Јабланички управни округ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Јабланички управни округ
Положај
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Историјске области Лесковачка Морава, Пуста река, Дубочица
Админ. центар Лесковац
Површина 2.770 km2
Становништво 2011.
 — број ст. 216.304
 — густина ст. 78,09 ст./km2
Позивни број 016
Општине и градови 6
Бојник
Власотинце
Лебане
Лесковац
Медвеђа
Црна Трава
Број насеља 336
(7 градских насеља)
jablanicki.okrug.gov.rs

Јабланички управни округ је управни округ у југоисточном делу Србије са седиштем у Лесковцу. Према попису из 2011. године на подручју управног округа је живело 216.304 становника. Површина упраног округа је 2.770 км2 и обухвата 336 насељена места.[1]

Подела[уреди]

Управни округ обухвата град Лесковац и општине Власотинце, Лебане, Бојник, Медвеђа и Црна Трава.[2]

  • Град Лесковац је територијална јединица чије је средиште градско насеље Лесковац. Према попису становништва из 2011. године у граду је живело 144.206 становника. Површина града је 1.025 км2 и обухвата 144 насељена места, од којих су три градска насеља. Подручје града је смештено у срцу простране и плодне Лесковачке котлине (дугачке 50 и широке 45 км), највеће морфотектонске потолине у Србији. Захвата део долине Јужне Мораве и делове сливова њених значајних левих притока, Ветернице и Јабланице. Географско-саобраћајни положај Лесковачке котлине има транзитни карактер. Кроз њу пролазе важне међународне саобраћајнице, као и саобраћајни правци нижег реда. Главни саобраћајни правац повезује Западну и Средњу Европу са Републиком Македонјом, Грчком и Малом Азијом.[3]
  • Општина Власотинце је територијална јединица са седиштем у Власотинцу. Према попису становништва из 2011. године имала је 29.893 становника. Површина општине је 308 км2 и обухвата 48 насељена места. Општина има брдско-планински карактер који чини преко 80% њене територије. Најнижа тачка је на 230 м надморске висине код ушћа Власине у Јужну Мораву, а највиша је на 1.433 м надморске висине. У морфолошком погледу издвајају се две целине, долинско-котлинска и брдско-планинска. Клима општине је умереноконтинентална са жупском варијантом у равничарском-брежуљкастом делу до 500 м надморске висине.
    • Историја Људске заједнице су на територији општине постојале у доба неолита - млађег каменог доба. Илири и Трачани насељавају овај простор током бронзаног-гвозденог доба а покоравају их Римљани током 1. века. Словени насељавају Балкан током 6. и 7. века, док је простор општине био до 12. века под Византијом. Стефан Немања ратујући против Византије, осваја овај простор и припаја је српској држави. Власотиначки крај је све до пада под Турцима био у саставу српске државе, а први пут се помиње у 16. веку под именом Власотинац, у попису из 1516. године. Након ослобођења јужног дела Србије од Турака, Власотинце је 1878. године проглашено за варошицу. Становништво врло активно и масовно учествује у Балканским ратовима, као и у Првом светском рату. За време Другог светског рата Власотинце је ослобођено 10. октобра 1944. године када почиње период од обнове и изградње.[5]
Подела Јабланичког управног округа на град и општине
  • Општина Лебане је териториијална јединица са седиштем у Лебану. Према попису становништва из 2011. године имала је 22.000 становника. Површина општине је 337 км2 и обухвата 39 насељена места. Пољопривредно земљиште заузима 63,2%, а шуме 31,7% укупне територије општине. Општина обухвата делове који припадају горњем делу слива Јабланице и Лесковачкој котлини. У рељефу се издвајају Лесковачка котлина и брдско-планински део. Општину карактерише умереноконтинентална клима, са умерено хладним зимама и топлим и сувим летима. Средња годишња температура износи 10,2 °Ц.
    • Историја На овом простору постојале су људске заједнице још од праисторије. Лебане је основано 1878. године, на реци Јабланици поред истоименог села. До развоја насеља долази тек када је постало седиште Јабланичког среза. Било је познато по две тополе, обима око 10 м, и три велика орахова дрвета која су расла код пешачког моста. У периоду између два светска рата Лебане је остало на нивоу сеоске варошице са малим бројем становника. Године 1976. у Лебану се десила катастрофална поплава у којој су изгубљена два живота, а материјална штета је била велика. Након тога долази до брже индустријализације, захваљујући финансијској помоћи, а место се брже развија.[6]
  • Општина Бојник је територијална јединица са седиштем у Бојнику. Према попису становништва из 2011. године имала је 11.104 становника. Површина општине је 264 км2 и обухвата 36 насељена места. Бојник се налази у сливу Пусте реке и испод Радан планине. Географски положај и природна конфигурација општине су специфични. Она се налази ван најзначајнијих магистралних саобраћајница, али чини природну везу северозападног дела Лесковачке котлине са градом Лесковцем и општинама Лебане и Медвеђа. Око две трећине територије општине је брдско-планинско подручје, са снажним утицајем на формирање релативно неповољне конфигурације мреже насеља и неравномеран територијални распоред економских активности и становништва.[7]
    • Историја Најстарије праисторијско насеље је откривено у Лапотинцу на локалитету Селиште, фрагменти керамике из старчевачке групе. У Горњем Бријању на локалитету Цунга нађени су остаци винчанско-плочмичке културе кремених оруђа и плоча. Из античког периода потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, које представља римску тврђаву подигнуту вероватно у 3. веку. Римско насеље код Бојника регистровано је на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника. Овде је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина.[8]
  • Општина Медвеђа је територијанла јединица са седиштем у Медвеђи. Према попису становништва из 2011. године имала је 7.438 становника. Површина општине је 524 км2 и обухвата 44 насељена места. Општина се налази на самој граници са Косовом и Метохијом, у планинској-котлинској области јужне Србије. Најнижа тачка се налази на 316 м надморске висине, у долини реке Јабланице, а највиша на 1.376 м на планинама Радан и Мајдан. Геоморфолошка конфигурација терена је неповољна и утиче на лошу саобраћајну повезаност општине са другим подручјима. Путни правац Лесковац—Приштина, који преко Пирштине повезује јужну Србију са Јадраном, једина је значајнија саобраћајна комуникација. Клима је континентална, просечна годишња температура у долинама износи 11 °Ц, а у планинским областима 6,7 °Ц.
    • Историја На простору општине има бројних остатака који сведоче о праисторијском животу разних народа. Кроз ову територију водио је значајан римски пут ка Пироту и Приштини. До већег насељавања ове територије долази 1879. године, након ослобођења јужне Србије, а становништво је долазило из свих крајева, пре свега Косова и Метохије, Старе Херцеговине, источне Србије, а становништво из Црне Горе насељава овај простор у таласима од 1880. до 1906. године. Након Првог светског рата и три неуспела покушаја да Медвеђа постане варош, њиховој четвртој молби удовољио је краљ Александар Карађорђевић, те је 31. децембра 1921. године, Медвеђа проглашена за варош.[9]
  • Општина Црна Трава је територијална јединица са седиштем у Црној Трави. Према попису становништва из 2011. године имала је 1.663 становника. Површина општине је 312 км2 и обухвата 25 насељена места. Општину окружују Сува планина на северу, Власинско језеро на југу, српско-бугарска граница на истоку и Грделичка клисура и долина Јужне Мораве на западу. Надморска висина се креће од 346 м до 1.721 м, те је територија планинског карактера. Река Власина протиче општинском територијом, само насеље Црна Трава је смештено на њеним обалама, а Власинско језеро је удаљено 10 км.
    • Историја Некада су на овом простору живела илирска племена, а од 2. века простор су настанили Римљани и бавили се рударством. За време владавине Византије, која је трајала до 12. века, у летописима цркве се налазе подаци да је овај крај био скоро пуст, да су ту живели калуђер и пар манастирских чобана. Насеље се раније звало Вилин Луг, а за време турске владавине је носио назив Кара Кас што значи „црна трава”, као и Бал’к Дервен што је значило „рибља клисура”. Назив насеља се везује и за Косовску битку, где су према легенди уморни српски војници заспали на трави која их је омамила, због чега нису стигли на бој, па су због тога траву назвали црном.[10]

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2011. године на територији Јабланичког управног округа је живело 216.304 становника. Округ је углавном насељен Србима који чине 92,4% становништва,[11] затим следе Роми који чине 5,3% становништва.[12] У верском погледу 201.969 становника је православне вероисповести, следе протестанти којих је 2.575, муслимана је 815,[13] 575 нису верници, 4.824 становника се није изјаснило.[14] Српски је матерњи језик 203.703 грађана,[15] следи ромски који је матерњи 9.278 грађана.[16]

Национални састав према попису из 2011.[17]
Срби
  
199.901 92,4 %
Роми
  
11.436 5,3 %
Албанци
  
548 0,2 %
Црногорци
  
386 0,2 %
Македонци
  
354 0,2 %
Укупно: 216.304
Верски састав према попису из 2011.[18]
Православци
  
201.969 93,4 %
Протестанти
  
2.575 1,2 %
Муслимани
  
815 0,4 %
Католици
  
164 0,1 %
Атеисти
  
575 0,3 %
Укупно: 216.304
Језички састав према попису из 2011.[18]
Српски
  
203.703 94,2 %
Ромски
  
9.278 4,3 %
Албански
  
544 0,2 %
Македонски
  
271 0,1 %
Укупно: 216.304

Организација[уреди]

Јабланички управни округ је подручни центар државне управе који је основан ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе што значи да управни округ чине послови стручних и подручних јединица министарства на територији округа. Он нема положај органа државне управе тако да не може имати ни сопствене надлежности. Законом о државној управи и Уредбом о управним окузима јасно су наведени послови које органи државне управе, пре свега одређена министарства, могу обављати у управном округу. Органи државне управе могу обављати следеће послове:

  • да решавају у управним стварима у првом степену односно о жалби кад су у првом степену решавали имаоци јавних овлашћења
  • да врше надзор над радом ималаца јавних овлашћења
  • да врше инспекцијски надзор

Начелник управног округа усклађује рад окружних подручних јединица и прати примену дирактива и инструкција које су им издате, прати остваривање планова рада окружних подручних јединица и стара се о условима за њихов рад, прати рад запослених у окружним подручним јединицама и предлаже покретање дисциплинског поступка против њих.

Савет управног округа чине начелник управног округа и председници општина и градоначелници градова са подручја управног округа. Седнице Савета сазива и председава начелник управног округа, и одржавају се најмање једном у два месеца. Предлоге Савета начелник управног округа је дужан да достави министру надлежном за послове управе, кога је дужан и да информише најмање једном годшње о раду Савета. Савет управног округа, поред осталог, усклађује рад окружних подручних јединица органа државне управе и општина и градова са подручја управног округа и предлаже како да се побољша рад управних округа.[19]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Гавриловић (2017). стр. 20.
  2. ^ „О нама”. jablanicki.okrug.gov.rs. 
  3. ^ „Географски положај”. gradleskovac.org. 
  4. ^ „Историја Лесковца”. turistickaorganizacijaleskovac.rs. 
  5. ^ „О Власотинцу”. vlasotince.org.rs. 
  6. ^ „Лебане - општина”. agromedia.rs. 
  7. ^ „Географски положај општине Бојник”. bojnik.rs. 
  8. ^ „Историјски подаци”. bojnik.rs. 
  9. ^ „Медвеђа - општина”. agromedia.rs. 
  10. ^ „Црна Трава”. agromedia.rs. 
  11. ^ Гавриловић (2017). стр. 66.
  12. ^ Гавриловић (2017). стр. 67.
  13. ^ Гавриловић (2017). стр. 74.
  14. ^ Гавриловић (2017). стр. 75.
  15. ^ Гавриловић (2017). стр. 82.
  16. ^ Гавриловић (2017). стр. 83.
  17. ^ „Национална припадност” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2012. 
  18. 18,0 18,1 „Вероисповест, матерњи језик и национална припадност” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2013. 
  19. ^ „Управни окрузи”. mduls.gov.rs. 

Литература[уреди]

  • Гавриловић, Душан (2017). Општине и региони у Републици Србији, 2017. Београд: Републички завод за статистику. 

Спољашње везе[уреди]