Јак-9

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јак-9
Yak 9 1.jpg
Опште
Намена ловац
Посада један, пилот
Произвођач ОКБ Јаковљев
Први лет 1942
Почетак производње 1942
Број примерака 16.769[1]
Димензије
Дужина 8,5 m
Размах крила 9,74 m
Висина 3 m
Површина крила 17,15 m²
Маса
Празан 2.277 kg
Нормална полетна 2.873 kg
Погон
Мотори ПД Климов ВК-105ПФ
Снага 902 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 599 km/h
Плафон лета 11.100 m
Брзина пењања 820 m/min
Портал:Ваздухопловство

Јак-9 је совјетски једномоторни ловачки авион, масовнo је опертивно коришћен у периоду Другог светског рата. Трећи је ловац у низу, из породице Јак, настао је након развоја Јак-1 и Јак-7, у периоду Великог домовинског рата. Са тачке гледишта структуре, то је био даљи развој Јак-7. Јак-9 је био у сваком погледу савршенији од осталих, из те породице. То је природно, јер је његово стварање трајало током скоро две године искуства у производњи и борбеној примени Јак-7, а у међувремену створила се и могућност за ширу употребу дурал-аниминијума за градњу његове структуре, у односу на раније велике тешкоће и мале могућности у почетку рата, за његове предходнике. Употреба метала, у градњи структуре, значајно је смањило њену масу, што је омогућило повећање носивости горива и моћнијег оружја и разноврсније опреме. Јак-9 је поседовао боље карактеристике од свих својих савременика. Развијен је и произвођен под руководством бироа Александра Јаковљева, као и остали из те породице.

Средином 1944. године, Јак-9, Јак-9Т и Ил-9Д, били су бројнији од свих осталих ловачких авиона у наоружању заједно и они су у великој мери заменили Јак-1 и Јак-7Б, на главним фронтовима. Динамика производње Јак-9 је достигла 20 примерака дневно. Од октобра 1942. до краја 1948. произведено је укупно 16.769 примерака, у 15 модификованих верзија.

Јак-9 се налазио у наоружању ратних ваздухопловстава 10 савезничких земаља, понегде је оперативно коришћен све до краја шездесетих година двадесетог века.[2][3][4]

Развој и пројекат[уреди]

Јубиларна марка поште Совјетског Савеза, с победом у ваздуху Јак-9.

Авион Јак-9 је произашао као природна замена претходних авиона Јак-1 и Јак-7. Технички гледано, он је настао као резултат даљег развоја авиона Јак-7. На тај развој је доминантно утицала чињеница да је, у томе периоду, СССР обезбедио производњу дурал-аниминијума за потребе авио-индустрије, што је омогућило развој и производњу лаких металних структура авиона. Та чињеница је била од стратегијског значаја, јер је отворен пут развоја и произвоње Јак-9, а сукцесивно, у ходу, усавршавани су и претходни совјетски авиони. Развој авиона Јак-9 је спутавало и заостајање развоја технологија ваздухопловних мотора, као и код свих осталих совјетских авиона.

Варијанта авиона Јак-9 се у глобалу заснива на измени површине крила, употреби другог мотора, веће снаге, ношења веће количине горива и избора наоружања.

Без обзира на технолошке проблеме, првенствено моторске индустрије, неке варијанте Јак-9 су имале боље карактеристике од свих осталих ловачких авиона тога ратног периода. Његова пуна производња се успоставила половином 1944. године, када се дневно производило по 20 примерака.

Прва дефиниција серијског стандарда авиона Јак-9 је била с мотором ВК-105ПФ и елисом ВИШ-61П. То је, по намени, био фронтовски ловац.

У јуну 1943. године, у рејону Курска, се појавило прскање оплате кореног дела крила, због пропуста у технологији производње. Са одговарајућом модификацијом је тај недостатак отклоњен.[2][3][4][5][6]

СИЛУЕТЕ ЈАК-9.png
Бочна силуета две варијанте Јак-9.

Оперативна употреба[уреди]

Други светски рат[уреди]

Јак-9 је уведен у оперативну употребу 1942. и први пут је уведен у борбу крајем 1942. године, током битке за Стаљинград. Разноврсни Јак-9 је имао широке намене, са великим спектром наоружања за употребу у неутралисању тенкова и других оклопних средстава, улогу лаког бомбардера и улоге пратиоца великог долета. На малој висини у којој је претежно дејствовао, Јак-9 је био бржи и покретан од свог главног непријатеља Bf 109, али је био слабије наоружани. Низ побољшања у перформансама и наоружању није угрозило његове изванредне карактеристике управљања које су омогућиле својим пилотима да надмаше противника у борби. Совјетски пилоти су сматрали да су перформансе Јак-9 као на истом нивоу као Bf 109 и Fw 190A-3/A-4. Јак-9 се одликовао с одличним маневарским особинама у вертикалној и хоризонталној равни, као и с лаким управљањем. Поседовао је значајно преимућство у ваздушном простору у односу на све остале ловце обеју, супротстављених страна. На пример, у борби на горе (изнад себе) с Месершмитом, авион Јак-9 га је успевао ухватити у захват свога оружја, после првог борбеног заокрета, а у борби у хоризонталној равни, после 3-4 спирална заокрета.

После битке код Смоленска, у другој половини 1943. године, ескадрила чувене Француске јединице Нормандија-Нимен, опремљена је са авионима Јак-9. У јуну 1944. године, на почетку велике летње офанзиве, француски авиони Јак-9 постигли своје прве победе у ваздушном простору, али су претрпели и своје прве губитке, у региону Борисова. Премештени су у Микоунтани, у Литванији, 15. јула 1944. године, све док није немачка армија потиснута око 400 km. Француски пилоти су додељене совјетске механичаре тада транспортовали у трупу авиона, али током путовања, авион поручника Мориса Сеинеса је претрпео механички квар. Француски пилот је одбио да напусти авион и да на тај начин напусти и свога механичара Биезолоуба, који није имао падобран. Пилот је покушао принудно слетети, али су обадвојица том приликом страдали.

Пилоти су прво имали на располагању авионе Јак-9У, у периоду између 25. октобра и 25. децембра 1944. године, у оквиру 163.ИАП (пука). Тада је пилотима било наређено да не користе мотор на борбеном режиму рада, јер му значајно смањују употребни век на само два или три лета. Ипак, авиони Јак-9У из те јединице, у току 398 лета, уништили су 27 примерака авиона типа Fw 190A и један Bf 109G-2, уз губитак два Јак-а у борби, један од земаљске артиљерије и четири у несрећама. Јак-9У је у великој мери допринео Совјетској супериорности у ваздушном простору, а Немци су избегавали те Јак-ове „без јарбол антене“.

Већа формација авиона Јак-9ДД, пребачена је у Бари (у Италији) ради помоћи и подршке југословенским партизанима на Балкану.

Поручник Александар Иванович Виборнов је један од пилота који је постигао најбоље резултате са авионом Јак-9, у току рата. Летећи на авиону Јак-9Т (опремљеним у носном делу топом НС-37, калибра од 37mm), остварио је 19 победа у ваздушном простору, плус девет у групној борби. Одликован је Златном медаљом хероја Совјетског Савеза у јуну 1945. године.[7]

На крају рата, 22. марта 1945. године, Л.И. Сивко, из 812.ИАП, остварио је прву победу Совјетског ваздухопловства против ловца са млазним мотором Месершмитa Me-262, али је и он убрзо после тога погођен и погинуо је од стране другог Ме-262.[2][3][4][5][8]

После рата[уреди]

Током 1949. године, Совјетски Савез је испоручио вишак авиона Јак-9 (ВК-107) неким сателитским сателитским државама, како би им помогли да поново изграде своје ваздухопловне снаге, у светлу блокаде Берлина и равнотеже снага.

Варијанте[уреди]

Авион Јак-9 је био погодан за модификације за различите намене и борбену употребу. Могао се, с модификацијама подесити, у фронтовског ловца с обичним и тежим наоружањем, у ловца за далеку пратњу, у ловца-бомбардера, у ловца-фотоизвиђача, у пресретача на већим висинама, у ненаоружани авион двосед за специјалне задатке, у школско-тренажни двосед и ловац за извоз. На основу основног стандарда авиона Јак-9, модификовано је 22 варијанте, од тога су 15 ушле у серијску производњу. У оквиру тога је коришћено 5 нових и модификованих мотора, 6 варијанти ношења горива, 7 варијанти наоружања и две варијанте за специјалну намену. Поред тога, Јак-9 је имао две варијанте израде крила: с мешовитом и потпуно металном структуром.[3][6][9]

Јак-9 са мотором М-106ск[уреди]

Направљен је пробни примерак, прототип, при испитивању су добијене побољшане карактеристике. Због недостатака на мотору М-106ск (ВК-106ск), програм је обустављен.

Јак-9 са мотором М-107А[уреди]

Прототип је испитан у октобру 1942. године. Напреднији мотор М-107А (ВК-107А), био истих димензија као и М-105ПФ (ВК-105ПФ), имао је већу снагу али се показао као непоуздан. Отказао је на прототипу, који је због тога претрпио хаварију, због чега се одустало и од те варијанте.

Јак-9Д[уреди]

Јак-9Д је био опремљен с већом количином горива. Био је намењен за праћење и заштиту авиона бомбардера, на дужим летовима. Наоружан је био с топом, у варијантама калибра, од 37 или 45 mm. Производио се у 1944. год.

Јак-9Т[уреди]

Јак-9Т је био намењен за дејство ваздух-тло, по оклопним средствима, као јуришник за уништавање непријатељских тенкова. Био је наоружан с топом калибра од 37 mm, који је синхроно дејствовао између кракова елисе. Поред тога, на крилним носачима, носио је противоклопне бомбе.

Због уградње топа у гондолу мотора ВК-105ПФ, померена је кабина пилота за 400 mm уназад. БК топа се састојао од 200-220 граната, који се испаљују по 3,74 kg масе у секунди. С топом се дејствовало на раздаљини 1000—1200 m. Крајем 1943. године се користио Јак-9Т за борбу против непријатељске морнарице, на Црном мору. Од марта 1943. године до јуна 1945. године је произведено 2.748 примерака авиона Јак-9Т.

Јак-9К[уреди]

Јак-9К је авион с ојачаном структуром за уградњу основног топа, калибар се бирао према опцијама зависно од намене и врсте задатака. Користили су се калибри 23, 37 и 45 mm, у намени тешког јуришника. Производио се половином 1943. године.

Јак-9Б[уреди]

Јак-9Б је развијен од стандарда Јак-9Д. У слободном простору трупа, иза кабине пилота, направљен је простор за смештај бомби. У четири секције-тунела, обезбеђено је поткачиње четири бомбе по 100 kg или 4 касете са по 32 противтенковске кумулативне бомбице од по 1,5 kg или 2,5 kg. На авиону Јак-9Б су започета испитивања у марту 1944. године. Са њим је била наоружана авијација на Трећем Белоруском фронту, на коме је у кратком року оборено 25 непријатељских авиона, Месершмит Bf-109 и Fw-190, бачено је 156,5 тона бомби, уништено 29 тенкова, 11 оклопних возила, 1,014 аутомобила, 7 система тешког оружја, 18 железничких композиција, 20 стационарних објеката итд.

Укупно је произведено 109 примерака авиона Јак-9Б.

Јак-9ТК[уреди]

Јак-9ТК је авион с појачаном структуром, која је могла по избору и потреби прихватити интеграцију топа, калибара: 23 mm, 37 mm или 45 mm. Завршен је половином 1943. године.

Јак-9М[уреди]

Јак-9М је комбинација варијанта Јак-9Д с трупом од Јак-9Т, помереном кабином пилота уназад, за 400 mm. Успут је било и више других побољшања. Крајем 1944. године је постављен и јачи мотор, с чиме су побољшане перформансе, посебно максимална брзина. Са овим авионом је био наоружан један авијацијски пук.

Јак-9С[уреди]

Јак-9С је на бази варијанте Јак-9М с мотором ВК-105ПФ-2. Био је наоружан с топом од 23 mm и два синхронизована између кракова елисе од по 20 mm. Ова варијанта није серијски реализована.

Јак-9ДД[уреди]

Јак-9ДД је варијанта ловца за праћење бомбардера с великим радијусом лета. У 1944. години је у оперативну употребу ушао бомбардер Ту-2 и био је неопходан ловац за његову пратњу и заштиту у мисијама на већим удаљеностима. За такве задатке Јак-9Д није имао довољну аутономију лета. Био је неопходан ловац који би имао могућност лета у дубину територије непријатеља и да се безбедно врати. За те задатке је развијена варијанта авиона Јак-9ДД, који је имао долет од 1.800 km. На авион је постављено осам крилних резервоара горива, укупна количина горива је повећана на 630 kg. Маса авиона је подигнута на 3.390 kg, наоружање је остало стандардно, топ од 20 mm и митраљез од 12,7 mm. Кабина пилота је померена уназад за 400 mm, као код авиона Јак-9Т.

Авион Јак-9ДД се користио на свима фронтовима у августу 1944. године. У италијанског граду Бари, група од 12 примерака је била базирана, за повремену подршку југословенским партизанима, а и у праћењу америчких бомбардера, B-17 и B-24.

Јак-9Р[уреди]

Јак-9Р је наста с преправком основног авиона Јак-9, тако што је у слободан простор уграђена фотокамера за панорамско снимање терена, то јест за аерофото извиђање с висине 300 до 3.000 m. Авион у овој верзији је произведен у мањем броју. Коришћен је за аерофото извиђање у условима већег ризика за остале категорије авиона, са слабијим перформансама и борбеном способношћу.

Јак-9ПД[уреди]

Јак-9ПД произашао је као потреба за борбу за превласт у ваздушном простору изнад Москве, због опасности продора немачких авиона Ју 86 Јункерсa (Ју 86 Јункерс), чија појава је била озбиљна претња совјетској престоници у јулу 1942. године. Овај ловац се заснивао на основу основног стандарда авиона Јак-9 с мотором ВК-105ПД, наоружан с једним топом од 20mm. Пет ових авиона су били завршени у априлу 1943. године и распоређени на оперативном испитивању, за одбрану Москве. Нажалост, мотор му није радио стабилно, те авион није могао постићи висину лета од 13.000 m, на којој је летео Ју 86 Јункерс. Из ових разлога је изабран други мотор ВК-106ПВ, замењен је систем хлађења, изабрана је друга елиса, а крилу је повећан размах. После ужурбаног испитивања у аеротунелима Института ЦАГИ, нису се оствариле жељене перформансе. У тим условима је била срећа да се немачки авиони нису појавили над Москвом. Свега је произведено 35 примерака авиона Јак-9ПД и они су сви распоређени у рејон одбране Москве.

Јак-9У[уреди]

На изложеном авиону Јак.9У упадљиви су уводници за ваздух, хладњака за уље, у кореном делу крила.

Јак-9У је крајем 1943. године дефинисан у две опције: с мотором ВК-107А и с ВК-105ПФ-2. Поред уградње мотора другог типа, измењени су и структура и аеродинамика основног авиона. Хладњак уља је премештен из моторске гондоле у централни део крила, оплата репног дела трупа је замењена с фурниром, поправљена је геометрија трупа, а и уведена су и друга побољшања. Обе варијанте су биле једнако наоружане, с централним топом калибра од 20 или 23 mm и два синхронизована митраљеза од 12,7 mm. Прототипови су паралелно испитани. Варијанта с мотором ВК-107А је имала боље резултате од свих совјетских и иностраних ловачких авиона.

Без обзир на уочене недостатке на мотору и на систему његовог хлађења, отпочела је серијска производња овог типа авиона. Први серијски авион је изашао из производње у априлу 1944. године. У току три последња месеца 1944. године, пилоти су на 32 авиона Јак-9У направили 398 летова, при којима су оборили 27 Месершмит Bf-109 и Fw-190, при губитку само два Јак-9У.

Крајем 1944. године су постављени нови уљни хладњаци, цео систем хлађења, био је ефикаснији, после чега је температура мотора одржавана у нормалном режиму. Овакав авион Јак-9 се показао као најуспешнија модификациона варијанта у целом ратном периоду. Једини недостатак ове варијанте је био мали ресурс мотора, од 25 сати. То је и разумљиво, када се зна да су у ходу форсирано тражена решења за погон, у условима рата и при заостајању у моторској технологији.[5]

Јак-9УТ[уреди]

Јак-9УТ је настао са допунском модификацијом Јак-9У, кроз уградњу јачег наоружања. Уграђен је централни топ калибра 37 mm и два са синхронизованим дејством између кракова елисе, калибра 20 mm. Ова варијанта је имала рекордну убојну моћ од 6 kg масе граната у секунди. Уместо централног топа калибра 37 mm, могли су се, према потреби, уграђивати топови и других калибара: 20, 23 и 45 mm. У случају избора топа највећег калибра убојна моћ се пела на 9,3 kg масе граната у секунди. Ова модификација је била реализована до фебруара 1945. године. За три месеца серијске производње, завршено је 282 примерка авиона Јак-9УТ. Они су дали посебан допринос у сламању непријатеља у завршним операцијама рата.

Јак-9В[уреди]

Јак-9В је школско-тренажни авион с мотором ВК-105ПФ-2 и с топом од 20 mm. Јак-9В је био приближних перформанси као савремени ловци. Серијски се почео производити у августу 1945. године, а укупно је произведено 793 примерака.

Јак-9 курир[уреди]

Јак-9 курир је авион двосед, подешен за превоз једног путника. Настао је од Јак-9ДД, скинуто му је наоружање. У задњој кабини није постављена инструментална табла и команде лета, био је постављен патос и тапациране бочне странице. За омогућавање далеких прелета, постављени су у обе кабине писоари. Први овакав авион је произведен у лету 1944. године, прошао је фабричка испитивања. Произведен је ограничан број примерака.

Јак-9П[уреди]

Јак-9П је настао модификацијом Јак-9У. Носио је повећане крилне резервоаре горива и био је савременије опремљен. Наоружање се састојало од три топа калибра од по 20 mm, један је централни. Топови су дејствовали синхронизовано између кракова елисе. Производио се у 1946. и 1947. године. Крајем 1947. године је на њега уграђена елиса с ревирзибилним радом, захваљујући томе су избегнути случајеви напуштања авиона услед отказа уређаја за промену кораку.

Ови су авиони произвођени све до краја 1948. године, до када је укупно направљено 801 примерака, које су поред Совјетског Савеза, још користила ваздухопловства Албаније, Мађарске, Пољске, Кине и Југославије. Многи од њих су поседовали напредну навигациону и комуникациону опрему, укључујући радио компас и транспондер.

Галерија варијанти[уреди]

Карактеристике варијанти[уреди]

Ознаке, коришћене у табеларном прегледу изведених значајнијих модификација:

  • [БК], бојеви комплет,
  • vH=0, највећа постигнута брзина на висини нивоа мора, по стандард атмосфери,
  • vmax, највећа могућа брзина на оптималној висини лета,
  • tpenj, потребно време пењања на висину од 5.000 [m],
  • t 1, потребно време за пун стационарни хоризонтални заокрет,
  • R, полупречник хоризонталног стационарног заокрета,
  • Hmax, плафон лета,
  • D, је долет,
  • m, највећа маса, и
  • , број укупно произведених авиона.
Авион Год. Мотор Оружје

[БК]

Спољни

терет

vH=0

[km/h]

vmax

[km/h]

на H [km]

tpenj

[min]

на 5 [km]'

t 1

[sek]

R

[m]

Hmax

[m]

D

[m]

m

[kg]

Јак-9 1943. М-105ПФ ШВАК [120]+

УБС [200]

не 520 599

4.300

5,1 17 1.120 11,1 875 2.873 459 16.769[1]
Јак-9Т 1943. М-105ПФ НС-37 [30..32] +

УБС [200..220]

не 533 597

3.930

5,5 18 1.100 10 735 3.025 2.548
Јак-9Д 1943. М-105ПФ ШВАК [120] +

УБС [200]

не 535 591

3.650

6,1 20 950 9,1 905 3.117 3.057
Јак-9ПД 1943. М-106ПВ ШВА-20М [60] не 500 620

10.500

- - - 13 - 2.500 30
Јак-9К 1944. М-105ПФ НС-45 [25]+

УБС [200]

не 518 564

3.750

6,5 24 1.050 10 598 3.028 54
Јак-9Б 1944. М-105ПФ ШВАК [120] +

УБС [200]

2 или 4 ФАБ-100 520 562

3.750

6 20 900 9,7 910 3.156 109
Јак-9ДД 1944. М-105ПФ ШВАК [120] не 522 584

3.900

6,8 26 950 9,4 1.320 3.387 399
Јак-9М 1944. М-105ПФ ШВАК [120] +

УБС [200]

не 518 573

3.750

6,1 19 980 9,5 950 3.095 4.239
Јак-9М 1944. М-105ПФ2 ШВАК [120] +

УБС [200]

не
Јак-9У 1945. ВК-107А ШВАК [120] +

УБС [2*170]

не 578 671

5.000

5 19,5 1.280 6,75 1.070 3.200 3.921
Јак-9УТ 1945. ВК-107А НС-23 [60] +

2 Б-20С [2*120]

не 578 671

4.900

5,2 20 1.250 - 1.070 3.260 282
Јак-9П 1946. ВК-107А ШВАК [120] +

2 УБС [2*150]

не 569 672

5.700

4,8 19 1.350 11,1 59о 3.220 29
Јак-9П 1947. ВК-107А Б-20М [115] +

2 Б-20С [2*120]

не 590 660

5.000

5,8 21 1.200 10,5 - 3.350 801


Назив ШКАС УБ ШВАК ША-20М B-20 ВЯ-23-23 НС-23 МПШ-37 НС-37 Н-37 НС-45 Н-45
Тип митра. митра. топ топ топ топ топ топ топ топ топ топ
Калибар [mm] 7,62 12,7 20 20 20 23 23 37 37 37 45 45
V [m/s] 825 860 800 - 800 900 700 - 900 690 780 -
№ у [min] 1.800 1.000 800 800 850 600 550 220 250 - 250 400
Tежина зрна [gr] 9,6 48 96 - 96 200 200 - 735 735 1.065 -


Мотор Снага у полетању

[KS/kW]

Номинална снага

[KS/kW]

Yakovlev Yak-9U Barbarossa at PCDM 2008 1.JPG
Јак-9У на изложби.
М-105П 1.100 / 820 1.020 / 761
М-105ПА 1.100 / 820 1.020 / 761
М-105ПД' - 1.020 / 761
М-106ПВ - 1.020 / 761
М-105ПФ 1.210 / 902 1.210 / 902
М-105ПФ2 1.290 / 962 1.290 / 962
ВК-107А 1.650 / 1.230 1.500 / 1.119

Корисници[уреди]

Земље корисници авиона Јак-9.[11]
  •  Албанија - увела је у оперативну употребу 12 авиона Јак-9П у 1951. године.
  •  Бугарска - 150 примерака Јак-9 су добијени из Совјетског Савеза у годинама 1944/1945/1948 ( Јак-9Д - 30, Јак-9М - 60, Јак-9У - 30, Јак-9П - 30)[12]
  •  Француска - увела је ескадрилу Нормандија-Нимен, опремљену са авионима Јак-9, у другој половини 1943. године.
  •  Народна Република Кина - увела је у оперативну употребу Јак-9П
  •  Монголија - 34 ловаца је крајем јуна 1945. године, уведени у оперативну употребу,а сви су повучени из употребе 1954. године.
  •  Пољска - увела је у оперативну употребу Јак-9П
  •  СССР
  •  Словачка
  •  Мађарска - 120 примерака је увела Јак-9П у 1949. години, у оперативну употребу.
  •  Југославија - увела је у оперативну употребу Јак-9П, пре резолуције Информбироа.[13]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Serial production” (на језику: (енглески)). yak. Приступљено 14. 05. 2016. »Serial production« 
  2. 2,0 2,1 2,2 Уголок неба (2009). „Як-9” (на језику: (руски)). airwar. Приступљено 7. 05. 2016. »Як-9« 
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 greg goebel (01 apr 16). „YAK-9” (на језику: (енглески)). airvectors. Приступљено 7. 05. 2016. »YAK-9« 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Як-9 (истребитель)” (на језику: (руски)). combatavia. Приступљено 7. 05. 2016. »Як-9 (истребитель)« 
  5. 5,0 5,1 5,2 „Yakovlev Yak-9” (на језику: (енглески)). warbirdalley. Приступљено 9. 05. 2016. »Yakovlev Yak-9« 
  6. 6,0 6,1 „Як-9 Самый массовый истребитель второй мировой” (на језику: (руски)). opoccuu. Приступљено 9. 05. 2016. »Як-9 Самый массовый истребитель второй мировой« 
  7. Владимир ГОНДУСОВ (Май 2008. года). „ПОБЕДИТЕЛИ: Я – «Як», истребитель...” (на језику: (руски)). bratishka. Приступљено 10. 05. 2016. »ПОБЕДИТЕЛИ: Я – «Як», истребитель...« 
  8. „Боевое применение Як-7 и Як-9” (на језику: (руски)). airwar. 2004. Приступљено 17. 05. 2016. »Боевое применение Як-7 и Як-9« 
  9. „Модификации Як-9” (на језику: (руски)). legendary-aircraft.blogspot. Приступљено 12. 05. 2016. »Модификации Як-9« 
  10. „Yakovlev fighters” (на језику: (енглески)). wio. Приступљено 12. 05. 2016. »Yakovlev fighters« 
  11. „Использование Як-7 и -9 в других странах” (на језику: (руски)). wunderwafe. Приступљено 12. 05. 2016. »Использование Як-7 и -9 в других странах« 
  12. „Яковлев Як-9 П/У/M/Д в българските ВВС” (на језику: (руски)). pan.bg. 30 окт 2012. Приступљено 12. 05. 2016. »Яковлев Як-9 П/У/M/Д в българските ВВС« 
  13. Авијација Србије и Југославије, 1901—1994. године, Период од 1985. до 1991. године, Златомир Грујић, Београд, 1997. године.

Коришћена издања[уреди]

  • (руски)Авиация и время. №3,2005г. К. Косминков. Воздушный рядовой великой войны.
  • (руски)Авиация и время. №3,2005г. А. Совенко. Як-9 блестящий пример вынужденного компромисса.
  • (руски)Мир авиации 1997г. №2, В. Морозов, С. Усков, На страже мира и труда, краткий обзор ВВС КНДР в 1948—1996гг.

Спољашње везе[уреди]