Пређи на садржај

Јаков Милатовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јаков Милатовић
Јаков Милатовић (2024)
Лични подаци
Датум рођења(1986-12-07)7. децембар 1986. (39 год.)
Мјесто рођењаТитоград, СР Црна Гора, СФР Југославија
НародностЦрногорац
Религијаправославни хришћанин
Средња школаГимназија „Слободан Шкеровић”
Универзитет
Занимање
  • политичар
  • економиста
СупружникМилена Милатовић
Дјеца3
Политичка каријера
СтранкаНестраначки (до 2022, од 2024)
Остале
странке		Европа сад! (2022—2024)
Тренутна функција
Функцију обавља од 20. маја 2023.
Предсједник владе
ПретходникМило Ђукановић
Министар економског развоја
4. децембар 2020 — 28. април 2022.
Предсједник владеЗдравко Кривокапић
ПретходникДрагица Секулић
НасљедникГоран Ђуровић
Одборник у Скупштини главног града Подгорице
12. април 2023 — 11. мај 2023.
Потпис

Јаков Милатовић (Титоград, 7. децембар 1986) црногорски је политичар и економиста. Од маја 2023. обавља функцију предсједника Црне Горе. Између 2020. и 2022. био је министар економског развоја у Влади Здравка Кривокапића. Суоснивач је Покрета Европа сад!

Био је радник Европске банке за обнову и развој у Лондону и Подгорици.[1] Ступивши на функцију предсједника убједљивом победом на изборима 2023. у 36. години, Милатовић је најмлађа особа која је обављала функцију предсједника у независној Црној Гори, као и шести најмлађи тренутни шеф државе на свету. Залаже се за побољшање животног стандарда, борбу против корупције и приступање Црне Горе Европској унији.

Младост и образовање

[уреди | уреди извор]

Милатовић је рођен 7. децембра 1986. године[2] у Титограду, СР Црна Гора, СФР Југославија. У родном граду је завршио основну школу и Гимназију „Слободан Шкеровић“. У свом годишњаку из 2005. године стајало је да ће Милатовић за 10 година постати предсједник Црне Горе.[3]

Његов прадеда био је учесник чувене битке на Мојковцу 1916. године.[3] Касније, тај његов прадеда се заједно са његовим дедом, током Другог свјетског рата, борили на страни Народноослободилачке војске Југославијe (НОВЈ).[4] Отац Јакова Милатовића био је српско-црногорски униониста и један од оснивача Социјалистичке народне партије (СНП) 1997. године.[5] А Милатовић је и лично тврдио да његов отац није могао да нађе запослење због противљења Демократској партији социјалиста (ДПС).[3]

Основне студије у области економије, Јаков је завршио на Економском факултету Универзитета Црне Горе са просјечном оцјеном 10 и био је студент генерације.[6] Добитник је бројних домаћих признања од Министарства просвјете, Универзитета Црне Горе, Министарства спољних послова и других организација у Црној Гори, као и неколико иностраних стипендија. Као стипендиста америчке владе провео је једну студијску годину на Државном универзитету Илиноиса,[7] док је као стипендиста аустријске владе провео један семестар на Универзитету за економију и бизнис у Бечу,[7] а као стипендиста Европске комисије провео је једну студијску годину на Универзитету у Риму.[8] Магистарске студије у области економије завршио је на Универзитету Оксфорд као стипендиста британске владе.[9]

Пословна каријера

[уреди | уреди извор]

Радно искуство започео је у НЛБ банци у Подгорици као дио тима за управљање ризиком, а затим је радио и у Дојче банци у Франкфурту, као дио тима за процјену кредитног ризика земаља, са фокусом на земље Централне и Источне Европе.[10] Од 2014. године радиo je у Европској банци за обнову и развој у тиму за економску и политичку анализу, прво као економски аналитичар за регион југоисточне Европе а затим је унапријеђен на позицију економисте, гдје је покриваo земље Западног Балкана из канцеларије у Подгорици.[11] Године 2018. унапријеђен је у главног економисту са задатком да покрива земље Европске уније, укључујући Румунију, Бугарску, Хрватску и Словенију из канцеларије у Букурешту.[12]

Милатовић је похађао разне програме и курсеве ради усавршавања, као што су програми Уједињених нација у Њујорку, њемачке Фондације Конрад Аденауер у Подгорици, Амбасаде Црне Горе у Риму, Канцеларије за међународну сарадњу Економског факултета у Подгорици, Оксбриџког академског програма у Оксфорду, Међународног монетарног фонда (ММФ) у Лондону, Лондонске школе економије (LSE) и Универзитета у Пекингу, Лидерске академије Универзитета Стандфорд и Универзитета у Београду.[13]

Писао је стручне текстове за Вијести.[14][15]

Политичка каријера

[уреди | уреди извор]

Јаков Милатовић био је министар економског развоја у Влади Здравка Кривокапића[16] од 4. децембра 2020. до 28. априла 2022. године. Током свог мандата, Милатовић и министар финансија Милојко Спајић представили су и спровели контроверзни програм економских реформи „Европа сад“.[17]

Милатовић и Спајић су 2022. године основали политичку организацију Европа сад (ПЕС). Спајић је изабран за предсједника, а Милатовић за заменика предсједника. Европа сад је учествовала на локалним изборима 2022. године.[18] Милатовић је био носилац листе на изборима у Подгорици[19] када је његова листа освојила 21.7% гласова, Милатовић је тада сматран за будућег градоначелника Подгорице.[20]

Крајем фебруара 2024. поднио је оставку на све страначке функције. Он је на друштвеним мрежама објавио да је досадашњи начин рада супротан обећаном и вредностима које је имао на уму приликом стварања ПЕС-а.[21]

Кампања за предсједничке изборе 2023.

[уреди | уреди извор]

У марту 2023. године, Милатовић се кандидовао за предсједника Црне Горе након што је Спајићеву кандидатуру одбила Државна изборна комисија (ДИК), пошто је откривено да посједује и држављанство Србије.[22] У првом кругу избора Милатовић је освојио 28.92% гласова, док је у другом кругу убедљиво побједио тадашњег предсједника Мила Ђукановића са 58.88% гласова и тако изабран за новог предсједника Црне Горе.[23][24] Најавио је да ће његова прва инострана посета бити Бриселу.[25]

Предсједник Црне Горе

[уреди | уреди извор]

Јаков Милатовић је за предсједника Црне Горе инаугурисан 20. маја 2023. године у Скупштини Црне Горе у Подгорици. Његовој инаугурацији присуствовали су Александар Вучић, Зоран Милановић, Жељка Цвијановић, Жељко Комшић, Денис Бећировић, Бајрам Бегај, Вјоса Османи и Галаб Донев,[26] док је Папа Фрања честитао Милатовићу почетак мандата.[27]

Политичке позиције

[уреди | уреди извор]

Његове политичке позиције су описане као центристичке.[28][29] Гласао је за независност Црне Горе на референдуму 2006. године.[4] Пре уласка у политику гласао је за СНП, Демократску Црну Гору и за коалицију За будућност Црне Горе (ЗБЦГ).[5]

Спољна политика

[уреди | уреди извор]

Према његовим ријечима, Милатовић подржава приступање Црне Горе Европској унији.[30] Такође, он се залаже за боље односе између Србије и Црне Горе.[31][32] Милатовић подржава увођење санкција Русији због њене инвазије на Украјину, што сматра актом агресије.[33] Назвао је нереалним приједлоге о повлачењу признања независности Републике Косово, наводећи да је Косово међународно призната држава.[34] Милатовић је изјавио да се слаже са пресудом Међународног суда правде о масакру у Сребреници, коју је тај суд класификовао као геноцид.[35] Такође, подржава иницијативу Отворени Балкан.[3][36]

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Ожењен је Миленом, и са њом има троје дјеце, кћерке Сару и Ану и сина Давида. Вјерник је Српске православне цркве (СПЦ) и крштен је у манастиру Острог.[32] Изјашњава се као Црногорац по народности и говори српским језиком.[37][38]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Ko je Jakov Milatović kandidat za ministra za ekonomski razvoj” [Who is Jakov Milatović, the candidate for Minister of Economic Development]. Biznis CG (на језику: Montenegrin). 5. 11. 2020. Архивирано из оригинала 20. 11. 2020. г. Приступљено 22. 12. 2020. 
  2. ^ „Kako je, još na maturi, predskazana budućnost ministra Jakova Milatovića”. Архивирано из оригинала 21. 3. 2023. г. Приступљено 21. 3. 2023. 
  3. ^ а б в г Dedeić, Siniša (2023-03-20). „Ko je Jakov Milatović koji tvrdi da će “Mila poslati u penziju”?”. Istinomer (на језику: српски). Приступљено 2023-04-08. 
  4. ^ а б „JAKOV MILATOVIĆ: Glasao sam za nezavisnost Crne Gore 2006. godine!”. kurir.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 3. 2023. г. Приступљено 19. 3. 2023. 
  5. ^ а б „GLASAO SAM DEMOKRATE: Milatović otkrio i da mu je otac jedan od osnivača SNP-a | Region”. Region.alo (на језику: српски). 2023-03-05. Архивирано из оригинала 20. 05. 2023. г. Приступљено 2023-04-08. 
  6. ^ „Biografija Jakova Milatovića”. dan.co.me. 2. 4. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  7. ^ а б „Ko je novi predsednik Crne Gore Jakov Milatović: Uleteo kao rezerva, studirao na Oksfordu”. b92.net. 2. 4. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  8. ^ Ivanović, Maja (5. 9. 2011). „Jakov Milatović uzaludno traži novac za postdiplomske studije na Oksfordu”. vijesti.me. Приступљено 4. 4. 2023. 
  9. ^ „Milatović novi predsjednik Crne Gore, Đukanović priznao poraz”. balkans.aljazeera.net. 2. 4. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  10. ^ „Ko je Jakov Milatović, novi predsednik Crne Gore?”. danas.rs. 2. 4. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  11. ^ „Jakov Milatović novi predsjednik Crne Gore”. rtvbudva.me. 2. 4. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  12. ^ Muharem, Ahmed (2. 4. 2023). „Biografija Jakova Milatovića: Magistrirao na Oksfordu, bio dio Vlade Zdravka Krivokapića”. aa.com.tr. Приступљено 4. 4. 2023. 
  13. ^ „Ko je Jakov Milatović, koji će odmeriti snage sa Đukanovićem u 2. krugu?”. telegraf.rs. 19. 3. 2023. Приступљено 4. 4. 2023. 
  14. ^ „Milatović: Doživjećemo snažnu recesiju, dopunite mjere za pomoć”. vijesti.me. Приступљено 14. 11. 2020. 
  15. ^ „Ko je Jakov Milatović kandidat za ministra za ekonomski razvoj”. Biznis CG (на језику: бошњачки). 5. 11. 2020. Архивирано из оригинала 20. 11. 2020. г. Приступљено 14. 11. 2020. 
  16. ^ „Izabrana 42. Vlada Crne Gore”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2022. г. Приступљено 23. 10. 2022. 
  17. ^ „Spajić, Milatović: Čvrsto stojimo iza programa Evropa sad! onako kako ga je Vlada predložila”. Архивирано из оригинала 23. 10. 2022. г. Приступљено 23. 10. 2022. 
  18. ^ „"Evropa sad" izlazi na lokalne izbore, misija Pokreta: Prosječna plata 1.000 eura, minimalna penzija 450 eura, bez nezaposlenih...”. Pobjeda. Архивирано из оригинала 28. 6. 2022. г. Приступљено 23. 10. 2022. 
  19. ^ „Lokalni izbori u Crnoj Gori: DPS bez apsolutne većine u Podgorici, uspon pokreta "Evropa sad"”. Glas Amerike (на језику: српски). Архивирано из оригинала 23. 10. 2022. г. Приступљено 23. 10. 2022. 
  20. ^ Nova.rs (23. 10. 2022). „Objavljeni konačni rezultati izbora u Podgorici: Opozicija potukla Mila Đukanovića”. NOVA portal (на језику: српски). Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г. Приступљено 4. 4. 2023. 
  21. ^ „РТС :: Регион :: Јаков Милатовић поднео оставку на све функције у Покрету Европа сад”. rts.rs. Приступљено 2024-02-24. 
  22. ^ Milićević, Nenad (23. 2. 2023). „"Evropa sad" umesto Spajića kandiduje Jakova Milatovića za predsednika Crne Gore”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 4. 4. 2023. г. Приступљено 4. 4. 2023. 
  23. ^ Gedošević, Lana. „JAKOV MILATOVIĆ UBEDLJIV Obrađeno 90 odsto glasova, brojke za Mila Đukanovića NEDOSTIŽNE”. Blic.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 4. 2023. г. Приступљено 2. 4. 2023. 
  24. ^ www.antenam.net. „DIK utvrdio rezultate: Milatoviću 58,88 odsto glasova, Đukanoviću 41,12 odsto”. Antena M (на језику: српски). Архивирано из оригинала 5. 4. 2023. г. Приступљено 4. 4. 2023. 
  25. ^ portal, D. A. N. (2023-04-03). „ДАН - Milatović: Cilj je pomirena Crna Gora, prvo ću posjetiti Brisel, nema saradnje sa DPS-om”. www.dan.co.me. Приступљено 2023-04-07. 
  26. ^ „Milatović položio zakletvu: Predstavljaću svakog od nas u naporima da tamo gdje su nas dijelili iznađemo slogu”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-05-20. 
  27. ^ „Папа Фрањо честитао Милатовићу почетак мандата”. Радио Телевизија Црне Горе. Приступљено 2023-05-20. 
  28. ^ „Montenegro elections: Long-standing leader Milo Djukanovic suffers defeat”. BBC News (на језику: енглески). 3. 4. 2023. Архивирано из оригинала 3. 4. 2023. г. Приступљено 3. 4. 2023. 
  29. ^ „RTS :: Region :: Đukanović ili Milatović – da li će dijaspora odlučiti izbore”. rts.rs. Архивирано из оригинала 3. 4. 2023. г. Приступљено 3. 4. 2023. 
  30. ^ „Milatović: Uvešću Crnu Goru u EU, a sjever Crne Gore preporoditi”. vijesti.me (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 3. 2023. г. Приступљено 19. 3. 2023. 
  31. ^ Đurić, Novica. „Srbija je za Crnu Goru više od ekonomije”. Politika Online. Архивирано из оригинала 19. 3. 2023. г. Приступљено 19. 3. 2023. 
  32. ^ а б „Milatović: Decu sam krstio u SPC | Politika”. Direktno (на језику: српски). Архивирано из оригинала 24. 3. 2023. г. Приступљено 24. 3. 2023. 
  33. ^ „Jakov Milatović: Rusija je izvršila agresiju na Ukrajinu, Crna Gora će se u potpunosti držati političkog kursa EU”. Politika Online. Приступљено 7. 4. 2023. 
  34. ^ Nikolić, Mirjana (2023-04-05). „Milatović: Crna Gora još snažnije prema EU, Kosovo je završena priča”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2023-04-07. 
  35. ^ „Milatović o Srebrenici: Moja pozicija je vrlo jasna”. Aljazeera. 2023-04-07. Приступљено 2023-04-07. 
  36. ^ „'Der Standard': Jakov Milatovic supports the 'Open Balkans', was supported by Serbian nationalists”. politiko.al. Приступљено 2023-04-08. 
  37. ^ „OVO JE NOVI PREDSEDNIK CRNE GORE Jakov Milatović je pobedio Mila Đukanovića: Crnogorac i pravoslavac, otac TROJE DECE”. Blic.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 2. 4. 2023. г. Приступљено 2. 4. 2023. 
  38. ^ „Milatović: Na popisu ću se izjasniti kao Crnogorac, a govorim srpskim jezikom”. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јаков_Милатовић&oldid=30742338”