Јалта

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јалта
рус. Ялта
укр. Ялта
Yalta.jpg
Поглед на Јалту са Црног мора
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Русија (дефакто)
 Украјина (дејуре)
Становништво
Становништво
 — 2012. 78.040
 — густина 275,76 ст./km2
Географске карактеристике
Координате 44°29′51″ СГШ; 34°10′23″ ИГД / 44.4975° СГШ; 34.173056° ИГД / 44.4975; 34.173056Координате: 44°29′51″ СГШ; 34°10′23″ ИГД / 44.4975° СГШ; 34.173056° ИГД / 44.4975; 34.173056
Ндм. висина 500 м
Површина 283 км2
Јалта на мапи Крима
Јалта
Јалта
Поштански број 98600
Позивни број 654
Веб-сајт
www.yalta.com.ua
Мапа Крима са приказаном локацијом већих градова.

Јалта (рус. и укр. Я́лта, од грч. Γιάλτα - обала) град је и летовалиште на јужној обали полуострва Крим (спорна територија Русије и Украјине), у подножју Кримских планина.

Према процени из 2012. у граду је живело 78.040 становника, од којих су две трећине Руси, а 25% Украјинци.

Због планина у залеђу града, Јалта није железнички повезана, већ је тролејбуска линија повезује са градом Симферопољ.

У Јалти влада суптропска клима; средња фебруарска температура је 4 степена. Овде врло ретко пада снег и никад се не задржава. Средња јулска температура је 24 °C. Годишње овде има 2.250 сунчаних сати и стално дува поветарац, што је слично условима у Ници.

Овде су живели многи аристократи и познати уметници, попут Чехова, Толстоја и Чајковског.

Од 4. до 11. фебруара 1945. у Ливадијском дворцу у Јалти одржана је Конференција у Јалти, где су велике силе (Русија, В. Британија и САД) одлучивале о уређењу светског поретка после Другог светског рата.

Становништво[уреди]

Према процени, у граду је 2012. живело 78.040 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 2001. 2012.
80.098[1] 88.549[1] 81.654[1] 78.040[1]

Партнерски градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 

Спољашње везе[уреди]