Јаванци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаванци
ꦮꦺꦴꦁꦗꦮ / ꦠꦶꦪꦁꦗꦮꦶ / ꦥꦿꦶꦪꦤ꧀ꦠꦸꦤ꧀ꦗꦮꦶ
Wong Jåwå / tiyang Jawi / priyantun Jawi
Traditional Javanese marriage costume.jpg
Јаванци у традиционалној ношњи
Укупна популација
c. 99 милиона
Региони са значајном популацијом
 Индонезија95.217.022[1]
 Малезија1.523.000[2]
 Саудијска Арабија1.500.000[3][4]
 Република Кина200.000[5][6]
 Хонг Конг151.021[7]
 Сингапур150.000[8]
 Уједињени Арапски Емирати114.000[9]
 Суринам93.000[10]
 Кина81.000[11]
 Јордан48.000
 Оман33.000
 Катар28.000
 Холандија21.700[12][13]
 Макао9.000[14]
 Аустралија8.000[15]
 Француска Гвајана2.800[16]
 Немачка2.400[17]
Језици
Јавански језик, холандски језик (само они који живе у Суринаму и Холандији), малајски језик (само они који живе у Малезији), кантонски кинески (само они који живе у Хонгконгу и Макау), француски језик (они који живе у Новој Каледонији) и енглески језик
Религија
Претежно: ислам (углавном сунитски). Мањине: протестантизам, римокатолицизам, хиндуизам и вађрајана будизам
Сродне етничке групе
Балинежани, Полинежани, Мадурци, Сунданци, Минангкабау и остали Аустронезијски народи

Јаванци (нгоко јавански: ꦮꦺꦴꦁꦗꦮ,[18] мадија јавански: ꦠꦶꦪꦁꦗꦮꦶ,[19] крама јавански: ꦥꦿꦶꦪꦤ꧀ꦠꦸꦤ꧀ꦗꦮꦶ,[19] малајс. Suku Jawa, инд. Orang Jawa) су аустронезијски народ настањен на острву Јава, које припада Индонезији (истовремено и најгушће насељена индонежанска област). Са око 99 милиона припадника чине највећу етничку групу у Индонезији. Претежно живе у централним и источним деловима овог острва. Постоји значајан број људи јаванског порекла који живе у Сингапуру, Малезији, Саудијској Арабији, Кини и Холандији.

Јавански народ има пуно подгрупа, од којих су највеће - Матарам, Чиребонци, Тенгерци, Банџумасан, Осинг и Наганци.[20]

Већина Јаванца припада исламској вероисповести, док их само мали део припада хришћанству, вађрајана будизму и хиндуизму. Према светској популацији, четврти су народ међу муслиманима, после Арапа,[21] Бенгалаца[22] и Пенџапца.[23]

У дијаспори Јаванаца има око 3.3-4 милиона.

Историја[уреди]

Као и већина индонежанских етничких група, укључујући и Сунданце из западне Јаве, Јаванци су аустронезијског порекла чији преци порекло воде са острва Тајван и мигрирали кроз Филипине,[24] и стигли на острво Јава средином другог миленијума пре нове ере. Међутим, према новијим генетским студијима, Јаванци заједно са Сунданцима и Балинежанима имају скоро једнак однос гена дељених између Аустронежана и Аустроазијата.[25]

Јаванци су живели изоловано све до 1619. године када је Холандија колонизовала Јаву.

Хиндуизам и будизам су на подручје острво Јава донели трговци из Индије. Појавили су се на тим просторима у 5. веку. Хиндуисти, будисти и јаванске вере су се стопиле у јединствену локалну филозофију.

Центар јаванске културе и политике био је на источном делу острва када је Мпу Синдок (929. - 947.) преместио престоницу ка истоку, ка подручју реке Брантас у 10. веку нове ере.

Разна јаванска краљевства су била активно инволвирана у трговини зачином преко Пута свиле. Осим зачина, из Јаве су се увозили зачини и извозио пиринач, чега је Јава била велики произвођач. Сматрало се да је Махапаџит био највећи од свих краљевства. Истовремено је била и аграрна и поморска моћ, комбинујући култивацију пиринча и поморску трговину. Разори њиховог града могу се видети у Троулану.

Језик[уреди]

Јаванци претежно говоре јаванским језиком, који спада у малајско-полинезијску групу аустронезијске породице језика. Највише је сродан балинежанском језику. Јавански језик има много речи из хинду, индонежанског и малајског језика. Већина Јаванаца је билингвална са индонежанским.

Међу Јаванцима су заступљени холандски, француски и енглески језик, који припадају индоевропској породици језика, као и кантонски кинески, члан кинеске групе сино-тибетанске породице језика.

Религија[уреди]

У верском смислу, Јаванци су представљени као веома побожан народ. Данас, највише Јаванаца практикује ислам као своју религију, док их око 5-10% исповеда источњачке исламске традиције. Сматра се да је ислам међу Јаванцима стигао негде у 13. веку, после чега је ислам постао доминантан, а донели су га арапски трговци. Мањи део практикује хришћанство (протестантизам и римокатолицизам), који живи у централној Јави. Остатак припада вађрајана будизму и хиндуизму.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Kewarganegaraan, Suku Bangsa, Agama dan Bahasa Sehari-hari Penduduk Indonesia - Hasil Sensus Penduduk 2010. Badan Pusat Statistik. 2011. ISBN 978-979-064417-5. Архивирано из оригинала на датум 10. 07. 2017. 
  2. ^ Ghosh, Palash (31. 1. 2013). „Uneasy Neighbors: The Plight of Illegal Indonesian Immigrants In Malaysia”. International Business Times. Приступљено 12. 05. 2018. 
  3. ^ Kompasiana (2016). Kami Tidak Lupa Indonesia. Bentang Pustaka. ISBN 9786022910046. 
  4. ^ Silvey, Rachel (2005), „Transnational Islam: Indonesian Migrant Domestic Workers in Saudi Arabia”, Ур.: Falah, Ghazi-Walid; Nagel, Caroline, Geographies of Muslim Women: Gender, Religion, and Space, Guilford Press, ISBN 978-1-57230-134-4 
  5. ^ „產業及社福外籍勞工人數-按國籍分”. 行政院勞動部勞力發展署. Приступљено 10. 05. 2018. 
  6. ^ „TKI di China Lebih Besar Dibandingkan Pekerja China di RI”. Okezone.com (in Indonesian). Приступљено 11. 05. 2018. 
  7. ^ „Hong Kong”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 10. 05. 2018. 
  8. ^ „TKI di Singapura Bisa Kirim Uang ke Kampung Lewat HP”. Detik.com (in Indonesian). Приступљено 11. 05. 2018. 
  9. ^ „1,3 Juta TKI Kerja di Timteng Terbanyak Arab Saudi”. Detik.com (in Indonesian). Приступљено 11. 05. 2018. 
  10. ^ „Suriname”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Приступљено 10. 05. 2018. 
  11. ^ „Menaker : TKI yang Serbu China, Bukan TKI China yang Serbu Indonesia”. Kompas.com (in Indonesian). Приступљено 11. 05. 2018. 
  12. ^ Ko Oudhof, Carel Harmsen, Suzanne Loozen en Chan Choenni, "Omvang en spreiding van Surinaamse bevolkingsgroepen in Nederland" (CBS - 2011)
  13. ^ Ko Oudhof en Carel Harmsen, "De maatschappelijke situatie van Surinaamse bevolkingsgroepen in Nederland" (CBS - 2011)
  14. ^ „Ini Data TKA di Indonesia dan Perbandingan Dengan TKI di Luar Negeri”. Kompas.com (in Indonesian). Приступљено 11. 05. 2018. 
  15. ^ Project, Joshua. „Javanese in Australia”. joshuaproject.net (на језику: енглески). 
  16. ^ Institut de la statistique et des études économiques de Nouvelle-Calédonie (ISEE). „Population totale, selon la communauté par commune et Province de résidence” (на језику: француски). Архивирано из оригинала (XLS) на датум 28. 09. 2007. 
  17. ^ Project, Joshua. „Javanese in Germany”. joshuaproject.net (на језику: енглески). 
  18. ^ Kamus Pepak Basa Jawa, Sudaryanto/Pranowo, 2001, #1359
  19. 19,0 19,1 See: Javanese language: Politeness
  20. ^ „Publication Name:”. Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2017. Приступљено 27. 1. 2019. 
  21. ^ Margaret Kleffner Nydell Understanding Arabs: A Guide For Modern Times, Intercultural Press, 2005. ISBN 978-1-931930-25-3., page xxiii, 14
  22. ^ roughly 170 million in Bangladesh and 130 million in the Republic of India (CIA Factbook 2014 estimates, numbers subject to rapid population growth); about 10 million Bangladeshis in the Middle East, 1 million Bengalis in Pakistan, 5 million British Bangladeshi.
  23. ^ Gandhi, Rajmohan (2013). Punjab: A History from Aurangzeb to Mountbatten. New Delhi, India, Urbana, Illinois: Aleph Book Company. стр. 1. ISBN 978-93-83064-41-0. 
  24. ^ Spiller, Henry (2008). Gamelan music of Indonesia. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-96067-0. 
  25. ^ „Pemetaan Genetika Manusia Indonesia”. Kompas.com (на језику: Indonesian). 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]