Пређи на садржај

Јалта

Координате: 44° 29′ 51″ С; 34° 10′ 23″ И / 44.4975° С; 34.173056° И / 44.4975; 34.173056
С Википедије, слободне енциклопедије
Јалта
рус. Ялта
укр. Ялта
Поглед на Јалту са Црног мора
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Русија (дефакто)
 Украјина (дејуре)
Становништво
Становништво
 — 2012.78.040
 — густина275,76 ст./km2
Географске карактеристике
Координате44° 29′ 51″ С; 34° 10′ 23″ И / 44.4975° С; 34.173056° И / 44.4975; 34.173056
Апс. висина500 m
Површина283 km2
Јалта на карти Крима
Јалта
Јалта
Јалта на карти Крима
Поштански број98600
Позивни број654
Веб-сајт
www.yalta.com.ua
Мапа Крима са приказаном локацијом већих градова.

Јалта (рус. и укр. Ялта, од грч. Γιάλτα – „обала“) град је и летовалиште на јужној обали полуострва Крим (спорна територија Русије и Украјине), у подножју Кримских планина.

Према процени из 2012. у граду је живело 78.040 становника, од којих су две трећине Руси, а 25% Украјинци.

Због планина у залеђу града, Јалта није железнички повезана, већ је тролејбуска линија повезује са градом Симферопољ.

У Јалти влада суптропска клима; средња фебруарска температура је 4 степена. Овде врло ретко пада снег и никад се не задржава. Средња јулска температура је 24 °C. Годишње овде има 2.250 сунчаних сати и стално дува поветарац, што је слично условима у Ници.

Овде су живели многи аристократи и познати уметници, попут Чехова, Толстоја и Чајковског.

Од 4. до 11. фебруара 1945. у Ливадијском дворцу у Јалти одржана је Конференција у Јалти, где су велике силе (Русија, В. Британија и САД) одлучивале о уређењу светског поретка после Другог светског рата.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2012. живело 78.040 становника.

Демографија
1979.1989.2001.2012.
80.098[1]88.549[1]81.654[1]78.040[1]

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „UKRAINE: Major Cities”. City Population. Приступљено 10. 11. 2012. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]