Јаков Блажевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈАКОВ БЛАЖЕВИЋ
Jakov Blažević (1).jpg
Јаков Блажевић
Датум рођења(1912-03-24)24. март 1912.
Место рођењаБужим, код Госпића
 Аустроугарска
Датум смрти10. децембар 1996.(1996-12-10) (84 год.)
Место смртиЗагреб
 Хрватска
СупругаВера Геровац-Блажевић
Професијаправник
Члан КПЈ од1928.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чингенерал-мајор у резерви
Председник Председништва
Социјалистичке Републике Хрвтске
Период19741982.
ПретходникИво Перишин
НаследникМаријан Цветковић
Народни херој од27. новембар 1953.
Одликовања
југословенска одликовања:
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден Републике
Орден заслуга за народ
Орден заслуга за народ
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.
међународна одликовања:
Орден Британског царства - Велики Крст

Јаков Блажевић (Бужим, код Госпића, 24. март 1912Загреб, 10. децембар 1996), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Хрватске, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. Од 1974. до 1982. године обављао је функцију председника Предеседништва Социјалистичке Републике Хрватске.

Биографија[уреди]

Рођен је 24. марта 1912. године у селу Бужиму, код Госпића. Гимназију је завршио у Госпићу, а 1936. године је дипломирао на Правном факултету у Загребу.

Још у гимназији је приступио револуционарном радничком покрету, где је 1928. примљен у чланство Комунистичке партије Југославије. На факултету је активно радио у студенском револуционарном покрету, учествујући у политичким акцијама загребачке партијске организације. Забог револуционарног политичког рада био је прогањан од полиције и извођен пред Суд у Загребу и Државни суд за заштиту државе у Београду. Године 1931. провео је шест месеци у затвору.

После одслужења војске вратио се у Загреб, где је руководио партијском техником Покрајинског комитета КПЈ за Хрватску. Али већ после годину дана, по задатку Партије, одлази у Госпић, где као адвокатски приправник ради све до почетка рата. У Госпићу окупља око себе раднике, омладину и ђаке госпићке гимназије и учитељске школе, и веома активно ради на стварању и јачању партијских организација, не само у Госпићу, већ и на подручју целе Лике.

На Првој окружној партијској конференцији за Лику одржаној у лето 1940. године на Плитвичким језерима, Јаков је изабран за секретара. На Првој конференцији КП Хрватске, одржаној 25. августа 1940, изабран је за члана ЦК КПХ, а на Петој земаљској конференцији КПЈ, одржаној октобра исте године, у Загребу за члана ЦК КПЈ.

Одмах после окупације Југославије, Јаков се посветио организовању оружаног устанка у Лици. Под његовим непосредним руководством, у августу 1941. године, од бораца с подручја госпићкога котара образован је герилски батаљон „Велебит“, који је у јесен те године, прерастао у Први лички партизански одред „Велебит“. Допринео је формирању и осталих партизанских јединица у Лици, образовању органа револуционарне власти, стварању масовних антифашистичких организација омладине и жена. На Другој окружној партијској конференцији, одржаној маја 1942. године, изабран је за секретара Окружног комитета КПХ за Лику. Знајући да је Јаков један од главних организатора устанка и оружане борбе у Лици, италијански Војни суд га је 27. марта 1943. године осудио, у одсуству, на смрт.

У току рата био је већник АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-а. Од Другог заседања ЗАВНОХ-а, одржаног октобра 1943. године у Плашком, руководио је Судско-правним одсеком ЗАВНОХ-а. Године 1946. био је главни тужилац на процесу против надбискупа Алојзија Степинца.

После ослобођење Југославије обављао је низ високих функција у државним и партијским органима, био је:

  • јавни тужилац НР Хрватске,
  • министар трговине и снадбевања и министар за државне набавке у Влади ФНРЈ,
  • потпредседник и председник Савета за привреду у Влади НР Хрвтске,
  • председник Извршног већа сабора НР Хрватске, од децембра 1953. до јула 1962.
  • члан и потпредседник Савезног извршног већа,
  • председник Сабора СР Хрватске, од 1967. до 1974.
  • председник Председништва СР Хрватске, од маја 1974. до маја 1982. године
  • председник Савезне привредне коморе.

Био је посланик у Сабору СР Хрватске и посланик у Савезној скупштини. Члан председништва ССРН Хрватске. Биран је за члана ЦК СК Хрватске и члана ЦК СК Југославије. Био је члан Извршног комитета ЦК СКХ и члан Председништва ЦК СКЈ, члан Савета федерације и резервни генерал-мајор ЈНА.

Године 1982. се, у својој 70-ој години, пензионисао и повукао из политичког живота. Умро је 10. децембра 1996. године у Загребу. Био је ожењен Вером Геровац-Блажевић, рођеном сестром Љубице Геровац, народног хероја.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена јунака социјалистичког рада и других високих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Од иностраних одликован је 1972. године, Орденом Британског царства у рангу великог крста.[1]

Дела[уреди]

Гроб Јакова Блажевића на Мирогоју. Године 2014, посмртни остаци су му премештени у Гробницу народних хероја.

Поред друштвено-политичког рада бавио се и писањем. Написао је следеће књиге:

  • Тражио сам црвену нит“. „Загреб“, Загреб 1976. година,
  • Без алтернативе“. „Младост“, Загреб 1980. година,
  • Хисторијско памћење“. „Загреб“, Загреб 1982. година,
  • Мач, а не мир - за правну сигурност грађана“. „Загреб“ Загреб, „Просвета“ Београд и „Свјетлост“ Срајево, 1980. година,
  • Повијест и фалсификати“. „Загреб“, Загреб 1983. година и
  • Браздама партије“ (приповедач Вера Геровац-Блажевић). „Загреб“, Загреб 1986. година.

Референце[уреди]

  1. ^ Ацовић 2013, стр. 501.

Литература[уреди]