Јанко Типсаревић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јанко Типсаревић

Типсаревић на ОП САД 2016.
Типсаревић на ОП САД 2016.


Професионална каријера:
2002–
Надимак Типса, Јанкела
Држава  Србија[a]
Пребивалиште Београд, Србија
Датум рођења (1984-06-22)22. јун 1984.(35 год.)
Место рођења Београд, СР Србија, СФРЈ
Висина 1,80 m
Маса 80 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 8.395.992 $
Тренер Дирк Хордорф (2009–)[1][2]
Рајнер Шитлер (2017–)[3]
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 285–251 (53,17 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 4 (15 челенџера, 3 фјучерса)
Изгубљена финала: 7
Најбољи пласман: Бр. 8 (2. април 2012)
Тренутни пласман: Бр. 286 (24. јун 2019)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 4К (2013)
Француска Ролан Гарос 4К (2012)
Уједињено Краљевство Вимблдон 4К (2007, 2008)
Сједињене Америчке Државе ОП САД ЧФ (2011, 2012)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп ГФ (2011, 2012)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре 3К (2012)
Парови
Победе—порази: 78–98 (44,32 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 1 (4 челенџера)
Изгубљена финала: 3
Најбољи пласман: Бр. 46 (25. април 2011)
Тренутни пласман: Бр. 179 (24. јун 2019)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 3К (2011)
Француска Ролан Гарос ЧФ (2008, 2019)
Уједињено Краљевство Вимблдон 3К (2010)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 3К (2009)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре ЧФ (2012)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2010)
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Светско екипно првенство П (2009, 2012)

Ажурирано: 24. јун 2019.

Портал Portal.svg Тенис

Јанко Типсаревић (Београд, 22. јун 1984) је српски тенисер. У својој каријери је освојио четири АТП турнира у синглу: Ченај 2013, Штутгарт 2012, Куала Лумпур и Москву 2011. године као и један у конкуренцији парова. Поред тога освојио је и петнаест челенџера, три фјучерса и Отворено првенство Аустралије за јуниоре 2001. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је освојио титулу у Дејвис купу 2010. Најбољи пласман на АТП листи му је 8. место.

Приватни живот[уреди]

Јанко Типсаревић је рођен 22. јуна 1984. године у Београду, као најстарији син оца Павла и мајке Весне. Има млађег брата, Вељка. Почео је да игра тенис 1990. године, када је имао 6 година,[4] а са девет година је почео да игра за Новобеоградски тениски клуб "АС",[5] који се налазио у склопу Спортског рекреационог центра "11. април" [6] и први професионални тренер му је био рус Роман Савочкин.

Ожењен је Биљаном Типсаревић (рођена Шешевић), некадашњом новинарком телевизије Делта и Б92,[7][8] а данас модним креатором.[9]

Изјашњава се као атеиста.[10]

Тениска каријера[уреди]

Професиналну каријеру започео је на Отвореном првенству Аустралије за јуниоре 2001. године када је победио. Пошто је играо у четвртфиналу Отвореног првенства Француске за јуниоре, крајем 2001. године нашао се на другом месту јуниорске АТП листе. Исте године по први пут је учествовао у југословенској Дејвис куп репрезентацији. Први фјучерс турнир је освојио 2001. године у Београду. Други је освојио 2002. године у Мексику.

На АТП листи се нашао 2003. године пошто је освојио први челинџер у Индијанаполису. На свом првом Гренд слему је учествовао 2003. године и то на Отвореном првенству САД када је изгубио у првом колу квалификација. Године 2004. Јанко је учествовао и изгубио у првом колу Отвореног првенства Француске и Вимблдона. Касније је исте године освојио два челинџера у синглу и један у дублу.

Године 2005. Типсаревић је играо на 15 АТП турнира, и по први пут се пробио међу првих 100 играча на АТП листи. Учествовао је у другом колу Отвореног првенства Аустралије и Француске. Исте године стигао је до трећег кола на Вимблдону. У дублу је освојио челинџер у Напуљу.

Типсаревић у Дејвис куп мечу против Чешке. Београд, септембар 2010.

Годину 2006. је завршио међу првих 100, као 65. на АТП листи. Освојио је 4 челинџера са скором 31–8. Од АТП турнира стигао је до четвртфинала Нотингем опена.

Године 2007. Типсаревић је освојио челинџер у Загребу. На Отвореном првенству Француске је стигао до 3. кола, а играо је и у четвртфиналу Хертогенбоса. Његов највећи дотадашњи успех је забележио 2007. године када је учествовао у осмини финала Вимблдона. Овај пласман довео га је на 48. место АТП листе, и тада се по први пут нашао међу првих 50 играча.

Године 2008. стигао је до 3. кола Отвореног првенства Аустралије, где је изгубио од првог тенисера света Роџера Федерера након 4 и по сата игре, резултатом 7–6(7–5), 6–7(1–7), 7–5, 1–6, 8–10. До тада Федерер никада није играо чак 18 гемова у последњем сету. Исте године долази до 1/4 финала Мајами мастерса. Остварује најбољи пласман у каријери, 33. место и добија статус носиоца на Ролан Гаросу. Другу годину за редом долази до 4. кола Вимблдона.

У мају 2009. Јанко Типсаревић је уз Виктора Троицког и Ненада Зимоњића као члан репрезентације Србије освојио Светски куп у Диселдорфу победом над Немачком у финалу од 2:1.[11] У октобру 2009. Типсаревић по други пут у каријери осваја челенџер у Монсу (Белгија) [1] и долази до првог финала на АТП турнирима, на Купу Кремља у Москви где бива поражен од Михаила Јужног са 7–6(7–5), 0–6, 4–6.

Типсаревић на Отвореном првенству Аустралије. Мелбурн, јануар 2011.

2010. долази до финала дубл конкуренције у Ченају заједно са Лу Јен-Хсуном и у Москви са Виктором Троицким. Такође губи и друго АТП финале на турниру у Хертогенбосу. Победом над Ендијем Родиком и пласманом у треће коло Отвореног првенства САД. У Дејвис куп мечу против репрезентације Чешке побеђује оба меча и тиме омогућава репрезентацији Србије пласман у финале. Касније је у финалу заједно са колегама из репрезентације дошао до тријумфа у овом престижном такмичењу.

2011. је поражен два пута у финалима. На турниру у Монтреалу је дошао до полуфинала и остварио најбољи резултат на турнирима из Мастерс 1000 серије, након чега се први пут нашао међу најбољих 20 на АТП листи. На Отвореном првенству САД исте године је дошао до најбољег пласмана на Гренд слем турнирима, четвртфинала. Недуго затим, у Куала Лумпуру је освојио прву АТП титулу у појединачној конкуренцији и то без изгубљеног сета, победом над Маркосом Багдатисом у финалу.

Типсаревић је познат као играч који најбоље партије пружа против високопласираних тенисера и зато га често зову убицом фаворита. Победио је првог играча света Новака Ђоковића два пута и још тринаест пута тенисере из првих 10, а то су Томаш Бердих по четири пута, Енди Родик по два пута, Фернандо Гонзалез, Михаил Јужни, Давид Ферер, Џејмс Блејк, Гаел Монфис, Енди Мари и Хуан Монако. Такође је остварио и победе против играча који су раније били најбољи на свету, Карлосом Мојом, Маратом Сафином, Лејтоном Хјуитом и Хуаном Карлосом Ферером.

Финала АТП мастерс 1000 серије[уреди]

Парови: 1 (0–1)[уреди]

Исход Бр. Година Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 2012. Рим Шљака Пољска Лукаш Кубот Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез
3–6, 2–6

АТП финала[уреди]

Појединачно: 11 (4–7)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–0)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (4–7)
Финала по подлози
Тврда (3–4)
Шљака (1–1)
Трава (0–2)
Финала по локацији
Отворено (2–5)
Дворана (2–2)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 25. октобар 2009. Москва, Русија Тврда (д) Русија Михаил Јужни 7–6(7–5), 0–6, 4–6
Финалиста 2. 19. јун 2010. Хертогенбос, Холандија Трава Украјина Сергиј Стаховски 3–6, 0–6
Финалиста 3. 27. фебруар 2011. Делреј Бич, САД Тврда Аргентина Хуан Мартин дел Потро 4–6, 4–6
Финалиста 4. 18. јун 2011. Истборн, Велика Британија Трава Италија Андреас Сепи 6–7(5–7), 6–3, 3–5 (предаја)
Победник 1. 2. октобар 2011. Куала Лумпур, Малезија Тврда (д) Кипар Маркос Багдатис 6–4, 7–5
Победник 2. 23. октобар 2011. Москва, Русија Тврда (д) Србија Виктор Троицки 6–4, 6–2
Финалиста 5. 30. октобар 2011. Санкт Петербург, Русија Тврда (д) Хрватска Марин Чилић 3–6, 6–3, 2–6
Финалиста 6. 8. јануар 2012. Ченај, Индија Тврда Канада Милош Раонић 7–6(7–4), 6–7(4–7), 6–7(4–7)
Победник 3. 15. јул 2012. Штутгарт, Немачка Шљака Аргентина Хуан Монако 6–4, 5–7, 6–3
Финалиста 7. 22. јул 2012. Гштад, Швајцарска Шљака Бразил Томаз Белучи 7–6(8–6), 4–6, 2–6
Победник 4. 6. јануар 2013. Ченај, Индија Тврда Шпанија Роберто Баутиста Агут 3–6, 6–1, 6–3

Парови: 4 (1–3)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0–0)
Завршно првенство сезоне (0–0)
АТП мастерс 1000 (0–1)
АТП 500 (0–0)
АТП 250 (1–2)
Финала по подлози
Тврда (1–2)
Шљака (0–1)
Трава (0–0)
Финала по локацији
Отворено (1–2)
Дворана (0–1)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 10. јануар 2010. Ченај, Индија Тврда Кинески Тајпеј Лу Јен-Хсун Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Сантијаго Вентура
5–7, 2–6
Финалиста 2. 24. октобар 2010. Москва, Русија Тврда (д) Србија Виктор Троицки Русија Игор Куњицин
Русија Дмитриј Турсунов
6–7(8–10), 3–6
Победник 1. 8. јануар 2012. Ченај, Индија Тврда Индија Леандер Паес Израел Јонатан Ерлих
Израел Енди Рам
6–4, 6–4
Финалиста 3. 20. мај 2012. Рим, Италија Шљака Пољска Лукаш Кубот Шпанија Марсел Гранољерс
Шпанија Марк Лопез
3–6, 2–6

Остала финала[уреди]

Тимска такмичења: 3 (3–0)[уреди]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнери Противници Резултат Извор
Победник 1. 23. мај 2009. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Виктор Троицки
Србија Ненад Зимоњић
Немачка Рајнер Шитлер
Немачка Филип Колшрајбер
Немачка Никола Кифер
Немачка Миша Зверев
2–1 [12]
Победник 2. 3–5. децембар 2010. Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) Србија Новак Ђоковић
Србија Виктор Троицки
Србија Ненад Зимоњић
Француска Гаел Монфис
Француска Микаел Љодра
Француска Жил Симон
Француска Арно Клеман
3–2 [13]
Победник 3. 26. мај 2012. Екипно првенство, Диселдорф, Немачка Шљака Србија Виктор Троицки
Србија Ненад Зимоњић
Србија Мики Јанковић
Чешка Томаш Бердих
Чешка Радек Штјепанек
Чешка Франтишек Чермак
3–0 [14]

Финала јуниорских Гренд слем турнира[уреди]

Појединачно: 1 (1–0)[уреди]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 28. јануар 2001. Отворено првенство Аустралије Тврда Кинески Тајпеј Џими Ванг 3–6, 7–5, 6–0

Финала АТП челенџера и ИТФ фјучерса[уреди]

Појединачно: 25 (18–7)[уреди]

Легенда
Челенџери (15–4)
Фјучерси (3–3)
Финала по подлози
Тврда (9–3)
Шљака (8–4)
Трава (0–0)
Тепих (1–0)
Финала по локацији
Отворено (15–7)
Дворана (3–0)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Победник 1. 27. мај 2001. Београд, СР Југославија, F2 Шљака Шпанија Рубен Рамирез Идалго 6–2, 4–6, 6–3
Финалиста 1. 3. јун 2001. Београд, СР Југославија, F3 Шљака Шпанија Рубен Рамирез Идалго 3–6, 5–7
Финалиста 2. 10. март 2002. Четумал, Мексико, F1 Тврда Аргентина Хуан Пабло Бржезички 3–6, 4–6
Победник 2. 17. март 2002. Мексико Сити, Мексико, F2 Тврда Мексико Алехандро Ернандез 7–5, 7–6(7–4)
Финалиста 3. 21. април 2002. Каламата, Грчка, F2 Тврда Словачка Карол Бек 1–6, 4–6
Победник 3. 17. новембар 2002. Леон, Мексико, F18 Тврда Куба Лазаро Наваро-Батлес 6–1, 6–3
Победник 4. 6. јул 2003. Цел, Немачка Шљака Норвешка Јан Фроде Андерсен 7–6(7–1), 5–7, 6–4
Победник 5. 26. октобар 2003. Торанс, САД Тврда Сједињене Америчке Државе Зак Флајшман 6–4, 6–4
Победник 6. 9. мај 2004. Острава, Чешка Шљака Аустралија Питер Лучак 6–3, 7–6(7–5)
Финалиста 4. 16. мај 2004. Кошице, Словачка Шљака Аустралија Питер Лучак 5–7, 5–7
Финалиста 5. 13. јун 2004. Вајден, Немачка Шљака Чешка Томаш Бердих 3–6, 3–6
Победник 7. 1. август 2004. Бело Оризонте, Бразил Тврда Бразил Рикардо Мело 6–4, 5–7, 6–4
Финалиста 6. 8. август 2004. Грамаду, Бразил Тврда Бразил Рикардо Мело 6–2, 5–7, 4–6
Победник 8. 19. фебруар 2006. Београд, Србија и Црна Гора Тепих (д) Чешка Томаш Цакл 6–4, 4–1 (предаја)
Финалиста 7. 14. мај 2006. Дрезден, Немачка Шљака Немачка Симон Гројл 6–7(2–7), 2–6
Победник 9. 20. август 2006. Самарканд, Узбекистан Шљака Француска Едуар Роже-Васелен 6–3, 6–2
Победник 10. 27. август 2006. Бухара, Узбекистан Тврда Индија Рохан Бопана 6–2, 6–4
Победник 11. 8. октобар 2006. Монс, Белгија Тврда (д) Уједињено Краљевство Алекс Богдановић 6–4, 1–6, 6–2
Победник 12. 20. мај 2007. Загреб, Хрватска Шљака Бразил Жулио Силва 3–6, 6–3, 6–3
Победник 13. 11. октобар 2009. Монс, Белгија (2) Тврда (д) Украјина Сергиј Стаховски 7–6(7–4), 6–3
Победник 14. 14. август 2016. Ћингдао, Кина Шљака Шпанија Рубен Рамирез Идалго 1–6, 7–5, 6–1
Победник 15. 8. јануар 2017. Бангкок, Тајланд Тврда Словенија Блаж Кавчич 6–3, 7–6(7–1)
Победник 16. 14. јануар 2017. Бангкок 2, Тајланд Тврда Кина Џе Ли 6–2, 6–3
Победник 17. 23. април 2017. Ћингдао, Кина (2) Шљака Немачка Оскар Оте 6–3, 7–6(11–9)
Победник 18. 30. април 2017. Ан-Нинг, Кина Шљака Француска Квентин Алис 6–7(5–7), 6–3, 6–4

Парови: 8 (4–4)[уреди]

Легенда
Челенџери (4–4)
Фјучерси (0–0)
Финала по подлози
Тврда (1–2)
Шљака (3–0)
Трава (0–0)
Тепих (0–2)
Финала по локацији
Отворено (4–1)
Дворана (0–3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Партнер Противници Резултат
Финалиста 1. 6. октобар 2002. Бухара, Узбекистан Тврда Немачка Јан Вајнцирл Швајцарска Ивес Алегро
Швајцарска Марко Кјудинели
3–6, 4–6
Финалиста 2. 9. фебруар 2003. Београд, СР Југославија Тепих (д) Савезна Република Југославија Дарко Мађаровски Савезна Република Југославија Илија Бозољац
Савезна Република Југославија Ненад Зимоњић
1–6, 4–6
Финалиста 3. 16. новембар 2003. Хелсинки, Финска Тврда (д) Хрватска Роко Каранушић Шведска Роберт Линдстед
Шведска Робин Седерлинг
3–6, 7–6(7–2), 1–6
Финалиста 4. 8. фебруар 2004. Београд, Србија и Црна Гора (2) Тепих (д) Србија и Црна Гора Дарко Мађаровски Словачка Бранислав Секач
Украјина Орест Терешчук
3–6, 4–6
Победник 1. 6. јун 2004. Фирт, Немачка Шљака Чиле Адријан Гарсија Шведска Симон Аспелин
Сједињене Америчке Државе Грејдон Оливер
6–4, 6–4
Победник 2. 13. јун 2004. Вајден, Немачка Шљака Хрватска Ловро Зовко Аргентина Маријано Делфино
Аргентина Патрисио Руди
6–4, 7–6(8–6)
Победник 3. 3. април 2005. Напуљ, Италија Шљака Чешка Јиржи Ванек Италија Масимо Бертолини
Италија Урош Вицо
3–6, 6–4, 6–2
Победник 4. 23. март 2008. Санрајз, САД Тврда Србија Душан Вемић Белгија Кристоф Влиген
Холандија Петер Веселс
6–2, 7–6(7–5)

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Земља Савезна Република Југославија СР Југославија / СЦГ  Србија
Година 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. О/И Поб–пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије Н Н Н Н КВ1 2K 2K 1K 3K 2K 2K 2K 3K 4K Н Н Н Н Н 1K 0 / 10 12–10 55%
Француска Ролан Гарос Н Н Н КВ3 1K 2K 1K 3K 1K 3K 1K 3K 4K 3K Н Н 1K 1K Н 1K 0 / 13 12–13 48%
Уједињено Краљевство Вимблдон Н Н Н КВ2 1K 3K 1K 4K 4K 2K 1K 1K 3K 1K Н 1K 1K 1K Н 0 / 13 11–13 46%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н Н Н 1K 1K 1K Н 2K 1K 1K 3K ЧФ ЧФ 4K Н 1K 2K 2K Н 0 / 13 16–13 55%
Поб–пор на г. с. 0–0 0–0 0–0 0–1 0–3 4–4 1–3 6–4 5–4 4–4 3–4 7–4 11–4 8–4 0–0 0–2 1–3 1–3 0–0 0–2 0 / 49 51–49 51%
Завршни турнир сезоне
Тенис мастерс куп лого.jpg Мастерс куп Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н ГФ ГФ Н Н Н Н Н Н 0 / 2 1–4 20%
Репрезентација
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре Н НО Н НО НО 3K НО Н НО 0 / 2 3–2 60%
Светско екипно првенство у тенису лого 2012.jpeg Екипно првенство Н Н Н Н Н Н Н Н Н П Н ГФ П НО 2 / 3 8–2 80%
Davis Cup.jpg Дејвис куп Г3 Г2 Г2 Г2 Г2 Г1 ПО ПО П ПФ ЧФ Ф Н Н ЧФ Н Н 1 / 9 34–16 68%
Поб–пор 1–0 2–1 1–1 4–2 4–0 4–0 2–3 2–1 2–2 4–2 3–1 5–3 9–2 1–1 0–0 0–0 1–1 0–0 0–0 0–0 3 / 14 45–20 69%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 8 5–8 38%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н Н Н Н Н КВ1 ЧФ ЧФ Н Н Н Н Н 0 / 8 16–8 67%
Монако Монте Карло Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 5 4–5 44%
Шпанија Мадрид Н Н Н Н Н Н Н Н КВ1 Н Н ПФ Н КВ2 Н Н Н Н 0 / 3 3–3 50%
Италија Рим Н Н Н Н Н Н Н КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 4 1–4 20%
Канада Канада Н Н Н Н Н Н Н Н Н ПФ ПФ Н Н Н Н 0 / 6 7–6 54%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н Н Н КВ1 Н Н Н Н Н Н Н Н 0 / 5 2–5 29%
Кина Шангај НМС Н Н Н Н Н 0 / 5 3–5 38%
Француска Париз Н Н Н Н Н Н Н Н ЧФ Н Н Н Н Н Н 0 / 5 4–5 44%
Немачка Хамбург Н Н Н Н Н Н Н Н НМС 0 / 1 2–1 67%
Поб–пор на м. т. 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 0–0 1–2 4–3 8–8 4–5 1–5 10–7 14–9 3–7 0–0 0–1 1–1 0–1 0–0 1–1 0 / 50 47–50 48%
Статистика каријере
Година 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. О/И Поб–пор %
Одиграних турнира1 0 0 0 2 7 15 17 21 22 24 22 27 27 24 0 7 10 12 0 237
Освојене титуле 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 2 1 1 0 0 0 4 36%
Играних финала 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 5 3 1 0 0 0 11
Тврда 0–0 0–0 1–1 1–2 2–5 2–5 5–10 8–12 17–14 18–12 21–18 42–19 31–18 15–15 0–2 6–6 1–3 3 / 138 170–142 54%
Шљака 0–0 2–0 0–0 3–1 1–1 7–6 0–4 3–5 4–5 9–10 0–2 6–4 21–7 5–8 3–4 1–3 2–5 1 / 62 67–65 51%
Трава 0–0 0–0 0–0 0–0 0–1 2–3 3–3 6–3 5–2 3–3 4–3 6–3 5–3 0–1 0–1 1–2 2–4 0 / 32 37–32 54%
Тепих 0–0 0–0 0–0 1–1 2–0 0–1 2–3 2–2 0–0 Укинута подлога 0 / 5 7–7 50%
Отворено 0–0 2–0 0–0 4–3 2–5 9–14 8–14 13–14 17–15 19–21 19–17 35–19 46–19 19–18 3–7 8–9 5–12 2 / 189 209–187 53%
Дворана 0–0 0–0 1–1 1–1 3–2 2–1 2–6 6–8 9–6 11–4 6–6 19–7 11–9 1–6 0–0 0–2 0–0 2 / 48 72–59 55%
Укупно поб–пор2 0–0 2–0 1–1 5–4 5–7 11–15 10–20 19–22 26–21 30–25 25–23 54–26 57–28 20–24 0–0 3–7 8–11 5–12 0–0 4 / 237 281–246 53%
Проценат победа 100% 50% 56% 42% 42% 33% 46% 55% 55% 52% 68% 67% 45% 30% 42% 29% 53,32%
Пласман 1078 636 183 161 117 139 64 52 49 38 49 9 9 36 410 144 105 8.395.992 $

1 Укључена су учешћа у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира као и на Летњим олимпијским играма.
2 Укључени су мечеви са Гренд слем и АТП турнира, Летњих олимпијских игара и из Дејвис купа.

Биланс против тенисера који су се током каријере налазили међу десет најбољих на АТП листи[уреди]

Тенисер Поб–пор % Тврда Шљака Трава Тепих
Прво место
Уједињено Краљевство Енди Мари 3–5 38% 2–3 0–1 1–1 0–0
Сједињене Америчке Државе Енди Родик 2–2 50% 1–1 0–0 1–1 0–0
Аустралија Лејтон Хјуит 2–3 40% 2–2 0–1 0–0 0–0
Србија Новак Ђоковић 2–5 29% 1–3 1–1 0–1 0–0
Шпанија Карлос Моја 1–1 50% 1–1 0–0 0–0 0–0
Русија Марат Сафин 1–1 50% 0–0 1–0 0–0 0–1
Шпанија Хуан Карлос Фереро 1–2 33% 1–1 0–0 0–1 0–0
Русија Јевгениј Кафељников 0–1 0% 0–1 0–0 0–0 0–0
Шпанија Рафаел Надал 0–3 0% 0–1 0–2 0–0 0–0
Швајцарска Роџер Федерер 0–6 0% 0–4 0–2 0–0 0–0
Друго место
Немачка Томи Хас 1–3 25% 0–3 0–0 1–0 0–0
Треће место
Бугарска Григор Димитров 4–3 57% 2–1 0–2 2–0 0–0
Аргентина Давид Налбандијан 3–2 60% 1–2 0–0 2–0 0–0
Хрватска Иван Љубичић 2–2 50% 2–1 0–0 0–1 0–0
Русија Николај Давиденко 2–3 40% 2–3 0–0 0–0 0–0
Хрватска Марин Чилић 2–8 20% 2–6 0–0 0–2 0–0
Шпанија Давид Ферер 1–6 14% 1–5 0–1 0–0 0–0
Швајцарска Станислас Вавринка 0–1 0% 0–0 0–1 0–0 0–0
Аргентина Хуан Мартин дел Потро 0–4 0% 0–4 0–0 0–0 0–0
Канада Милош Раонић 0–5 0% 0–3 0–2 0–0 0–0
Четврто место
Јапан Кеј Нишикори 5–0 100% 3–0 1–0 1–0 0–0
Чешка Томаш Бердих 5–3 62% 4–2 1–1 0–0 0–0
Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 1–0 100% 0–0 1–0 0–0 0–0
Уједињено Краљевство Грег Руседски 0–1 0% 0–0 0–0 0–0 0–1
Аустрија Доминик Тим 0–1 0% 0–0 0–1 0–0 0–0
Шведска Робин Седерлинг 0–2 0% 0–1 0–0 0–1 0–0
Пето место
Јужноафричка Република Кевин Андерсон 1–1 50% 1–1 0–0 0–0 0–0
Чиле Фернандо Гонзалез 1–3 25% 0–0 0–2 1–1 0–0
Француска Жо-Вилфрид Цонга 0–1 0% 0–1 0–0 0–0 0–0
Немачка Рајнер Шитлер 0–1 0% 0–0 0–0 0–1 0–0
Шпанија Томи Робредо 0–2 0% 0–0 0–2 0–0 0–0
Шесто место
Француска Гаел Монфис 2–4 33% 1–4 1–0 0–0 0–0
Француска Жил Симон 2–9 18% 1–6 1–2 0–1 0–0
Еквадор Николас Лапенти 1–1 50% 0–0 1–1 0–0 0–0
Седмо место
Шпанија Фернандо Вердаско 5–2 71% 4–2 1–0 0–0 0–0
Белгија Давид Гофен 2–0 100% 2–0 0–0 0–0 0–0
Шведска Томас Јохансон 1–2 33% 1–0 0–0 0–1 0–1
Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 1–4 20% 1–2 0–1 0–1 0–0
Француска Ришар Гаске 0–3 0% 0–2 0–0 0–1 0–0
Осмо место
Чешка Радек Штјепанек 3–1 75% 2–0 1–1 0–0 0–0
Русија Михаил Јужни 3–5 38% 3–3 0–1 0–1 0–0
Кипар Маркос Багдатис 2–2 50% 2–2 0–0 0–0 0–0
Сједињене Америчке Државе Џек Сок 1–0 100% 1–0 0–0 0–0 0–0
Сједињене Америчке Државе Џон Изнер 1–1 50% 1–0 0–0 0–1 0–0
Аустрија Јирген Мелцер 1–1 50% 1–1 0–0 0–0 0–0
Аустралија Марк Филипусис 0–1 0% 0–1 0–0 0–0 0–0
Девето место
Тајланд Парадорн Сричапан 2–0 100% 1–0 0–0 1–0 0–0
Русија Карен Хачанов 0–1 0% 0–1 0–0 0–0 0–0
Шпанија Николас Алмагро 0–2 0% 0–1 0–1 0–0 0–0
Чиле Николас Масу 0–2 0% 0–1 0–1 0–0 0–0
Аргентина Маријано Пуерта 0–2 0% 0–0 0–2 0–0 0–0
Десето место
Француска Арно Клеман 3–1 75% 2–0 0–0 1–1 0–0
Аргентина Хуан Монако 3–3 50% 2–0 1–3 0–0 0–0
Летонија Ернестс Гулбис 2–2 50% 2–1 0–1 0–0 0–0
Италија Фабио Фоњини 1–0 100% 1–0 0–0 0–0 0–0
Шпанија Пабло Карењо Буста 0–1 0% 0–1 0–0 0–0 0–0
Укупно 76–131 36,71% 54–78 11–33 11–17 0–3

Подаци од 10. јуна 2019.
Имена активних тенисера су подебљана.

Листа укључује мечеве игране у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу. Квалификациони мечеви као и они играни на челенџерима и фјучерсима нису обухваћени овом статистиком.

Биланс против тенисера који су се током каријере налазили од 11. до 20. места[уреди]

Подаци од 10. јуна 2019.
Имена активних тенисера су подебљана.

Победе над топ 10 тенисерима[уреди]

Типсаревић има однос победа и пораза 15–46 (24,6%) против тенисера који су у време одигравања меча били рангирани међу првих 10 на АТП листи.[15]

Сезона 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. Укупно
Победе 0 0 0 0 0 1 4 1 3 3 3 0 0 0 0 0 0 0 15
# Играч Позиција Турнир Подлога Коло Резултат Позиција Типсаревића
2007.
1. Чиле Фернандо Гонзалез Бр. 6 Вимблдон, В. Британија Трава 6–3, 3–6, 6–3, 4–6, 8–6 Бр. 64
2008.
2. Русија Михаил Јужни Бр. 8 Ротердам, Холандија Тврда (д) 7–6(7–3), 6–4 Бр. 44
3. Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк Бр. 8 Хамбург, Немачка Шљака 4–6, 6–3, 6–3 Бр. 33
4. Сједињене Америчке Државе Енди Родик Бр. 6 Вимблдон, В. Британија Трава 6–7(5–7), 7–5, 6–4, 7–6(7–4) Бр. 40
5. Шпанија Давид Ферер Бр. 4 Пекинг, Кина Тврда 7–6(10–8), 6–2 Бр. 46
2009.
6. Француска Гаел Монфис Бр. 10 Монте Карло, Монако Шљака 6–3, 6–1 Бр. 56
2010.
7. Уједињено Краљевство Енди Мари Бр. 4 Дубаи, УАЕ Тврда 7–6(7–3), 4–6, 6–4 Бр. 39
8. Сједињене Америчке Државе Енди Родик Бр. 9 Њујорк, САД Тврда 3–6, 7–5, 6–3, 7–6(7–4) Бр. 44
9. Чешка Томаш Бердих Бр. 7 Дејвис куп, Београд, Србија Тврда (д) ГФ 7–5, 6–2, 2–6, 7–6(7–5) Бр. 37
2011.
10. Чешка Томаш Бердих Бр. 9 Монтреал, Канада Тврда ЧФ 6–4, 6–4 Бр. 24
11. Чешка Томаш Бердих Бр. 9 Њујорк, САД Тврда 6–4, 5–0 (предаја) Бр. 20
12. Србија Новак Ђоковић Бр. 1 Лондон, В. Британија Тврда (д) ГФ 3–6, 6–3, 6–3 Бр. 9
2012.
13. Србија Новак Ђоковић Бр. 1 Мадрид, Шпанија Шљака ЧФ 7–6(7–2), 6–3 Бр. 8
14. Чешка Томаш Бердих Бр. 7 Диселдорф, Немачка Шљака Ф 7–5, 7–6(10–8) Бр. 8
15. Аргентина Хуан Монако Бр. 10 Париз, Француска Тврда (д) 6–3, 3–6, 6–3 Бр. 9

Награде[уреди]

2002.

2003.

2004.

  • Најбољи тенисер Србије и Црне Горе

2012.

Напомене[уреди]

  1. ^ Типсаревић је од 2002. до 2003. наступао под заставом СР Југославије, којој је припадала Србија; од 2003. до 2006. је играо под заставом СЦГ; од 2006. игра под српском заставом

Референце[уреди]

  1. ^ „Janko Tipsarevic – profile/personal”. ATP World Tour. 18. 1. 2010. Приступљено 10. 8. 2018. 
  2. ^ „Janko za SK: Dati sve, ne dobiti ništa – to je hrabrost”. Sport klub. 3. 4. 2017. Приступљено 10. 8. 2018. 
  3. ^ (на језику: немачки) „Schüttler coacht Tipsarevic”. Tennis net. 26. 6. 2017. Приступљено 17. 9. 2017. 
  4. ^ Janko Tipsarević: Zbog supruge igram bolje Архивирано на сајту Wayback Machine (април 10, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 4. 5. 2013.
  5. ^ Teniski klub "AS" Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 30, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 4. 5. 2013.
  6. ^ JP Sportski centar „Novi Beograd“, Приступљено 4. 5. 2013.
  7. ^ Ekskluzivno: Biljana Šešević i Janko Tipsarević: Svi detalji venčanja godine Архивирано на сајту Wayback Machine (април 7, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 4. 5. 2013.
  8. ^ Biljana Sesevic – Biografija, Приступљено 4. 5. 2013.
  9. ^ Moda za venčanje: Kolekcija Biljane Tipsarević, Приступљено 4. 5. 2013.
  10. ^ Dejvis kup: Srbija - Indija 1:1 posle prvog dana
  11. ^ tenis- Sportske.net
  12. ^ „ARAG World Team Cup 2009” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 25. 12. 2017. 
  13. ^ „2010 Davis Cup final”. Davis Cup. Приступљено 17. 12. 2018. 
  14. ^ „Power Horse World Team Cup 2012” (PDF). Pro Tennis Live. Приступљено 25. 12. 2017. 
  15. ^ „Janko Tipsarevic – ATP Win/Loss”. ATP Tour. Приступљено 7. 2. 2019. 

Спољашње везе[уреди]