Пређи на садржај

Јак-17

С Википедије, слободне енциклопедије
Јак-17

Опште
Намена ловац
Посада један пилот
Произвођач ОКБ Јаковљев
Први лет јун 1947
Почетак производње 1948
Димензије
Дужина 8,70 m
Размах крила 9,20 m
Висина 2,30 m
Површина крила 14,90 m²
Маса
Празан 2071 kg
Нормална полетна 2890 kg
Макс. тежина при узлетању 3240 kg
Погон
Мотори 1хКлимов РД-10А турбоџет
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 748 km/h
Тактички радијус кретања 395 km
Плафон лета 12750 m
Брзина пењања 720 m/min

Јаковљев Јак-17 (рус. Як-17, НАТО назив енгл. Feather)[1] је представник прве генерације совјетских ловаца на млазни погон, конструисан након Другог светског рата на основи ловца Јак-15, од кога се разликовао увођењем трицикла у систем стајног трапа. На основу овог авиона развијена је и верзија Јак-17УТИ, намењена обуци пилота. Био је један од најважнијих ловачких авиона Совјетског Савеза и представљао је транзицију са елисних на млазне авионе.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Parsch, Andreas and Aleksey V. Martynov. "Designations of Soviet and Russian Military Aircraft and Missiles." Designation-Systems.net, 2008. Retrieved: 13 April 2010.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]