡ | Ѽ | Ѿ | Ҁ |
Ѣ | Ꙓ | Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ |
Ѭ | Ѯ | Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ |
Диграфи ћирилице | ||||||
Сва слова ћирилице |
Ѓ ѓ (Ѓ ѓ; искошено: Ѓ ѓ) је ћириличко слово.
Историја[уреди | уреди извор]
Слово ⟨Ѓ⟩ је настало додавањем акута на слово ⟨Г⟩, које је пак настало од грчког слова Гама ⟨Γ⟩.
Ово слово се појавило крајем 19. века, а Крсте Петков Мисирков је користио ⟨г‘⟩ да би представио тај глас.
Употреба[уреди | уреди извор]
Користи се само у македонском језику, и представља звучни предњонепчани праскави сугласник (/ɟ/), а у неким дијалектима и звучни меки африкат (/d͡ʑ/). Налази се на шестом месту македонске азбуке.
Настаје јотовањем гласа г /ɡ/ (спајањем гласа са „палаталним апроксимантом” ⟨ј⟩ /j/). Еквивалент је српском слову „ђ”, с тим што се изговара мекше.
У неким речима српског, бугарског и македонског, ово слово је једнако са бугарским ⟨жд⟩ и српским ⟨ђ⟩. Пример за то је реч раѓање, која се у бугарском пише раждане, а у српском као рађање.
Слична и сродна слова[уреди | уреди извор]
- Г г: ћириличко слово
- Ґ ґ: ћириличко слово
- Ғ ғ: ћириличко слово
- Γ γ: грчко слово Гама
- G g: латиничко слово
![]() | Овај чланак везан за језик је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |