Јак-17
 | |
| Опште | |
|---|---|
| Димензије | |
| Маса | |
| Погон | |
| Перформансе | |
| Почетак производње | 1948 |
| Дужина | 8,70 |
| Размах крила | 9,20 |
| Висина | 2,30 |
| Површина крила | 14,90 |
| Празан | 2071 |
| Нормална полетна | 2890 |
| Макс. маса при узлетању | 3240 kg |
| Мотори | 1хКлимов РД-10А турбоџет |
| Макс. брзина на Hопт | 748 km/h |
| Тактички радијус кретања | 395 km |
| Плафон лета | 12750 m |
| Брзина пењања | 720 m/min |
Јаковљев Јак-17 (рус. Як-17, НАТО назив енгл. Feather)[1] је представник прве генерације совјетских ловаца на млазни погон, конструисан након Другог светског рата на основи ловца Јак-15, од кога се разликовао увођењем трицикла у систем стајног трапа. На основу овог авиона развијена је и верзија Јак-17УТИ, намењена обуци пилота. Био је један од најважнијих ловачких авиона Совјетског Савеза и представљао је транзицију са елисних на млазне авионе.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Parsch, Andreas and Aleksey V. Martynov. "Designations of Soviet and Russian Military Aircraft and Missiles." Designation-Systems.net, 2008. Retrieved: 13 April 2010.
