Јалта
Јалта | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија (дефакто) Украјина (дејуре) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2012. | 78.040 |
— густина | 275,76 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 29′ 51″ С; 34° 10′ 23″ И / 44.4975° С; 34.173056° И |
Апс. висина | 500 m |
Површина | 283 km2 |
Поштански број | 98600 |
Позивни број | 654 |
Веб-сајт | |
www.yalta.com.ua |
Јалта (рус. и укр. Ялта, од грч. Γιάλτα – „обала“) град је и летовалиште на јужној обали полуострва Крим (спорна територија Русије и Украјине), у подножју Кримских планина.
Према процени из 2012. у граду је живело 78.040 становника, од којих су две трећине Руси, а 25% Украјинци.
Због планина у залеђу града, Јалта није железнички повезана, већ је тролејбуска линија повезује са градом Симферопољ.
У Јалти влада суптропска клима; средња фебруарска температура је 4 степена. Овде врло ретко пада снег и никад се не задржава. Средња јулска температура је 24 °C. Годишње овде има 2.250 сунчаних сати и стално дува поветарац, што је слично условима у Ници.
Овде су живели многи аристократи и познати уметници, попут Чехова, Толстоја и Чајковског.
Од 4. до 11. фебруара 1945. у Ливадијском дворцу у Јалти одржана је Конференција у Јалти, где су велике силе (Русија, В. Британија и САД) одлучивале о уређењу светског поретка после Другог светског рата.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2012. живело 78.040 становника.
1979. | 1989. | 2001. | 2012. |
---|---|---|---|
80.098[1] | 88.549[1] | 81.654[1] | 78.040[1] |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]- Ријека
- Грозни
- Салсомађоре Терме
- Акапулко
- Ница
- Поцуоли
- Баден-Баден
- Батуми
- Еилат
- Родос
- Маргејт
- Анталија
- Шарм ел Шеик
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Градски портал Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2008)