Јалта
| Јалта | |
|---|---|
| Град | |
Поглед на Јалту са Црног мора | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2012. | 78.040 |
| — густина | 275,76 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 29′ 51″ С; 34° 10′ 23″ И / 44.4975° С; 34.173056° И |
| Апс. висина | 500 m |
| Површина | 283 km2 |
| Поштански број | 98600 |
| Позивни број | 654 |
| Веб-сајт | |
| yalta | |

Јалта (рус. и укр. Ялта, од грч. Γιάλτα – „обала“) град је и летовалиште на јужној обали полуострва Крим (спорна територија Русије и Украјине), у подножју Кримских планина.
Према процени из 2012. у граду је живело 78.040 становника, од којих су две трећине Руси, а 25% Украјинци.
Због планина у залеђу града, Јалта није железнички повезана, већ је тролејбуска линија повезује са градом Симферопољ.
У Јалти влада суптропска клима; средња фебруарска температура је 4 степена. Овде врло ретко пада снег и никад се не задржава. Средња јулска температура је 24 °C. Годишње овде има 2.250 сунчаних сати и стално дува поветарац, што је слично условима у Ници.
Овде су живели многи аристократи и познати уметници, попут Чехова, Толстоја и Чајковског.
Од 4. до 11. фебруара 1945. у Ливадијском дворцу у Јалти одржана је Конференција у Јалти, где су велике силе (Русија, В. Британија и САД) одлучивале о уређењу светског поретка после Другог светског рата.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према процени, у граду је 2012. живело 78.040 становника.
| 1979. | 1989. | 2001. | 2012. |
|---|---|---|---|
| 80.098[1] | 88.549[1] | 81.654[1] | 78.040[1] |
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Ријека
Грозни
Салсомађоре Терме
Акапулко
Ница
Поцуоли
Баден-Баден
Батуми
Еилат
Родос
Маргејт
Анталија
Шарм ел Шеик
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Архивирано из оригинала 07. 03. 2011. г. Приступљено 10. 11. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Градски портал Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (5. децембар 2008)