Јаков Серски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jacob of Serres.png

Јаков Серски, први игуман манастира Светих Арханђела, митрополит Сера и српски књижевник.

Живот[уреди]

Није познат тачан датум његовог рођења, али се зна да је преминуо између 1360. и 1365. године. Његов лик је познат из једне минијатуре у Четворојеванђељу на пергаменту бугарског цара Јована Александра из 1354. године, данас у Британском музеју у Лондону.[1] Учествовао је на државном сабору на коме су проглашени српска патријаршија и царство 1346. године. Претпоставља се да је изабран за серског митрополита одмах по Душановом освајању Сера 1345. Такође је учествовао на саборима 1349. и 1353. године, на којима су донети први и други део Душановог законика.

Књижевни рад[уреди]

По његовом налогу 1354. године неки расодер Калист написао је Четворојеванђеље на пергаменту, а за Богородичин манастир на Синају Јаков Серски дао је 1359. године да се препишу Посни триод и Цветни триод, уз које је додао тзв. Синајске стихове — четири мајсторски изграђена и симетрично версификована стиха, са две риме и једним парадоксом, једино што је остало сачувано од његовог оригиналног књижевног рада.

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Ђорђе Сп. Радојичић, Творци и дела старе српске књижевности, Титоград 1963, стр. 125—131.
  • Димитрије Богдановић, Историја старе српске књижевности, Београд 1980, стр. 188.
  • Ђорђе Трифуновић: Кратак преглед југословенских књижевности средњега века, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 81.

Спољашње везе[уреди]