Пређи на садржај

Јанко Веселиновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Јанко Веселиновић (вишезначна одредница).
Јанко Веселиновић
Лични подаци
Датум рођења(1862-05-13)13. мај 1862.
Место рођењаЦрнобарски Салаш, Кнежевина Србија
Датум смрти26. јун 1905.(1905-06-26) (43 год.)
Место смртиГлоговац, Краљевина Србија

Јанко Веселиновић (Црнобарски Салаш, 13. мај 1862 — Глоговац, 26. јун 1905) био је српски књижевник.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Споменик Јанку Веселиновићу у градском парку у Шапцу
Писмо Јанка Веселиновића Николи Тесли, Народни музеј Шабац
Биста Јанка Веселиновића на Калемегдану.
Веселиновићев гроб у Глоговцу

Отац му је био свештеник Милош Веселиновић.[2] Био је синовац Милована Глишића.[3]

Основну школу је завршио у Глоговцу, а затим четири разреда гимназије у Шапцу (1878).[4] Потом је уписао богословију, коју није завршио, а затим 1878. године уписао је учитељску школу[2] коју такође није завршио. За тадашње време и то је било довољно да буде са непуних 18 година учитељ у Свилеуви. Ту је био на дужности до 1882. године.[5] У Свилеуви је упознао своју будућу супругу Јованку Јоку Јовановић са којом се и венчао 1881. Положио је практичан испит за учитеља у Свилеуви 1884. године.[2] Године 1884 је распоређен у село Костур код Пирота. Године 1886. постављен је за учитеља у Свилеуви.[6] Одбио је изразивши жељу да у Бечу заврши телеграфски курс. Због болести се вратио у Србију где је наставио курс, проводећи време по кафанама тако да курс није завршио.

Први покушај штампања приповедака 1886. године завршио се неуспехом. Коста Арсенијевић, уредник "Мисли", вратио му је рукопис са саветом "да се млади уча овога посла окане". Обесхрабрен Веселиновић хтео је да спали све своје рукописе. Од тога га је одвратио драг пријатељ Јова Алексић, унук хајдук-Станков.[5] Касније је Јанко био председник општине Коцељева, па поново учитељ.[7] Књижевник је био и помоћник главног уредника листа Српске новине, одакле потиче и његово велико пријатељство са главним уредником Милованом Глишићем. Био је и коректор Државне штампарије, драматург Народног позоришта, покретач и уредник листа Звезда, уредник листова Побратим, Дневни лист. Приповедач, романсијер, драмски писац. Због критика власти, био је више пута у затвору.[8]

Неуредан живот је оставио трагове, па је оболео од туберкулозе, од које је и умро.[9] На његовој сахрани на гробљу у Глоговцу су били чак и Алекса Шантић и Светозар Ћоровић, који су због тога допутовали из Мостара.

У шабачком архиву сачувана је његова честитка ћерци за нову 1901. годину.[10] Његова ћерка Персида била је удата за Драгутина Туфегџића, свештеника у Бадовинцима. Њихов син Јанко Туфегџић (1907-1944) био је књижевник.[11]

Споменик Јанку Веселиновићу на београдском Калемегдану је откривен 7. јуна 1936.[12]

Дела

[уреди | уреди извор]

Написао је преко 30 књига, међу којима су најпознатије Слике из сеоског живота, Пољско цвеће и Хајдук Станко.[13] Списак дела наводимо према књизи Хајдук Станко[14] и према књизи Историја нове српске књижевности Јована Скерлића.[15]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 42. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ а б в Нова искра, Јанко Веселиновић 1905-01-06, стр. 192
  3. ^ Поповић, Радован (2008). Лепа писма српских писаца. Нови Сад: Агора. стр. 84—86. 
  4. ^ Јанко Веселиновић, 1959, Хајдук Станко, Нови Сад: Матица српска; Београд: Српска књижевна задруга, стр. 390
  5. ^ а б Јанко Веселиновић, 1959, Хајдук Станко, Нови Сад: Матица српска; Београд: Српска књижевна задруга, стр. 391
  6. ^ Просветни гласник, Јанко Веселиновић, 1886-04-30, стр.282
  7. ^ Просветни преглед, Јанко Веселиновић, 1889-03-31, стр. 168
  8. ^ „Janko Veselinović Biografija | Lektire.rs”. www.lektire.rs. Приступљено 2024-01-26. 
  9. ^ Hellasije (2018-06-10). „Janko Veselinović Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). Приступљено 2023-01-27. 
  10. ^ Честитка Јанка Веселиновића понос Архива („Вечерње новости”, 1. јануар 2017)
  11. ^ Мијушковић, Мирољуб (3. 12. 2019). „О најмлађем четнику бринула партизанка”. Политика. Приступљено 15. 12. 2019. 
  12. ^ „Политика”, 8. јун 1936
  13. ^ „Janko Veselinović (1862—1905)”. riznicasrpska.net. Архивирано из оригинала 26. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-26. 
  14. ^ Јанко Веселиновић, 1959, Хајдук Станко, Нови Сад: Матица српска; Београд: Српска књижевна задруга, стр.394-395
  15. ^ Јован Скерлић (1967), Историја нове српске књижевности, Београд: Просвета, стр. 377-378.
  16. ^ а б в г д ђ Стражилово, Јанко Веселиновић, 1886-11-13, стр. 1609
  17. ^ Стражилово, Јанко Веселиновић, 1887-02-05, стр. 93
  18. ^ Отаџбина, Јанко Веселиновић, 1890-05-01, стр. 2
  19. ^ Стражилово, Јанко Веселиновић, 1888-03-03, стр. 141

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Чланак „Ученик телеграфског курса“, ПТТ гласник 289/април 2006 - аутор Милорад Јовановић

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јанко_Веселиновић&oldid=30027294”