Јаги—Уда антена
Јаги—Уда антена (јап. 八木・宇田アンテナ, транслит. Yagi—Uda antena), обично позната као Јаги антена, је антена која садржи низ диполских и додатних 'паразитних' елемената.[1][2]
Дипол је активни, напајани, зрачећи, елемент, а други, нешто дужи, је рефлектор (огледало). Остали краћи, 'паразитни' елементи се могу поставити испред дипола као директори (усмеривачи).[2][3][4] Овакво решење даје антени усмереност која није карактеристична за слободни дипол. Јаги антена је усмерена у оси која је нормална на сам дипол, а истовремено је у равни у којој су и други елементи антене, директори (усмеривачи), рефлектори (огледала) и зрачећи дипол. Ако раширите руке у облику дипола и замислите да је рефлектор иза вас, највећи добитак сигнала ћете имати за сигнале који долазе право испред Вас.
Јаги антене могу имати више усмеравајућих елемената, директора, који су поређани у низу на међусобном растојању приближно четвртине таласне дужине, а дужине нешто мало краће од половине таласне дужине (и све краће у низу). Оваква конструкција обезбеђује антени да постиже различите одзиве на разним опсезима, што је одређено дужином, пречником и размаком међу појединим елементима. Међутим, укупан добитак антене је сразмеран укупној дужини, а не броју елемената.
Сви елементи антене обично леже у истој равни, монтирани су на шипкасте носаче или унакрсне шипке. Паразитни елементи не морају лежати у истој равни већ могу бити са обе стране равни симетрије.
Мноштво Јаги-Уда антена су дизајниране да оперишу са вишеструким опсезима (енгл. Bands);[3][4] завршни дизајн антене који је чини компликованом је присуство калема тзв. „замке“ (енглески: Traps) у елементима антене. Ово међутим смањује ефикасност низа на било којој датој фреквенцији, радикално утиче на одговор у жељеном правцу.
Јаги-Уда антена је измислио 1926. година Шинтаро Уда са Тохоку универзитета,[5] Сендаи, Јапан, уз сарадњу Хидетсугу Јагија са истог универзитета.[6] Јаги је објавио први чланак на енглеском језику о овој антени 1928. па је антена повезана са његовим именом. Ипак, Јаги је увек наглашавао да је Уда дао главни допринос дизајну антене, и исправно име за антену је Јаги-Уда.
Прво масовно коришћење Јаги антена доживљава током Другог светског рата на авионским радарима, због своје функционалности и дирекционих карактеристике. Иронично је да многи јапански радарски инжењери нису знали за Јаги антену све до самог краја рата, због конкуренције између јапанске армије и морнарице. Ове антене се могу видети на носевима многих авиона из Другог светског рата, између осталих на неким верзијама немачког Јункерс Ју-88 ловца бомбардера и британског Авро Ланкастер бомбардера.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Graf, Rudolf F. (1999-08-11). Modern Dictionary of Electronics (на језику: енглески). Elsevier. ISBN 978-0-08-051198-6.
- ^ а б „What is a Yagi Antenna?”. EasyTechJunkie (на језику: енглески). Приступљено 2025-10-12.
- ^ а б Balanis, Constantine A. (2011-09-20). Modern Antenna Handbook (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-20975-2.
- ^ а б Dipl.-Ing. (FH) Christian Wolff. „Beamwidth - Radartutorial”. www.radartutorial.eu (на језику: енглески). Приступљено 2025-10-12.
- ^ Uda, Shintaro (1927). On the Wireless Beam of Short Electric Waves (на језику: енглески). Institute of electrical engineers of Japan.
- ^ Yagi, Hidetsugu; Uda, Shintaro (1926). „Projector of the Sharpest Beam of Electric Waves”. Proceedings of the Imperial Academy. 2 (2): 49—52. doi:10.2183/pjab1912.2.49.
- ^ Evans, John (1987). The Sunderland Flying-boat Queen (на језику: енглески). Paterchurch Publications. ISBN 978-1-870745-00-0.
