Јавор

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Јавор (вишезначна одредница).
Јавор
Листови јавора
Листови јавора
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Sapindales
породица: Sapindaceae
род: Acer
L.
Распрострањеност јавора
Распрострањеност јавора
Екологија таксона
Животна форма:
P (фанерофите)

Јавор (Acer) је род листопадног или зимзеленог дрвећа (ређе жбуња) из фамилије Sapindaceae (у појединим системима класификације, Aceraceae). Име рода потиче од латинске речи acer - оштар, зашиљен (односи се на облик листа). Домаће име јавор је словенског порекла.[1] Род обухвата око 150 врста подељених на 17 секција (према грађи цвета, облику листа и другим морфолошким особинама).[2]

Изглед[уреди]

Листови су режњевити, на петељкама, наспрамно распоређени. већином су прости, код неких врста перасто сложени.

Цветови су двополни или једнополни, или су биљке дводоме. Скупљени су у цвасти - гроње, гроздове или метлице. Чашица и круница са 4-5 листића (чашичних/круничних). Прашника има два пута више од круничних листића.

Плодник се састоји од два семена заметка. Плод чине две крилате орашице.[2]

Распрострањеност[уреди]

Јавори расту у умереној зони и планинама тропских предела северне Земљине полулопте. Нарочито много врста расте у Кини и Јапану.[2]

Употреба[уреди]

Врсте јавора које расту као високо дрвеће значајан су извор дрвне грађе. Цветови су медоносни. У Канади i Сједињеним америчким државама значајан су природни ресурс за производњу јаворовог сирупа.

Значај у озелењавању[уреди]

Црвени јавор - бонсаи

Јавори спадају у најчешће коришћено дрвеће у озелењавању урбаних простора. Посебно омиљени због јесењих боја својих листова које се мењају од зелене, преко црвене и наранџасте до јарко жуте. Постоје врсте и варијетети обојених листова чија се боја не мења током целе године (црвени, жути, вишебојни и тд.). Врсте које расту као високо дрвеће (млеч - A. platanoides, обични јавор - A. pseudoplatanus, сребрнолисни јавор - A. saccharinum) погодне су за дрвореде, посебно зато што њихови плодови не садрже алергене, не прљају улице нити при паду могу повредити пролазнике или оштетити возила. Од врста које образују крошње од земље могу се формирати густе и високе живе ограде (клен - Acer campestre). Врсте нижег пораста, нарочито оне обојених листова, радо се саде на зеленим површинама, солитерно или у комбинацији са другим врстама ради постизања колорита. Посебно је интересантан јапански јавор (Acer palmatum) због небројено много култивара различитих облика и боја листова.[2] Врсте јавора, посебно оне које расту у Кини и Јапану, популарне су у бонсаи уметности.

Јавор кроз четири годишња доба

Преглед најчешћих врста јавора у Србији[2][уреди]

Плодови различитих врста јавора
Дрворед јавора

Занимљивости[уреди]

Јавор се често среће у нашим народним веровањима. Ова веровања најчешће се односе на јавор (обични), млеч и клен. Придају му се магичне моћи и везује се за култ мртвих. Од њега се праве и гусле. У народној поезији и прози често се и радо спомиње. Од имена овог дрвећа образована су многа топографска имена, нарочито имена планина (Јавор - планина у западној Србији, Јаворје - насеље у општини Власотинце, Кленак - насеље у општини Рума итд.). Из имена јавора настала су и народна имена Јаворко и Јаворка.

Лист шећерног јавора (Acer saccharum) је симбол Канаде. Налази се на државној застави, грбу и грбовима канадских провинција, али и грбовима многих градова широм света.

Референце[уреди]

  1. Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Сабрана дела из српске религије и митологије 299. Београд: СКЗ : БИГЗ : Просвета : Партенон. 86-379-0283-9. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 

Литература[уреди]

  • Вукићевић, Емилија (2005). Декоративна дендрологија 781 (2 изд.). Београд: Привредно финансијски водич. 
  • Чајкановић, Веселин (1994). Речник српских народних веровања о биљкама. Сабрана дела из српске религије и митологије 299. Београд: СКЗ : БИГЗ : Просвета : Партенон. 86-379-0283-9. 

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]