Јабука (Панчево)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Јабука
Mesna zajednica Jabuka (Governmental office).png
Општинска кућа, саграђена 1901.
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадПанчево
Становништво
 — 2011.Пад 6.181
 — густина125/км2
Географске карактеристике
Координате44°56′49″ СГШ; 20°35′42″ ИГД / 44.94704° СГШ; 20.59503° ИГД / 44.94704; 20.59503Координате: 44°56′49″ СГШ; 20°35′42″ ИГД / 44.94704° СГШ; 20.59503° ИГД / 44.94704; 20.59503
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина79 м
Површина49,4 км2
Јабука на мапи Србије
Јабука
Јабука
Јабука на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број26201
Позивни број+381 (0)13
Регистарска ознакаPA

Јабука или мкд. Јабука је сеоско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Јабуци живи 6.181 становник. Данас је Јабука позната као насеље са највећим процентом етничких Македонаца у Србији и веома толерантним приступом према осталим мањинама.

Култура

Основна школа Гоце Делчев стара зграда

Последњих неколико година у Јабуци функционише удружене грађана македонске националности „Јабука“, Удружење Рома „Црни Бисери“ што свакако показује мултиетничност ове средине. При Дому културе дужи низ година ради и културно-уметничко друштво „Васил Хаџиманов“ који годинама представљају Јабуку на мноштво фестивала широм Србије и Северне Македоније. Од 2000. године група ентузијаста основала је позориштанце „Мали Принц“ у коме наши најмлађи упознају све лепоте дасака које живот значе. Време одржавања бубафеста везано је за прву суботу у мају.

Од августа 2008. године организује се дечија ликовна колонија. Поводом сеоске славе организује се и етно фестивал хране „Тавче на гравче[1]. Од 1945. г. Јабучани сваке године прослављају сеоску славу светог Илију и кроз историју су угостили много значајних личности из културног и политичког живота земље. У Јабуци се већ дужи низ година одржава централна прослава највећег македонског националног празника Илиндена, дана револуционарне борбе македонског народа.

Од 1945. године у Јабуци постоји земљорадничка задруга, која је била носилац економског развоја места до деведесетих година. Током периода индустријализације Панчева, многи Јабучани су са пољопривреде прешли на индустрију и са локалним самодоприносом изградили све виталне објекте у Јабуци. 1954. године изграђена је електрична мрежа, 1961. године Дом културе „Кочо Рацин“, који је и данас носилац свих културних дешавања у Јабуци. 1961/62. Поред старе школске зграде, Јабучани су изградили и нову школску зграду[2]

У Јабуци од 1946. године постоји Дом за особе са сметњама у развоју „Срце у Јабуци“, и спортско удружење за особе са сметњама у развоју, чији су чланови успешно представљали Србију на многим такмичењима у иностранству.[3]

Историја

Мађарско име (званично име Torontálalmás од 1898. до 1918.) значи Јабука торонтал, а немачко име (званично име Апфелдорф од марта 1943. до септембра 1944.) Јабука село. Легенда говори о српским рибарима који су се населили у близини стабла јабуке, а први пут је објављена у штампаном издању 1912. године без временске спецификације. Не постоје акти или други писани докази о оснивању првих насељеника.

Комунално подручје било је део ميمنة Sançak Темишварског ејалета у Османском царству од 1552. године, после Пожаревачког уговора део Хабзбуршког Баната, од 1765. део јужне војне границе Аустријског царства, а затим је припало аустроугарској Торонталска жупанија. После Првог светског рата то подручје било је у привременом Зона Торонталско-тамишкепре Тријанонског споразума, 1922. на подручју Београдска област, а од 1929. у Дунавској бановини Краљевине Југославије. У време после Другог светског рата припадао је Панчевачком округу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Савезне Републике Југославије. Комунално подручје Јабука било је део управног рејона општине Панчево од свих ових векова до данас.

Године 1928. пољопривредници су током пољодељских радова на пољима близу пута за Глогоњ пронашли фрагменте Сарматске керамике из Велика сеоба народа. Ово је први пут објављено у југословенској публикацији 1932. године. Седамдесетих година прошлог века научно особље Археолошког института у Београду извршило је опсежна ископавања на комуналном подручју. Пронашли су предмете и трагове привременог насељавања неолита (винчанска и старчевачка култура), халколита (баденска култура) и Халштатска културе.[4][5]

Од 1941. до 1944. године у Стратишту[6] је по наредби немачких Панчеваца и Вермахта убијено око три хиљаде петсто Јевреја из Србије и Мађарске (и принудни радници из Бора), као и српски Роми. Прво спомен обележје саграђено је 1948. године поред пута, на њему бели постамент и бели мали обелиск, на врху црвена звезда, а ту је и меморијални комплекс изграђен 1980. године према архитектонском концепту Небојше Деље.[7]

Jabuka Stratiste.jpg

У октобру 1944. године, 72 особе из југословенске нације погубљене су због рада са непријатељем као владиних званичника на немачкој територији војног команданта у Србији. Морају се уклонити: ту наредбу је потписао истражитељ ОЗНА-е Александар Новаковић из Београда, а за њену реализацију био је одговоран службеник ОЗНА-е Милан Орлић. Немачки националсоцијалистички званичници из Јабуке: Ortsgruppenleiter Mayer (од 1939., побегао 1944.), Bürgermeister Strasser (погубљен 1944.), DJ-Gruppenführer Johann Müller[8](побегао 1944.), Staffelführer Apfeldorf Fuchs[9] (од 1939.,побегао 1944.), Banater Staatswache Scharinger[10][11][12][13].(априла 1941. до априла 1942.), Ulrich (маја 1942. до 1944, побегао), Frauenschaft Metzger (побегао 1944.), DMB-Ortsgruppe Scharinger (од јануара 1942., побегао 1944.), Amtskanzlei Josef Speidel (од 1925., побегао 1944.). Јозеф Недвецки је обесио 18 невиних Срба 22. априла 1941. у Панчеву. Интерниран је са фалсификованим документима под именом Јанковиц (Рибља пијаца), препознат је у децембру 1944. године и осуђен на смрт вешањем у јануару 1945. године. Име Јанковић није случајно изабрано. Алузија је на српску породицу Јанковић која је у јануару 1937. морала да емигрира из села у Пожаревац са два млада сина (Александром и Емилом, обојица рођени 1. јула 1936) због све веће дискриминације. Насилне побуне испред њихове куће у новогодишњој ноћи 36./37.Године, вођа мафије Josef Speidel. У новембру 1944. године погубљена је само једна млада Немица из Јабуке. Те године имала је емотивну везу са партизаном Мирком Антоновићем. Била је медицинска сестра подунавског швапског Црвеног крста у Црепаји код поручника Walter Steinmeier[14] [15][16][17][18]Јавила се добровољно и је била једина од 36 Немаца која није морала да клекне и сагне главу до земље. Време погубљења било је излазак дана и видокруг за физичко вежбање. На другом погубљењу у новембру, након успешне гимнастичке вежбе, пуцали су јој лево-десно у врат и оставили да искрвари за Blut-und-Boden-Ideologie. Изузетно, тада су им дозволили да их сахране румунски Власи. Партизан Ђорђе Тодоровић из Зајечара смртно ју је повредио хицем јер се руковао, неколико пута применио пиштољ, али није успео да изведе одлучујући хитац у врат, Светозар Рупић из Чачка живот је завршио хицем у слепоочницу. Она је последња изабрана и плакала током егзекуције. Обојица су након напада пуцали. Франзиску Недведцкыја (Nedvědcký) оставили су без страже на улици пре погубљења. У јануару 1945. године, истражни оператер Александар Павловић из комисије ОЗНА морао је да изврши процену жртава без икаквих немачких доказа, а број масовних гробница и жртава настао је на основу сумњивог сведочења румунских сељана, мада значајан део њих је био умешан у немачке ратне злочине, на пример Deutsche Mannschaft Метха[19][20], побегао 1944. године. Изјаву потиче од његовог заосталог оца Стефана, који је у немачкој Heimatbuch као румунски градоначелник: тридесет и четири масовне гробнице и десет хиљада жртава. Георг Метха учествовао је у убиству 53 особе увече 29. септембра 1944. године у Панчеву, укључујући хватање и убијање 146 људи следећег дана на путу за Јабуку. врховна командна власт Deutsche Mannschaft од Панчева до Баје био је Michael Lang: Staffelführer Glogau-Sefkerin (од 1936., побегао 1944., емигрирао у Сједињене Државе; његов брат је остао у Немачкој, побегао 1944., Franz Lang: Staffelführer Опово-Сакуле), Franz Müller: Staffelführer Crepaj; од 1941. (погубљен 1944.), Franz Fuchs: Staffelführer Debeljatscha, Ковачица и Падина од 1941. (побегао 1944.).[21][22]

Из свих крајева тадашње Југославије пристижу породице са само најосновнијим средствима за живот. Највише колониста је из кривопаланачког али и других крајева Северне Македоније. Прилагођавају се животу у равници и заједно са староседеоцима и колонистима из других крајева Југославије почињу да граде новију историју Јабуке.

Спорт

У селу ради и један од старијих фудбалских клубова у овом делу Баната који је основан 1936. године а од 1950. носи име ОФК „ Југославија“ овај спортски колектив данас се такмичи у Првој А јужнобанатској лиги.

Од 1959. године постоји и рукометни клуб „Јабука“ који је до деведесетих носио име „Гоце Делчев“ и изнедрио мноштво талентованих рукометаша. Данас се такмичи у Другој лиги Србије група „Север“ 1974. године основан је женски рукометни клуб „Јабука“ па се слободно може рећи да је Јабука представљала један од рукометни центара овог дела Војводине. У ЖРК „Јабука“ своје прве рукометне кораке направила је и актуелна репрезентативка Србије, Биљана Балаћ. Од 1995. године у Јабуци ради ЖРК „Јабука 95“ која се данас такмичи у Другој лиги Србије група „Север“. Осамдесетих и деведесетих година са успехом се такмичио и одбојкашки клуб „Јабука“. После неколико година застоја однедавно поново ради и шах клуб „Јабука“. Сви ови колективи су кроз историју окупљали младе и освајали велики број одличија на сеоским олимпијадама широм Србије. Последњих година буди се и еколошка свест Јабучана па је у припреми и пројекат уређења приобаља Тамиша на коме ће највероватније бити изграђен спортски центар који би користили не само Јабучани већ и њихови гости.

Демографија

Према попису из 2002. било је 6.312 становника (према попису из 1991. било је 6.598 становника).

У насељу Јабука живи 5.035 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,9 година (37,0 код мушкараца и 38,7 код жена). У насељу има 1.807 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[23]
Година Становника
1948. 4.392
1953. 4.623
1961. 5.245
1971. 5.453
1981. 6.453
1991. 6.598 6.441
2002. 6.312 6.614
Етнички састав према попису из 2002.‍[24]
Срби
  
3.224 51,07 %
Македонци
  
2.054 32,54 %
Југословени
  
307 4,86 %
Румуни
  
79 1,25 %
Мађари
  
27 0,42 %
Роми
  
24 0,38 %
Словаци
  
15 0,23 %
Хрвати
  
14 0,22 %
Црногорци
  
12 0,19 %
Бугари
  
9 0,14 %
Словенци
  
2 0,03 %
Руси
  
2 0,03 %
Муслимани
  
2 0,03 %
Немци
  
1 0,01 %
непознато
  
17 0,26 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

  1. ^ Makedonska kuka za makedoncite vo Jabuka (Pančevo), Македонска нација
  2. ^ сајт ОШ "Гоце Делчев"
  3. ^ Званични сајт Дом Срце у јабуци.
  4. ^ Magyarország vármegyéi és városai. Torontal vármegye, Budapest 1912.
  5. ^ Симо Младеновски, Банатско село Јабука, Студенски збор, Скопје 1986 и 1989.
  6. ^ Tomislav Beker and Biljana Regoje, Pančevački i južnobanatski Jevreji u holokaustu, Šalom Tora, Pančevo 2012, ISBN 978-86-916511-0-7.
  7. ^ Званична веб страница Небојше Деље.
  8. ^ Јохан Милер је побегао само у субкултура Вајлхајм у Горњој Баварскоју.
  9. ^ Антон Фуцхс је свој политичко-културни азил пронашао у Шенауу.
  10. ^ Friedrich, рођен 1903., Од маја у 7. СС добровољачка брдска дивизија „Принц Еуген“, најновије Rottenführer, ​​дезертирао 8. марта 1945. у Врбовцу, Хрватска.
  11. ^ Касно увече 26. октобра 1927, његов отац је линчован у дворишту своје куће. Починиоци су били Антон Фуцхс, Франз Милер и Јосеф Спеидел.
  12. ^ Maria Scharinger, силована Müller, удата за Janković.
  13. ^ Протоколи испитивања НКВД-а од 4. јула до 3. децембра 1945. године, досије бр. 428, Московска област; Архива ФСБ
  14. ^ Телефонска информативна служба ФСБ.
  15. ^ VergangenheitsbewältigungNS-Archiv: Erschießungen in Pancevo, подржала Марија Ланговски, рођена као Јанковић у Франкфурту.
  16. ^ Walter Manoschek, „Serbien ist judenfrei" - Militärische Besatzungspolitik und Judenvernichtung in Serbien 1941/42, München 1993, ISBN 3-486-55974-5.
  17. ^ Каже се да је Стајнмајеров војни квалитет у свим погубљењима био нагон да пуца у лешеве у отворене гробове моноклом у једно око по његовом избору.: Наследник Фридриха Шарингера, сведок сведочења Франца Фуцхса 7. новембра 1941. у гостионици Катић
  18. ^ Само погубљена млада жена обавестила је своју пријатељицу Christine Mergel да су је сексуално злостављали и Стајнмајер и Franz Müller између 1941. и 1944. Разговори Ане Рупић и Ричарда Сарингера 2002.
  19. ^ Хабсбуршки званичници су већ дали свој допринос овом правопису: Medaj, изворно записао као Медалии у православним црквеним регистрима Свети Ђураћ.
  20. ^ Costa Roşu, Biserica Ortodoxă Română şi tradiţiile populare din Banatul Sârbesc şi de la Sud de Dunăre, Ed. Banatul Montan, ISBN 978-97-319290-7-1.
  21. ^ Christine Mergel, Mathias Ulrich, Stefan Metha, Josef Jerger, Heimatbuch der Ortsgemeinde Jabuka, Ludwigshafen 1990.
  22. ^ Franz Lang: Mit uns in Glogonj 1767–1945, Karlsruhe 1990.
  23. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  24. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  25. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

  • Милекер, Феликс (2005). Летописи општина у јужном Банату. ISBN 978-86-85075-04-9. 
  • Извори: Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927) „Напредак Панчево“
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао:Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
  • Heimatortausschuss Jabuka. In: Heimatbuch der Ortsgemeinde Jabuka, (Ludwigshafen 1990)
  • Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу, настанак села ко су били Досељеници чиме су се бавили мештани?: М. Марина „Летописи"Банатских места, Период од 1712 до 1999.
  • Напомене.

У уводном делу приказан је кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до уласка Баната у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,Летопис Јабуке-Пачева и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места које се први пут појављује у овом облику, верујемо да ћемо задовољити већ доста раширен интерес за проучавање прошлости наших Банатских насеља.

Иначе Монографија Подунавске области (Панчево, 1929) коју је саставио др Владимир Марган и Феликса Милекера сачињена је од три дела и представља и данас једно од незаобилазних дела за проучавање Баната

  • Препоручена Литература *Феликс Милекер „Летописи“
  • Садржај литература:[1]

Спољашње везе