Јамантау

Координате: 54° 25′ 05″ С; 58° 10′ 02″ И / 54.418056° С; 58.167222° И / 54.418056; 58.167222
С Википедије, слободне енциклопедије
Планина Јамантау
Географске карактеристике
Ндм. висина1640 m
Координате54° 25′ 05″ С; 58° 10′ 02″ И / 54.418056° С; 58.167222° И / 54.418056; 58.167222
Географија
Јамантау на карти Русије
Јамантау
Јамантау
ДржавеРусија
РепубликеБашкортостан
МасивУрал (планина)

Планина Јамантау (башкирски: Ямантау, руски: гора Ямантау) део је уралског планинског венца и налази се у Башкортостану, Русија. Њено име значи Опака планина на башкирском језику (Яман тау). Висока је 1.640 метара и највиша је планина јужног Урала. Сједињене Америчке Државе ову планину, као и планину Косвински (600 km северно), сматрају за велики тајни нуклеарни објекат и / или бункер.[1] Затворени војни град Межгорје (рус. Межгорье) налази се у непосредној близини. Још од 2003. године, Јамантау још увек није био у потпуности оперативан.[1]

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Планина захвата ширину од 3 km и дужину од 5 km. Главни врхови су Велики Јамантау (1.640 m) и Мали Јамантау (1.510 m). Просечна годишња количина падавина креће се од 700 до 1100 mm. Снежни покривач се креће од 80 до 100 cm и обично остаје између 180 и 205 дана. Просечна температура се креће од -14 °C у јануару до 9 °C у јулу.

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Још од краја 90их година 20. века сателитски снимци САД-а су забележили обимне пројекте ископавања, у време владе Бориса Јељцина након пада Совјетског Савеза.[1] Два гарнизона, Белоретск-15 и Белоретск-16, изграђена су изнад објекта, а можда и трећи, Алкино-2, и заједно чине затворени град Межгорје од 1995. године. Саопштено је да је сваки гарнизон изграђен за смештај 30.000 радника. На постављена питања САД о сврси објекта, руска влада је дала неколико различитих одговора у вези са планином Јамантау.[2] Испрва је окарактерисана као рударско окно, затим као трезор за руско благо, складиште за одлагање хране, и бункер за државни врх у случају нуклеарног рата.[3] Одговарајући на питања у вези са Јамантауом 1996. године, Министарство одбране Русије је изјавило: „Не постоји пракса у Министарству одбране Русије да информише инострана средства информисања по питању својих објеката, чему год они служили, а који се граде у интересу јачања безбедности Русије.“[3] Велике железничке линије служе овај објекат.[3]

Планина Јамантау је у близини једне од последњих руских функционалних нуклеарних лабораторија, Чељабинск-70, поткрпљујући тиме гласине да већ поседује нуклеарно оружје. Руске новине су 1996. објавиле да је она део нуклеарне командне структуре „Мртве руке“.

Током 1997, одлука Конгреса САД, у вези са Законом о Ауторизацији Националне Одбране за 1998. годину, изјављује да је Руска Федерација одржавала „Политику обмане и порицања“ по питању планинског комплекса након што су амерички званичници приредили обилазак планинског комплекса Чејен руским дипломатама, чији налаз наводи „... не исматра се да је у складу са смањењем стратешких претњи, отвореношћу и сарадњом, који су основе стратешког партнерства након хладног рата између САД и Русије.“[4]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Blair, Bruce G (25. 05. 2003). „We Keep Building Nukes For All the Wrong Reasons” (PDF). The Washington Post. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 31. 3. 2016. 
  2. ^ „Yamantau, Beloretsk-15, Beloretsk-16, Alkino-2”, Weapons of Mass Destruction, Global Security 
  3. ^ а б в Gordon, Michael R. (16. 04. 1996). „Despite Cold War's End, Russia Keeps Building a Secret Complex”. The New York Times. Приступљено 31. 3. 2016. 
  4. ^ „PROVIDING FOR CONSIDERATION OF H.R. 1119, NATIONAL DEFENSE AUTHORIZATION ACT FOR FISCAL YEAR 1998 (House of Representatives - June 19, 1997”. Архивирано из оригинала 02. 08. 2016. г. Приступљено 31. 03. 2016.