Ѓ (ћириличко)
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Ћириличко слово Ѓ | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||
| Позиција у Јуникоду | ||||||
| Велико: U+0403 | ||||||
| Мало: U+0453 | ||||||
| Слова словенских језика | ||||||
| А | Б | В | Г | Ґ | Д | Ђ |
| Ѓ | Е | Ѐ | Ё | Є | Ж | З |
| Ѕ | И | Ѝ | І | Ї | Й | Ј |
| К | Л | Љ | М | Н | Њ | О |
| П | Р | С | Т | Ћ | Ќ | У |
| Ў | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
| Щ | Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я |
| Слова несловенских језика | ||||||
| Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
| Ӻ | Ӷ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ | Ӗ | Ӂ |
| Җ | Ӝ | Җ | Ԅ | Ӟ | Ԑ | Ӡ |
| Ԇ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | Ҡ |
| Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | Ԓ | Ԡ |
| Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | Ң | Ӈ | Ҥ |
| Ԣ | Ԋ | Ӧ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ |
| Ҧ | Ҏ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ԏ |
| Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ұ | Ҳ | Ӽ |
| Ӿ | Һ | Ԧ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | Ӌ |
| Ҹ | Ꚇ | Ҽ | Ҿ | Ӹ | Ҍ | Ӭ |
| Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||||
| Историјска слова | ||||||
| Ҁ | Ѻ | Ѹ | Ѡ | Ѿ | Ѣ | Ꙓ |
| Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ |
| Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | ||
| Диграфи Ћирилице | ||||||
| Сва слова Ћирилице | ||||||
Ѓ ѓ (је ћириличко слово. Користи у македонском језику, а представља звучни предњонепчани плозив (/ɟ/) или у неким дијалектима и као звучни меки африкат (/dʑ/). Настаје спајањем гласова г и ј. Паралелно је са српским словом ђ, с тим што се изговара мекше.
У неким речима српског, бугарског и македонског, ово слово је једнако са бугарским жд и српским ђ. Пример за то је реч раѓање, која се у бугарском пише раждане, а у српском као рађање.
Историја[уреди]
Ово слово се појавило крајем 19. века, а Крсте Петков Мисирков је користио ⟨г‘⟩ да би представио тај глас.
