Јаквинта Баријска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јаквинта
Датум рођењаоко 1060.
Место рођењаБари (Апулија)
Датум смртиоко 1130.
Место смртиРибница (Дукља)
ДинастијаВојислављевићи
СупружникКонстантин Бодин
ПотомствоМихаило II Војислављевић, Ђорђе I Војислављевић
краљица-супруга и краљица-мајка
Периодоко 1081. - око 1130.

Јаквинта Баријска или Јаквинта Дукљанска (друга половина 11. века - прва трећина 12. века) је била српска краљица, супруга краља Бодина, владара Дукље и осталих српских замаља. Била је пореклом из јужне Италије, ћерка Архирика из Барија, вође норманске странке у Апулији. Из њеног брака са Бодином рођена су четворица синова, од којих су двојица, Михаило и Ђорђе, постали владари Дукље.[1][2]

Биографија[уреди]

Према слову Барског родослова, имала је велики утицај на свога мужа, краља Бодина, јер ге је навела да убије свога брата Бранислава. Имала је велики утицај и на будућност Војислављевића, али највећа препрека јој је био управо Бранислав. Када га је Бодин убио, почео је да се каје и сахранио га је. Свештеници су све до сахране осуђивали Бодина за убиство Бранислава, како сведочи поп Дукљанин. Након смрти краља Босина, карљица Јаквинта је постала удовица, а власт је наследио њихов настарији син Михаило II Војислављевић који је убрзо збачен с престола. Разлог је била омраза која је пратила његову мајку, краљицу Јаквинту, а уместо Михаила II постављен је за владара Бодинов брат Доброслав. Убрзо је и Доброслав изгубио власт, након пораза у боју на реци Морачи против војске Кочапара и великог жупана Вукана. На власт је онда дошао краљ Владимир, који се оженио Вукановом ћерком, али је касније ортован од стране краљице Јаквинте. У тровању су учествовали и неки жупани који су били противници великог жупана Вукана. Тада је на власт дошао Јаквинтин млађи син Ђорђе, који се борио против Бранислављевих синова. Краљ Ђорђе је водио рат са њима, али га је Грубеша збацио, а Јаквинту је протерао у Цариград где је и умрла.[1][2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Извори и литература[уреди]

Извори
Литература