Јанез Блајвајс

С Википедије, слободне енциклопедије
Јанез Блајвајс
Јанез Блајвајс
Датум рођења19. новембар 1808.
Место рођењаКрањ
 Аустријско царство
Датум смрти29. новембар 1881.
Место смртиЉубљана
 Аустроугарска

Јанез Блајвајс (енгл. Janez Bleiweis; 19. новембар 180829. новембар 1881) био је словеначки конзервативни политичар, новинар, лекар, ветеринар и јавна личност.[1][2] Био је вођа такозваног старословенског политичког покрета. Већ за живота звали су га оцем нације.[3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 19. новембра 1808. у богатој трговачкој породици, у Крању.[4] Од детињства је одрастао у двојезичном окружењу. Течно је говорио и словеначки и немачки језик, као и већина припадника више средње класе у Крању у то време. Похађао је лицеј у Љубљани пре уписа на Универзитет у Бечу, где је студирао медицину. По завршетку студија радио је као професор ветеринарске медицине и патологије у Љубљани. Блајвајс је написао низ текстова из области ветерине и здравља људи, посебно о заразним болестима.

Године 1843. основао је часопис Вести из пољопривреде и занатства (Novice) и уређивао га до своје смрти 1881.[1][5] Бавио се економским, као и културним питањима у словенским земљама. За време револуције укључио се у политику и подржао потрагу за Уједињеном Словенијом. На Октобарској дипломи у Аустријском царству, Блајвајс се појавио као вођа словеначког националног покрета. Већ крајем 1850-их, његово политичко конзервативно вођство изазвало је млађе генерације словеначких националиста, позната као Млади Словенци, међу којима су били Фран Левстик, Јосип Стритар и Јосип Јурчич. Блајвајсова група, у којој су били Ловро Томан, Етбин Хенрик Коста и Лука Светец, идентификована је као Стари Словенци, мада они сами никада нису прихватили такво име.

Блајвајс био је хабзбуршки легитимиста и следбеник аустрославистичке идеологије. У политици је следио пример чешког лидера Франтишека Палацкија који је захтевао аутономију словенских народа у оквиру јединственог Аустријског царства.

Године 1881. Блајвајсу је Франц Јозеф, цар Аустрије, доделио витештво. Исте године, умро је у Љубљани, а сахрањен је у гробљу Светог Кристофора у Бежиградском округу у Љубљани.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 64. 
  2. ^ Stefan Barbarič (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. стр. 40. 
  3. ^ http://www.kam.si/129_svarun/1132_janez-bleiweis---oa-e-naroda.html
  4. ^ Stefan Barbarič (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. стр. 40. 
  5. ^ Stefan Barbarič (1971). Živan Milisavac, ур. Jugoslovenski književni leksikon [Yugoslav Literary Lexicon] (на језику: српскохрватски). Novi Sad (SAP Vojvodina, SR Serbia): Matica srpska. стр. 40. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Jože Pogačnik, "Janez Bleiweis" in Slovenska misel: eseji o slovenstvu (Ljubljana: Cankarjeva založba, 1987), 437-438

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Јанез Блајвајс на Викимедијиној остави