Јанко Веселиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Јанко Веселиновић (вишезначна одредница).
Јанко Веселиновић
Janko Veselinovic.jpeg
Датум рођења(1862-05-13)13. мај 1862.
Место рођењаЦрнобарски Салаш
  Кнежевина Србија
Датум смрти26. јун 1905.(1905-06-26) (43 год.)
Место смртиГлоговац
  Краљевина Србија
Споменик Јанку Веселиновићу у градском парку у Шапцу

Јанко Веселиновић (Црнобарски Салаш, 13. мај 1862 — Глоговац, 26. јун 1905) је био српски књижевник.

Биографија[уреди]

Отац му је био свештеник Милош Веселиновић [1] Основну школу је завршио у Глоговцу, а затим четири разреда гимназије у Шапцу (1878).[2] Потом је уписао богословију, коју није завршио, а затим 1878. године уписао је учитељску школу[1] коју такође није завршио. За тадашње време и то је било довољно да буде са непуних 18 година учитељ у Свилеуви. Ту је био на дужности до 1882. године.[3] У Свилеуви је упознао своју будућу супругу Јованку Јоку Јовановић са којом се и венчао 1881. Положио је практичан испит за учитеља у Свилеуви 1884. године.[1] Године 1884 је распоређен у село Костур код Пирота. Године 1886. постављен је за учитеља у Свилеуви.[4] Одбио је изразивши жељу да у Бечу заврши телеграфски курс. Због болести се вратио у Србију где је наставио курс, проводећи време по кафанама тако да курс није завршио.

Први покушај штампања приповедака 1886. године завршио се неуспехом. Koста Арсенијевић, уредник "Мисли", вратио му је рукопис са саветом "да се млади уча овога посла окане". Обесхрабрен Веселиновић хтео је да спали све своје рукописе. Од тога га је одвратио драг пријатељ Јова Алексић, унук хајдук-Станков.[3] Касније је Јанко био председник општине Коцељева, па поново учитељ.[5] Књижевник је био и помоћник главног уредника листа Српске новине, одакле потиче и његово велико пријатељство са главним уредником Милованом Глишићем. Био је и коректор Државне штампарије, драматург Народног позоришта, покретач и уредник листа Звезда, уредник листова Побратим, Дневни лист. Приповедач, романсијер, драмски писац. Због критика власти, био је више пута у затвору.

Неуредан живот је оставио трагове, па је оболео од туберкулозе, од које је и умро. На његовој сахрани су били чак и Алекса Шантић и Светозар Ћоровић, који су због тога допутовали из Мостара.

У шабачком архиву сачувана је његова честитка ћерци за нову 1901. годину.[6]

Дела[уреди]

Написао је преко 30 књига, међу којима су најпознатије „Слике из сеоског живота“, „Пољско цвеће“ и „Хајдук Станко“. Списак дела наводимо према књизи Хајдук Станко[7] и према књизи Јована Скерлића "Историја нове српске књижевности".[8]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Нова искра, Јанко Веселиновић 1905-01-06, стр. 192
  2. ^ Јанко Веселиновић, 1959, Хајдук Станко, Нови Сад: Матица српска; Београд: Српска књижевна задруга, стр. 390
  3. ↑ 3,0 3,1 Јанко Веселиновић, 1959, Хајдук Станко, Нови Сад: Матица српска; Београд: Српска књижевна задруга, стр. 391
  4. ^ Просветни гласник, Јанко Веселиновић, 1886-04-30,стр.282
  5. ^ Просветни преглед, Јанко Веселиновић, 1889-03-31, стр. 168
  6. ^ Честитка Јанка Веселиновића понос Архива („Вечерње новости”, 1. јануар 2017)
  7. ^ Јанко Веселиновић, 1959, Хајдук Станко, Нови Сад: Матица српска; Београд: Српска књижевна задруга, стр.394-395
  8. ^ Јован Скерлић (1967), Историја нове српске књижевности, Београд: Просвета, стр. 377-378.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 Стражилово, Јанко Веселиновић, 1886-11-13, стр. 1609
  10. ^ Стражилово, Јанко Веселиновић, 1887-02-05, стр. 93
  11. ^ Отаџбина, Јанко Веселиновић, 1890-05-01, стр. 2
  12. ^ Стражилово, Јанко Веселиновић, 1888-03-03, стр. 141

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Чланак „Ученик телеграфског курса“, ПТТ гласник 289/април 2006 - аутор Милорад Јовановић

Спољашње везе[уреди]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јанко_Веселиновић&oldid=21057784”