Јаков

С Википедије, слободне енциклопедије
Свети пророк Јаков (руска икона)
Свети пророк Јаков, 1558.

Јакоб (хебр. יַעֲקֹב [Yaʿăqōḇ]) или Јаков (грч. Ἰακώβ), или Јакуб (арап. يَعْقُوب [Yaʿqūb]),[1] познат и као Израел, или Израиљ (хебр. יִשְׂרָאֵל [Yiśrāʾēl] – „истрајан у Богу“[2]), је био трећи патријарх јеврејског народа, са којим је Бог начинио завет, и легендарни предак дванаест племена Израела, која су названа по њему.

Као пророк се поштује у јудаизму, хришћанству, исламу и другим абрахамским религијама.

Јаков у хебрејској Библији[уреди | уреди извор]

У хебрејском Танаху (код хришћана познат као Стари завет), Јаков се помиње као вођа народа и један од пророка. Он је био син пророка Исака и Ребеке, и унук Авраама и Саре. Према библијском предању, након што је начинио завет са Богом, Јаков је рекао:


Џејмс Тисо, Јаков чека Исава.

Према Књизи постања 27 Јаков је имао старијег брата близанца под именом Исав. Када је дошло време да Исак да благослов старијем сину, благослов је добио Јаков уместо Исава, јер је Исав једном приликом продао Јакову право на благослов. Када су се дечаци родили, Бог је такође рекао да ће благослов припасти Јакову. Звог овога се Исав наљутио, толико да је хтео да убије Јакова. Јаков је зато отишао у дом свог деде у Харану, где је толико заволео Рахилу, кћерку свог ујака Лабана, да је пристао да за њега ради седам година како би је оженио.

Прве брачне ноћи Лабан је Јакову уместо Рахиле дао Леу, своју старију кћерку, објаснивши да је код њих обичај да се најпре уда старија кћерка. Јаков је касније узео и Рахилу за жену, коју је волео више од Лее, након што је пристао да још седам година ради код оца девојака.

Јаков је имао је дванаест синова од којих је настало дванаест израелских племена названих по десет имена његових синова и двоје синова његовог сина и наследника Јосифа. То су: Рувим, Леви, Јуда, Исахар, Симон, Зевулон, Дан, Јосиф, Нефталим, Гад, Асир и Венијамин.

Јаков је имао 12 синова са 4 жене. Са своје две жене Лијом и Рахиљом и њихове две слушкиње Зелфом (слушкињом Лије) и Валом (слушњкиња Рахиље). Лијини синови (6) били су: Рувим - Јаковљев првенац, Симеон, Левије, Јуда, Исахар и Завулон. Рахиљини синови (2): Јосиф и Венијамин. Синови Зелфе (2): Гад и Асир и синови Вале (2): Дан и Нефталим. (Постање 35, 23-26)

На повратку у своју земљу Јаков се борио са непознатим човеком у коме је препознао Бога, према Књизи постања 32. Тада га је Бог благословио и дао му име Израел, јер се храбро борио и са Богом и са људима. Помирио се са братом Исавом и настанио у Сихему.

Крајем свог живота, 1825. п. н. е. у доба велике глади, Јаков је отишао у Египат на позив свог сина Јосифа. Пре смрти је благословио својих дванаест синова, претке дванаест племена Израела. Верници верују да је Јаков сахрањен у Пећини патријараха (пећини у Макпели) у Хеброну, где се налазе и гробови Аврама, Саре, Исака, Ребеке и Лее[3].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Jacob”. Online Etymology Dictionary. Приступљено 14. 9. 2021. 
  2. ^ Wells, John C. (1990). Longman pronunciation dictionary. Harlow, England: Longman. стр. 381. ISBN 978-0-582-05383-0. 
  3. ^ Richman, Chaim (1995), "Focus on Hebron," Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016) © 1995 Light to the Nations

Литература[уреди | уреди извор]

  • Howard Schwartz; Elliot K. Ginsburg (2006). Tree of Souls: The Mythology of JudaismСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата (illustrated, reprint, annotated изд.). Oxford University Press. ISBN 9780195327137. 
  • Shammai Engelmayer; Joseph S. Ozarowski; David Sofian (1997). Lipman, Steve, ур. Common Ground: The Weekly Torah Portion Through the Eyes of a Conservative, Orthodox, and Reform Rabbi. Jason Aronson. ISBN 9780765759924. 
  • Zvi Kolitz (1993). Confrontation: The Existential Thought of Rabbi J.B. Soloveitchik. KTAV Publishing House. ISBN 9780881254310. 
  • Ze'ev Maghen (2006). After Hardship Cometh Ease: The Jews as Backdrop for Muslim Moderation (reprint изд.). Walter de Gruyter. ISBN 9783110184549. 
  • John R. Kohlenberger (2004). Kohlenberger, John R., ур. The Essential Evangelical Parallel Bible: New King James Version, English Standard Version, New Living Translation, the Message. Oxford University Press. ISBN 9780195281781. 
  • Tremper Longman; David E. Garland (2008). Longman, Tremper; Garland, David E., ур. Genesis-Leviticus (revised изд.). Harper Collins. ISBN 9780310230823. 
  • Eli Yassif (2009). The Hebrew Folktale: History, Genre, Meaning. Indiana University Press. ISBN 9780253002624. 
  • Loades, Ann; McLain, Michael, ур. (1992). „Wrestling with the Angel: A Study in Historical and Literary Interpretation”. Hermeneutics, the Bible and Literary Criticism (illustrated изд.). Springer. ISBN 9781349219865. 
  • Joseph Barker (1854). Seven Lectures on the Supernatural Origin & Divine Authority of the Bible. By J. Barker. Containing his reply to the Rev. Mr. Sergeant, etc. George Turner. 
  • Peter L. Berger (2014). Redeeming Laughter: The Comic Dimension of Human Experience (2, reprint изд.). Walter de Gruyter. ISBN 9783110354003. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]