Јаков Обреновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Јаков Обреновић (Брусница код Горњег Милановца, 1767—1817) био је рођени брат Милана Обреновића.

Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем (?—1777) и Вишњом (?—1817) (рођ. Урошевић или Гојковић), који су склопили брак 1765. године и имали синове Јакова и Милана и ћерку Стану. Обрен је био из Бруснице, а Вишња из Доње Трепче.

Биографија[уреди]

Детињство[уреди]

Још као мали дечак, Јаков са својим братом и сестром остаје без оца, а мајка му се између 1779. и 1781. године преудаје за Теодора Михајловића из Горње Добриње, са којим у браку добија родоначелника Краљевске Династије Обреновић кнеза Милоша (1783—1860), Јована (1786—1850) и Јеврема (1790—1856) прадеду последњег потомка Краљевске лозе – блаженопочившег Краља Александра Обреновића. За то време на своме заједничком имању у Брусници остају Јаков и Милан и старање о њима преузима њихов стриц Иван Мартиновић. Ни други Вишњин брак није био дугог века па тако она остаје без мужа, јер Теодор умире 1802. године. Годину дана по његовој смрти Јаков одлази у Горњу Добрињу и са собом доводи у Брусницу мајку са своја три полубрата.

Брак[уреди]

Господар Јаков Обреновић у браку са Ђурђијом (?—1847) добија синове: Самуила, Петра и Ђорђа (Ђоку), као и кћери Мирјану, Дмитру и Ружу. [1] Господар Јаков Обреновић са супругом Ђурђијом и Војвода Милан Обреновић са супругом Стојом, сахрањени су у порти цркве Светог Николе у Брусници. Потомци Господара Јакова почивају, углавном, на старом Брусничком гробљу. Пред општинским судом у Горњем Милановцу Србољуб и Слободан Јаковљевић доказали су да су директни потомци по правој мушкој линији Јакова Обреновића. Број решења је П1 бр.355/03.

Здравствено стање[уреди]

Гробови Обреновића у Брусници

Проблеми са здрављем, нису дозволили господар Јакову да остави неке значајније трагове у својој биографији. Поуздано се зна да је помагао устанике, али да није имао учешћа у борбама. Јаков остаје у Брусници. Такође и у другом српском устанку господар Јаков је устанике помагао из позадине, колико је то било у његовој моћи. Ипак, сaвладан својом болешћу умире у педесетој години живота. [2]

Референце[уреди]

  1. ^ Јаковљевић, Предраг. „Потомци Господар Јакова”. Приступљено 29. 10. 2017. 
  2. ^ Јаковљевић, Предраг. „Господар Јаков Обреновић”. Приступљено 29. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди]