Јакобус Хенрикус ван ’т Хоф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јакобус Хенрикус ван 'т Хоф
Vant Hoff.jpg
Јакобус Хенрикус ван 'т Хоф
Датум рођења (1852-08-30) 30. август 1852.
Место рођења Ротердам
Холандија
Датум смрти 1. март 1911.(1911-03-01)(58 год.)
Место смрти Штеглиц
Немачка
Поље хемија
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за хемију

Јакобус Хенрикус ван 'т Хоф (хол. Jacobus Henricus van 't Hoff; Ротердам, 30. август 1852Штеглиц, 1. март 1911) је био холандски физикохемичар и органохемичар. Био је добитник прве Нобелове награде за хемију 1901. Истраживао је кинетику хемијских процеса, хемијску равнотежу, осмотски притисак и кристалографију.

Почеци[уреди]

Родио се у Ротердаму, у породици лекара. Студирао је хемију, на Политехничком институту у Делфту, а касније на Универзитету у Лајдену, Бону и Паризу. Докторирао је на Универзитету у Утрехту 1874.

Достигнућа[уреди]

Године 1874. објавио је рад у коме је објаснио оптичку ротацију код неких материја. Ову појаву је тумачио као последицу тетраедарског распореда хемијских веза угљеникових атома и њихових суседа.

У своме делу „Хемија у простору“ (La chimie dans l'éspace) из 1874., дао је примере који повезују хемију и геометрију и тако био један од пионира стереохемије. У ово доба ово је била револуционарна идеја коју су дочекале бројне критике.

Следеће значајно дело Ван 'т Хоф је објавио 1884. То су биле „Студије о хемијској динамици“ (Études de Dynamique chimique), у којима је описао нов метод за описивање реда хемијске реакције користећи графике, и применио законе термодинамике на хемијске системе у равнотежи. У науку је увео појам хемијског афинитета. Касније се бавио хемијом раствора и теоријом дисоцијације електролита.

Године 1901. био је добитник прве Нобелове награде за хемију за своја истраживања раствора и откриће осмотског притиска. Утврдио је да веома се разређени раствори понашају по математичким једначинама које важе за гасове.

Спољашње везе[уреди]