Јаворов

Јаворов
укр. *Яворів*
Јаворов; укр. Яворів
	Панорама центра
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Украјина
Област	Лавовска област
Основан	14. век
Становништво
Становништво	‍
— 2001.	13.500
— густина	578,16 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	49° 34′ С; 23° 23′ И / 49.56° С; 23.38° И
Временска зона	UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина	229 m
Површина	23,35 km2
	Јаворов Јаворов на карти Украјине
Поштански број	81000
Веб-сајт
	yavoriv-rada.gov.ua

Јаворов (укр. Яворів, пољ. Jaworów) град је на западу Украјине и центар истоименог рејона, који се налази у лвовској области. Град је добио име по дрву јавору, којег има у оближњим шумама.

Историја

Град се први пут помиње 1376. године. 1569. добило је магдебуршко право. Град је лежао на трговачком путу Лавов - Јарослав. За време побуне Богдана Хмељницкога (1648) неколико грађана је било казнуто од стране Пољака. 1772. добија статус слободног града.

Војна база Јаворов

У Јаворову се (је) налазила и јака војна база, где су имале и војне вежбе за западним страна и НАТО пактом.

13. марта 2022, за време рата у Украјини, руска војска је извела напад са крстарећим ракетама Калибр, где су биле смештени страни плаћеници и волонтери, заједно са страним инструкторима. Руска војска је навела 180 убијених страних плаћеника, док је Украјина навела 35 мртвих и 134 рањених.^[1]^[2]^[3] Пошто је град близу Пољске границе ексползије су се чуле и у Пољској.^[4] Напад је био донекле шок за Запад, који није рачунао на напад због близине пољске границе, док су се преживели плаћеници вратили назад у Пољску.

Становништво

Према попису из 1860. Јаворов је имао 8585 становника. 1900. било је 10,046 становника, од којих 4872 мушкараца и 5174 жена. Према вери било је:

гркокатолика (Унијати) — 5870
католика — 1669
Јевреја — 2472
евангелиста — 13
друге вере — 22

Улице у близини главног трга насељавали су Јевреји у чијим рукама је била концентрисана ситна трговина. Уређене централне четврти заузимали су Немачки колонисти и Пољска шљахта. На удаљенијим улицама живели су Украјинци, углавном су се бавили као занатлије и земљорадици (паори). У 1931. 49 % становништва града живело је у једнособном смештају.

Према попису из 1990. популација града је била 13,200 становника.

Галерија



Католичка црква св. Петра и Павла	Лавовска улица	Унијатска црква св. Ђурђа	Унијатска црква св. Богородице	Народни дом