Јадран (брод)

С Википедије, слободне енциклопедије
Јадран

Јадран је тренажни једрењак који је поринут 1931. у Хамбургу за потребе Југословенске краљевске ратне морнарице. Данас се налази поседу Војске Црне Горе. Имовина брода је до данас остала ствар спора између Хрватске и Црне Горе. Децембра 2021. године две земље су се сложиле да формирају међувладину комисију за решавање његовог будућег статуса.

Историја брода[уреди | уреди извор]

Краљевска морнарица Југославије[уреди | уреди извор]

Стварањем Краљевине СХС 1918. године и њене Краљевске морнарице, јавила се потреба за набавком школског брода на коме би се квалитетно обучавао морнарички кадар. У 1922. години у Дубровнику основана је Поморска официрска школа чиме су стекли услови за почетак школовања домаћих поморских кадрова.[1] Наредне године 1. октобра почела је са радом прва југословенска Поморска војна академија у Дубровнику у Гружу.[2] Школовање на првој Поморској војној академији је трајало три године које је сачињавала теоријска настава као и практични радови и вежбе на бродовима за шта су се користили минополагач „Орао” или миноловац „Д-2” са којима се сваке седмице проводило на мору по један или два дана.[3]

Из наставног плана и програма уочена је потреба за бродом на коме би се кадети припремали за своју дужност након завршетка школовања.[4] Одмах по форимирању Краљевске морнарице СХС планирана је набавка, али за то није било финансијских средстава. [5]

Подстицај за набавку и градњу брода потекао је и од удружења Јадранска стража, која је основана у Сплиту 1922. године и на чијем челу је за првог и уједно доживотног председника био изабран Јурај Бианкини.[6] Јуна 1926. године на другом састанку делегата југословенског поморског патриотског удружења „Јадранска стража” који је одржан у Београду зачета је идеја о набавци школског брода.[7] На том састанку донесена је одлука да се прикупљањем новчаних средстава купи школски брод који би се као поклон предао Краљевској морнарици.[8]

Међутим, највећа средства за набавку брода обезбеђена су на име кредита Фонда ратних репарација које је добила Краљевска морнарица.[9] Финансијска средства за изградњу и куповину брода у иностранству обезбеђена су на име ратне одштете према Краљевини Србији начињеној од стране непријатеља у Првом светском рату.[10] На овај начин обезбеђена су у највећој мери средства за куповину брода у износу од чак 86 одсто.[11] Преостали мањи део од 14 одсто прикупила је југословенска патриотска организација Јадранска стража (ЈЖ) преко својих чланова и добровољних прилога у бројним обласним одборима широм земље, али и у иностранству.[12] Јадранска стража је у свом зениту бројала око 180 хиљада чланова.[13] Од овога, у структури донација Југословенске страже највише су обезбедили средства обласни одбори: Сарајево, Петровград, Београд, Нови Сад, Скопље, Карловац, Марибор, итд.[14] Занимљивост прве врсте је свакако да је обласни одбор Југословенске страже из Приштине дала више новца од Сплита.[15] Значајну донацију је приложио краљ од Југославије Александар Први.[16] Укупна потребна сума за куповину брода износила је 8.407.030 дин (622.743 дојч марака).[17]

Уговор за градњу школског брода склопљен је 4. септембра 1930. године са немачким бродоградилиштем " H. C. Stulken Sohn" у Хамбургу.[18] Школски једрењак добио је име „Јадран“, а поринут је у море 25. јуна 1931. године.[19] Брод је пројектовао инжењер бродоградње Јосип Шкарица.[20] Броду је кумовала супруга команданта Краљевске морнарице контраадмирала Николе Станковића.[21] У време опремања дошло је до спора са бродоградилиштем због пада вредности немачке марке и наплате дела средстава из ратних репарација, које је требала да плати Немачка. Након подмиривања свих потраживања школски брод је испловио из Хамбурга 27. јуна 1933. године. У 10.00 часова дана 16. јула 1933. године, школски једрењак је упловио у луку Тиват.[22] У Флотни састав Краљевске морнарице је уписан 19. августа 1933. године.[23] Централа свечаност примопредаје брода била је планирана у Сплиту 6. септембра, на рођендан престолонаследника Петра II Карађорђевића.[24] На свечаности у Сплиту, седишту Приморске бановине, која је трајала три дана, школски брод Јадран'је свечано предат Краљевској морнарици.[25] Читав свечани догађај у Сплиту који је попримио облике карневала обележен је и надлетањем Хидроавиона из Дивуља.[26] На симболичан начин подмладак патриотског удружења Јадранске страже поклонио је заставу, којој је кумовала краљица Марија Карађорђевић. Брод су благосовили римокатолички и православни свештеник.[27]

Занимљивост представља што је у то доба, Паул фон Хинденбург именовао Адолфа Хитлера за канцелара Немачке 30. јануара 1933. године.[28] Немачка већ наредне године, односно 14. јуна 1934. године објавила мораторијум на трансфер отплате по свим средњорочним и дугорочним дуговима.[29] Тако да није било више плаћања у роби ни у новцу.[30]

Јадран је изграђен као тројарболни једрењак типа баркантин, дуг 60 m, широк на главном ребру 8,9 m, газа 4,05 метра.[31] Челична конструкција спајана је технологијом заковица, има три палубе, а пуни је депласман је 761 тона. Висина великог јарбола 39,1 m, укупна дужина свих конопа за управљање је с 12 једара је око 11 km.[32] Брод је на једра, уз повољан ветар и с увежбаном посадом, постизао максималну брзину од 15,8 чворова. Сталну посаду чинило је 12 официра, 36 подофицира и 108 морнара, а аутономност брода је 15 дана са залихама од 32 тоне воде и 24,5 тоне горива.[33]

Брод Јадран запловио је на прво школско крстарење 25. јуна 1934. године.[34] До 1941. године пловио је седам пута са кадетима Поморске војне академије и Стручне подофицирске школе.[35] У том раздобљу, брод Јадран је пловио по Средоземном мору и његовим рубним морима - Јадранско, Јонско, Егејско, Мраморно и Црно, али и три пута Атланским океаном: први пут на рути Дубровник-Оран-Порт Гранде (Сао Винсент)- Мадеира-Кадиз-Ајачио-Пиреј-Дубровник, прешавши 7.525 миље (крстарење је трајало 3 месеца); други пут на рути Дубровник-Малта-Гибралтар-Мадеира-Бермуда-Њујорк-Бостон-Азори-Гибралтар-Тунис-Дубровник, прешавши 11.252 миље (крстарење је трајало четири месеца и десет дана), ово је било и најдуже крстарење „Јадран“, које је трајало у пролеће и лето 1938. године; трећи пут на рути Дубровник-Малта и итд.[36]

Други светски рат[уреди | уреди извор]

Брод „Јадран” је 11. јула 1939. године посетио пољску луку Гдиња. Ово крстарење је био одговор на посету пољског школског једрењака „Искра”. Брод Јадран напустио је Гдињу 16. јула. Ово је уједно била последња посета једног страног војног брода пре почетка Другог светског рата. Нешто мање од два месеца касније, Нацистичка Немачка а потом и СССР извршили су инвазију на Пољску. Након повратка са крстарења дуж обале Западне и Северне Европе и почетка рата 5. септембра 1939. године, школски брод „Јадран” није испловљавао ван територијалних вода Краљевине Југославије.

Почетком априла 1941. године долази до инвазије Нацистичке Немачке и Фашистичке Италије на Краљевину Југославију. Брод „Јадран” се тада налазио у Боки Которској испред Ђеновића. Према мобилизацијским планом брод је потчињен Команди Јужног сектора поморске одбране. Део посаде је прекомандован у састав Флоте, али и тако смањена је могла да извршава задатке као што је превоз јединицаа преко залива. Посада је у неколико наврата отварала ватру на авионе, који нису напали брод. Након распада фронта широм земље, масовних побуна непатриотског дела становништа као и услед надмоћности непријатеља, остатак посада је уз претходно онеспособљавање напустио брод 17. априла када је и потопљен разарач Загреб који је представљао и његову главну заштиту. Италијанске снаге заплениле су брод Јадран који су користили као школски брод под именом „Марко Поло”. Након капитулације Италије 1943. године брод се затекао у Венецији. Опљачкан и расходован, његов труп служио је као мост на једном од венецијских канала до краја рата.

Југословенска ратна морнарица[уреди | уреди извор]

После Другог светског рата само пет, јер примат у крстарењима преузима ш/б "Галеб". Примат преузима назад 1997. године крстарењем до Грчке, да би већ следеће године отпловио за Лисабон.

Током Другог светског рата школски брод „Јадран“ користила је италијанска ратна морнарица, такође као школски брод под именом „Марко Поло“. Капитулацијом Италије започиње тежак период брода. Запуштен, огољен, опљачкан, без јарбола, дочекао је крај рата у једном од канала у Венецији где је служио као мост. 1946. године Јадран бива дотегљен у Морнаричко-технички ремонтни завод “Сава Ковачевић” у Тивту, где се до 1949. године врши ремонт.

Од 16. децембра 2013. до 2. фебруара 2017. године обављен генерални ремонт Јадрана у Јадранском бродоградилишту Бијела. Током четворогодишњег ремонта који је коштао око 1,7 милиона евра, "Јадран" је добио потпуно нови погонски систем, нови мотор снаге 650 коња са редуктором, три помоћна мотора агрегата, савремену навигациону опрему, комуникације, нови простор за морнаре, нову кухињу, системе пијаће и морске воде, систем горива и уља, постављена је нова палуба и поправљена оплата. Највећи терет у генералном ремонту изнела је посада школског брода која је учествовала у свим радовима од којих је најзахтевнији био изношење и враћање бродског баласта.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Школски брод „Јадран“ је једрењак типа „баркантин“ депласмана од 737 тона и дужином од 64 метара. Ширина на главном ребру је 8,90 m, средњи газ је 4,05 m, висина велејарбола 39,1 m, а површина једара 933 m². Укупна дужина конопа је 11 km. Главни мотор му је „Caterpillar C18“ и развија максималну брзину од 14 kn (26 km/h). На једрењаку постоје три једнокреветне, две двокреветне и три четворокреветне кабине, затим по један дванаестокреветни и тридесетокреветни простор. Остатак посаде спава у “висаљкама”.

Овај брод је до сада превалио преко 400.000 морских миља, обишао готово све луке у Европи, од Црног до Балтичког мора. Са залихама од 48 тона питке воде и 27 тона горива, може да плови 15 дана без пристајања.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  2. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  3. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  4. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  5. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  6. ^ Црногорци, ево доказа! Ове досад необјављене фотографије брода „Јадран” свједоче да сте нам 1990. отели љепотана (Слободна Далмација, Дамир Шарац, 29. мај 2023.)
  7. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  8. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  9. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  10. ^ Куда плови једрењак „Јадран” (Политика, Милан Комар, 22. мај 2022.)
  11. ^ Куда плови једрењак „Јадран” (Политика, Милан Комар, 22. мај 2022.)
  12. ^ Куда плови једрењак „Јадран” (Политика, Милан Комар, 22. мај 2022.)
  13. ^ Црногорци, ево доказа! Ове досад необјављене фотографије брода „Јадран” свједоче да сте нам 1990. отели љепотана (Слободна Далмација, Дамир Шарац, 29. мај 2023.)
  14. ^ Куда плови једрењак „Јадран” (Политика, Милан Комар, 22. мај 2022.)
  15. ^ Куда плови једрењак „Јадран” (Политика, Милан Комар, 22. мај 2022.)
  16. ^ Како је прије 90 година у Тивту дочекан данас највреднији и најзначајнији брод морнарице ВЦГ - једрењак „Јадран” (Вијести, Синиша Луковић, 13. август 2023.)
  17. ^ Куда плови једрењак „Јадран” (Политика, Милан Комар, 22. мај 2022.)
  18. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  19. ^ Како је прије 90 година у Тивту дочекан данас највреднији и најзначајнији брод морнарице ВЦГ - једрењак „Јадран” (Вијести, Синиша Луковић, 13. август 2023.)
  20. ^ Како је прије 90 година у Тивту дочекан данас највреднији и најзначајнији брод морнарице ВЦГ - једрењак „Јадран” (Вијести, Синиша Луковић, 13. август 2023.)
  21. ^ Како је прије 90 година у Тивту дочекан данас највреднији и најзначајнији брод морнарице ВЦГ - једрењак „Јадран” (Вијести, Синиша Луковић, 13. август 2023.)
  22. ^ Како је прије 90 година у Тивту дочекан данас највреднији и најзначајнији брод морнарице ВЦГ - једрењак „Јадран” (Вијести, Синиша Луковић, 13. август 2023.)
  23. ^ Како је прије 90 година у Тивту дочекан данас највреднији и најзначајнији брод морнарице ВЦГ - једрењак „Јадран” (Вијести, Синиша Луковић, 13. август 2023.)
  24. ^ Како је прије 90 година у Тивту дочекан данас највреднији и најзначајнији брод морнарице ВЦГ - једрењак „Јадран” (Вијести, Синиша Луковић, 13. август 2023.)
  25. ^ Црногорци, ево доказа! Ове досад необјављене фотографије брода „Јадран” свједоче да сте нам 1990. отели љепотана (Слободна Далмација, Дамир Шарац, 29. мај 2023.)
  26. ^ Црногорци, ево доказа! Ове досад необјављене фотографије брода „Јадран” свједоче да сте нам 1990. отели љепотана (Слободна Далмација, Дамир Шарац, 29. мај 2023.)
  27. ^ Црногорци, ево доказа! Ове досад необјављене фотографије брода „Јадран” свједоче да сте нам 1990. отели љепотана (Слободна Далмација, Дамир Шарац, 29. мај 2023.)
  28. ^ Капор, Предраг (2022). „Немачке ратне репарације у ширем контексту” (PDF). Друштвени хоризонти. 2 бр. 4: 167 — 199. 
  29. ^ Капор, Предраг (2022). „Немачке ратне репарације у ширем контексту” (PDF). Друштвени хоризонти. 2 бр. 4: 167 — 199. 
  30. ^ Капор, Предраг (2022). „Немачке ратне репарације у ширем контексту” (PDF). Друштвени хоризонти. 2 бр. 4: 167 — 199. 
  31. ^ Црногорци, ево доказа! Ове досад необјављене фотографије брода „Јадран” свједоче да сте нам 1990. отели љепотана (Слободна Далмација, Дамир Шарац, 29. мај 2023.)
  32. ^ Црногорци, ево доказа! Ове досад необјављене фотографије брода „Јадран” свједоче да сте нам 1990. отели љепотана (Слободна Далмација, Дамир Шарац, 29. мај 2023.)
  33. ^ Црногорци, ево доказа! Ове досад необјављене фотографије брода „Јадран” свједоче да сте нам 1990. отели љепотана (Слободна Далмација, Дамир Шарац, 29. мај 2023.)
  34. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  35. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 
  36. ^ Антић, Бошко (2003). Школски брод „Јадран” 1933-2003: Школа на Једрима. Београд: Медија центар „Одбрана”. стр. 140. ISBN 86-7530-089-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]