Јанко Јанковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ЈАНКО ЈАНКОВИЋ
Janko Janković.jpg
Јанко Јанковић
Датум рођења(1909-08-26)26. август 1909.
Место рођењаКрагујевац
 Краљевина Србија
Датум смрти27. април 1944.(1944-04-27) (34 год.)
Место смртиБеоград
Србија Србија
Професијаполицијски службеник
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба

Јанко Јанковић (Крагујевац, 26. август 1909Београд, 27. април 1944), службеник Специјалне полиције и сарадник Народноослободилачког покрета.

Биографија[уреди]

Рођен је 26. августа 1909. године у Крагујевцу. Отац му се звао Чедомир, а мајка Стојана.[1]

Основну школу и шест разреда гимназије завршио је у родном месту. Потом је прешао у Београд, где је радио као писар у Општој државној болници. После завршетка војног рока, октобра 1934. године запослио се ка писар у Одељењу кривичне полиције Управе града Београда. Од 1940. године био је шеф картотеке Опште полиције при Управи града Београда.[1]

Године 1940, преко свог даљег рођака револуционара Немање Марковића повезао се са члановима Покрајинског комитета КПЈ за Србију и почео да им пружа обавештења о раду антикомунистичког одсека Управе града Београда. У исто време примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[2]

Један од његових првих обавештајних задатака, био је извештавање чланова ПК КПЈ за Србију о тајној уредби о оснивању концентрационих логора за комунисте. КПЈ је потом о овоме летком обавестила јавност. После окупације Југославије, 1941. године Јанко је наставио да сарађује са Народноослободилачким покретом (НОП). Касније је био унапређен за шефа картотеке Специјалне полиције. То му је омогућило да уништава и измењује делова картона илегалаца за којима су трагали Гестапо и агенти Специјалне полиције.[2]

Јуна 1941. године, благовремено је обавестио ПК КПЈ за Србију, о великој акцији хапшења свих лица која су у предратној полицијској архиви била евидентирана као комунисти или њихови симпатизери. Истог дана, већина чланова КПЈ у Београду је прешла у илегалу и на тај начин се спасла. Током окупације, контакт је одржавао најчешће са Браном Перовић, а понекад и лично са Благојем Нешковићем, секретаром ПК КПЈ за Србију. Његов рад је био од немерљивог значаја за НОП у Београду јер је преко њега руководство НОП-а добијало полицијска документа — доставе, саслушања, изјаве које су ухапшеници давали и др. Преко ових материјала, откривани су шпијуни и агенти, који су били убачени у покрет, као и сазнавано како се ко од ухапшеника држао пре иследницима.[2]

Почетком октобра 1943. године, агенти Специјалне полиције су успели да ухапсе Веру Милетић, секретара Месног комитета КПЈ за Београд, која је била задужена за одржавање везе са Јанком. Приликом хапшења, код Вере су нађена разна документа, као и записници са полицијских саслушања. Детаљном анализом ових материјала, нађена је једна цедуља са Јанковим рукописом и он је био ухапшен 8. октобра 1943. године.[2]

Након хапшења, био је подвргнут страховитој полицијској тортури Специјалне полиције и Гестапоа, а иследни поступак против њега је трајао све до 17. априла 1944. године, када је био пребачен у логор на Бањици. Иако је био кум Бошка Бећаревића, то га није спасило сигурне смрти.[1]

Стрељан је 27. априла 1944. године на стратишту у Маринковој бари, у Београду.[2]

Имао је сина Драгана, рођеног 1938. године.[1]

Од 1976. године једна улица у Јајинцима носи његово име.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Србија у Народноослободилачкој борби - Београд. „Просвета“, Београд и „Нолит“, Београд 1964. година.
  • Енциклопедија Југославије (књига пета). „Југославенски лексикографски завод Мирослав Крлежа“, Загреб 1988. година.
  • Улице и тргови Београда. Библиотека града Београда, Београд 2004. године.
  • Ћирковић, Симо (2009). Ко је ко у Недићевој Србији 1941—1944. Београд: „Просвета”. 
  • Приручник за читање Београда — Места страдања и антифашистичке борбе у Београду 1941—1945. Београд. 2013. ISBN.