Јавна библиотека „Бора Станковић“ Врање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јавна библиотека Бора Станковић Врање
Јавна библиотека “Бора Станковић” Врање19.JPG
Оснивање1879.
ЛокацијаВрање
 Србија
Обим150.000 публикација
ДиректорЗоран Најдић
АдресаЛоле Рибара бб, Врање
Веб-сајтЈавна библиотека Бора Станковић Врање

Јавна библиотека “Бора Станковић” Врање је градска библиотека, по типу и функцијама јавна и матична, и највећа је библиотека у Пчињском округу. Библиотека пружа библиотечко-информационе услуге свим грађанима Врања и околине путем своје разгранате мреже коју чине централна библиотека и 5 огранака у околним местима Пчињског округа. Јавна библиотека “Бора Станковић” Врање је тачка културног деловања за Град Врање и неизоставно место сваког догађаја из културе читавог региона.

Историјат[уреди]

Читаоница[уреди]

Прва читаоница у Врању [1] је отворена давног 20. јуна 1879. године. Радила је у Пашином конаку. По извештајима тога времена, та прва Читаоница имала је 25 дела у 27 томова, била је претплаћена на 24 листа од којих је девет било на страним језицима (француском, немачком, турском и бугарском). Читаоница је имала стотинак чланова.

Грађанска касина[уреди]

Политичке промене су и тада имале велики утицај на културна дешавања. Бугарска окупација донела је затварање свих културно-просветних установа. Након ослобођења, средином 1919. године, основана је Касина [2] која је радила до почетка Другог светског рата 1941. Првобитно је била смештена у главној улици, у књижари Василија Хаџи-Динића и обједињавала је у себи читаоницу са библиотеком.

Касина је јако брзо ширила своју делатност и постајала репрезентативна установа те врсте у граду, тако да је простор књижаре постао мали за њене активности. Почетком 1923. Касина се сели у просторије Трговачко-занатске школе, данашњи Народни универзитет и ту остаје до јуна 1924. године. Грађанска касина у Врању 1. јуна 1924. године добија две просторије у згради Начелства, данашња зграда Општине Врање. У тој згради Касина је радила до 6. априла 1941. године. Године 1927, 17. априла, спаја се Клуб пријатеља Француске са Касином и тиме се формира огранак Клуба пријатеља Француске.

Касина је јако амбициозно кренула и организовала свој рад. Њен књижни фонд је бројао око 3000 књига од чега је очувано око 1000 примерака у данашњој библиотеци. О њеном значају говори и податак да је Касина била расадник свих будућих институција културе које су из ње поникле: позориште, певачко и спортско друштво, локалне Врањске новине.

Народна књижница са читаоницом[уреди]

Током Другог светског рата и за време његовог трајања Касина није радила. Са ослобођењем долазе нови дани и ново време за библиотеку. Децембра 1944. године отвара се Народна књижница са читаоницом која је представљала логични наставак предратне Грађанске касине. Она врло брзо по оснивању добија име по Бори Станковићу. О раду Књижнице нема много података. Оно што се зна је да је располагала фондом од 1945 књига и да је имала бројне проблеме како са просторијама тако и са недостатком особља, фондом и читаоцима. Године 1948. Читаоница се из просторија Занатског дома сели у кафану “Бојовић”, а одатле врло брзо у суседни “Циврићев дућан”.

Од 1949. до 1958. Библиотеку су чиниле две просторије на углу данашње главне улице (некада Краља Петра Ослободиоца) и Лоле Рибара. Године 1958. Народна књижница и читаоница “Бора Станковић” сели се у Пионирску улицу, а услед недостатка простора 1974. године отвара се Дечије одељење у истој улици преко пута Основне школе “ Вук Караџић”.

Народна библиотека[уреди]

Дана 28. новембра 1969. Народна књижница и читаоница “Бора Станковић” мења назив у Народна библиотека “Бора Станковић”. Године 1976. Библиотека се сели у новоизграђени Културни центар. У циљу популаризације књиге и читања код радника “Симпа”, “ПКВ”-а (касније Јумко), Алфе и других фабрика, Библиотека је исте године конкурисала и добила библиобус који је обилазио раднике у поменутим фабрикама и нудио им услугу изнајмљивања књига.

Коначно, 1992. године, Библиотека се сели у нову зграду Културног центра, у просторије које су биле наменски сазидане за Библиотеку. Библиотека и данас ради у овом простору.

Јавна библиотека[уреди]

Од 2014. године Библиотека ради под следећим називом: Установа - Јавна библиотека “Бора Станковић”. Библиотека има дугу традицију и значај како у утемељењу, тако и у ширењу културе у овом делу земље. Још, давне 1960. године постојала је акција проглашења најчитаније књиге.

Библиотека данас[уреди]

Јавна библиотека „Бора Станковић“ данас је модерна институција која по броју и структури књижног фонда, стручном уређењу, смештају и кадровској структури, спада у ред развијенијих библиотека у Србији. Јавна библиотека „Бора Станковић“ је матична библиотека за два округа, Пчињски и Косовско-поморавски.

Поред централне библиотеке, има и развијену мрежу од пет огранака. Један огранак се налази у Доњем Врању, а остала четири су смештена у следећим местима: Врањској Бањи, и по један у селима: Ратаје, Вртогош и Власе.

Данас библиотека располаже богатим фондом са око 150.000 књига из свих области људског знања и стваралаштва који се непрестано увећава. Књижни фонд се стално обнавља и прати потребе корисника. Крајем 1999. године успешно је спроведена аутоматизација целокупног књижног фонда коришћењем програмског пакета БИБЛИО.

Библиотека је 2009. године приступила мрежи Виртуелне библиотеке Србије и постала део великог библиотечко-информационог система примењујући програмски пакет COBISS. Формиране базе података доступне су корисницима за претраживање преко Интернета.

Одељење за одрасле

Одељења[уреди]

Библиотека свој рад организује у оквиру следећих одељења:

Одељење за одрасле[уреди]

Позајмно одељење за одрасле - пружа услуге корисницима старијим од 14 година. На овом одељењу се налазе дела лепе књижевности многих земаља: романи, књиге приповедака, поезије, драме, мемоари, биографије, као и дела популарне психологије. На Одељењу за одрасле редовно се постављају изложбе нових књига, добитника значајних књижевних награда и препоруке читалаца. Дечије одељење

Дечје одељење[уреди]

Дечје одељење

Одељење има најдужу традицију као издвојено одељење (основано је 1974. године) и пружа услуге корисницима млађим од 14 година. У склопу одељења је и читаоница. У циљу популаризације књиге и читања међу децом и омладином, Библиотека организује изложбе, акције и дечије креативне радионице као и тематски осмишљене посете бибилиотеци.

Стручно одељење[уреди]

Покрива све области науке и уметности. Читаоци на овом одељењу могу да користе и услугу међубиблиотечке позајмице.

Завичајно одељење[уреди]

Одељење је значајно због чињенице да његову збирку чине дела знаменитих завичајаца међу којима бисмо издвојили оне који су дали трајни допринос целокупној српској култури и науци. Међу њима је свакако најпознатији књижевник Бора Станковић. Својим делима, учинио је да се Врање нађе на свим мапама писане речи. Његова дела уврстила су га у ред једног од најпознатијих српски реалиста. Ту су и отац Јустин Поповић, оксфордски ђак, дипломац Теолошког факултета у Атини, где је докторирао 1926. године, затим др Ђорђе Тасић, правни теоретичар, др Милан Влајинац, докторирао на Пољопривредном факултету у Халеу, и био професор на Пољопривредном факултету, а такође и декан и ректор, др Јован Хаџи-Васиљевић, историчар, етнограф, чија су дела сведок једног времена и као таква незаобилазна у проучавању Врања, Старе Јужне Србије и Македоније.

Разгледнице из фонда Завичајног одељења[уреди]

Одељење обраде[уреди]

Стручна обрада књига врши се према библиотечким стандардима и међународним прописима. Библиотека се 2009. године укључила и систем COBISS.SR, који представља организациони модел повезивања библиотека у библиотечко–информациони систем са узајамном каталогизацијом.

Матична служба[уреди]

Библиотеци у Врању поверено је вршење матичних функција у библиотечко-информационој делатности на територији Пчињског и Косовско-поморавског округа. Библиотека ради на унапређењу и развоју библиотека и библиотечко-информационе делатности, прати стање, води регистар библиотека, врши стручни надзор над радом јавних и школских библиотека на подручју матичности и помаже њихово укључење у јединствени библиотечко-информациони систем Србије.

Одељење периодике[уреди]

Серијске публикације чине саставни део библиотечког фонда од оснивања Библиотеке. Према извештају из 1880. године, Читаоница је била претплаћена на 24 листа и часописа, домаћих и страних. Поред домаћих примала је пет немачких, два бугарска, један турски и један француски.[1]

Као посебно Одељење, Одељење периодике је формирано 2018. године када добија простор у приземљу зграде. На Одељењу периодике се набавља, обрађује, чува и даје на коришћење фонд серијских публикација. Одељење садржи богату збирку серијских публикација: стручне и научне часописе, новине, летописе, календаре, зборнике радова, годишњаке.

Одељење периодике

Фонд обухвата преко 250 наслова часописа и 15 наслова новина. Највећи је број публикација из области књижевности, науке и културе Браничево, Градац, Градина, Дело, Књижевне новине, Књижевна реч, Кораци, Култура, Летопис Матице српске, Међај, Мостови, Поља, Повеља,Савременик, Свеске, Српски књижевни лист, Српски књижевни гласник, Траг, Улазница, …). У фонду се чува и велики број наслова из области библиотекарства (Библиотекар, Вести, Глас библиотеке, Годишњак Библиотеке Матице српске, Јавне библиотеке, Панчевачко читалиште, Савремена библиотека…). На Одељењу периодике могу се добити и публикације које покривају и многе друге области људског интересовања: психологију, филозофију, религију, право, политику, образовање, уметност, пољопривреду, историју. Одељење поседује 4 наслова Зборника Матице српске: за књижевност и језик, за славистику, друштвене науке и историју.

У оквиру збирке серијских публикација, посебно место у фонду заузимају часописи, новине и годишњаци од краја 19. века до краја Другог светског рата: Бранич, Архив за правне и друштвене науке, Српски књижевни гласник, Венац, Здравље, Летопис Матице српске, Мисао, Правосуђе.

Значајну вредност овом Одељењу даје збирка укоричених новина која је смештена у депоу периодике. Од завичајне периодике овде се чувају укоричена годишта Слободне речи и Врањских новина, затим укоричена годишта листова и новина врањских предузећа: ПКВ Новина – листа Памучног комбината Врање и Симпо новина.

Богатство овог Одељења допуњују и укоричена годишта Борбе, Политике и НИН-а; књижевних листова: Књижевних новина, Књижевне речи; службених гласила: Службеног листа СФРЈ, Службеног гласника СРС.

У саставу Одељења периодике је и читаоница за штампу. Чланови библиотеке имају могућност да овде читају дневну и недељну штампу. На располагању су следећи наслови дневних новина: Блиц, Вечерње новости, Данас, Политика, Спортски журнал, а од недељних новина, Време и Нин. За потребе Дечјег одељења Библиотека набавља Политикин забавник.

Интернет читаоница[уреди]

Право на коришћење интернет читаонице имају, како чланови библиотеке, тако и остали грађани. Постоји могућност штампања, скенирања и снимања докумената.

Амерички кутак[уреди]

Новембра 2005. године, отворено је најмлађе одељење Библиотеке - Амерички кутак, као резултат сарадње између Града Врања и Амбасаде СAД у Србији. Амерички кутак је интерактивно одељење Библиотеке, где се, поред књига на енглеском језику, могу изнајмити и часописи, филмови, аудио књиге, добити информације o СAД, али и пратити и може се учествовати у многим догађајима попут предавања, семинара, пројекција филмова, радионица, састанака, изложби, дебатних клубова, часова енглеског језика, састанака Фото клуба, и прослава празника. Учлањење у Кутак је бесплатно и не постоји старосно органичење.

Амерички кутак

Јануара 2010. године, под окриљем Библиотеке, почиње са радом Књижара у којој грађани могу своје приватне библиотеке обогатити новим насловима.

Библиотека у наредном периоду планира адаптирање и отварање посебног простора који ће бити намењен особама са инвалидитетом. У жељи да омогући своје услуге свим грађанима, направљена је приступна рампа и одговарајућа сигнализација. Такође ће и Одељење периодике добити свој посебан простор у наредном периоду.

Да би одржала корак са временом, Библиотека данас тежи осавремењавању и модернизовању не само услуга и просторија, већ велику пажњу и напоре улаже и у своје људске ресурсе кроз разне стручне семинаре и едукације.

Награде и признања[уреди]

  • Библиотека је за стваралачки допринос у култури и књижевности више пута награђивана. Добитник је бројних награда од којих су најзначајније:
  • Године 1974, Седмосептембарско јавно признање Скупштине општине Врање.
  • Године 1983, Диплома Библиотеци од тада аматерског Позоришта “Бора Станковић” Врање поводом 13. Фестивала аматерских позоришта Србије.
  • Године 1993, Милорад Панић Суреп, за изузетне резултате у развоју библиотекарства у округу.
  • Године 1996, Милорад Панић Суреп, Славици Степаненко, дугогодишњој директорки Народне библиотеке “Бора Станковић” у Врању.
  • Године 2000, Седмосептембарско јавно признање Скупштине општине Врање.
  • Године 2004, недељник "Слободна реч" поводом шест деценија постојања додељује Захвалницу Библиотеци за дугогодишњу успешну пословну сарадњу.
  • Године 2008, Војска Србије 4. бригада Копнене војске - гарнизон Врање додељује Захвалницу Библиотеци за професионалну сарадњу са гарнизоном Врање и пружену помоћ у формирању Спомен собе 1. пешадијског пука, од 4. бригаде Копнене војске која наставља традиције 1. пешадијског пука књаза Милоша Великог и 78. моторизоване бригаде.
  • Године 2009, Седмосептембарска награда Града Врања.
  • Библиотека је дуги низ година добијала захвалнице, похвалнице, повеље и признања за несебичну помоћ у реализацији многих успешних сарадњи са другим установама из области културе (ШАФ, Одред извиђача „Сима Погачаревић“, Врање, Клуб младих уметника 54 и других културних и јавних стваралаца).

Манифестације[уреди]

У Врању се организује више културних манифестација као што су књижевне вечери, сусрети писаца, трибине, изложбе уметника, вечери поезије, разне креативне радионице и бројни други културни догађаји у којима је Библиотека активни учесник и неизоставни део свеукупног живота и рада Библиотеке.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Десанка Стаматовић, Читалишта у Србији у 19. веку, Народна библиотека Србије, Београд, 1984.
  2. ^ Риста Симоновић, Врањска грађанска касина између два светска рата, “Нова Југославија”, Врање, 1982.

Спољашње везе[уреди]