Јанко Шафарик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јанко Шафарик
SafarikJanko.jpg
Јанко Шафарик
Датум рођења (1814-11-14)14. новембар 1814.
Место рођења Кишкереш
Аустријско царство, данас Мађарска
Датум смрти 18. јул 1876.(1876-07-18) (61 год.)
Место смрти Београд
Кнежевина Србија, данас Република Србија

Јанко Шафарик (свк. Janko Šafarík; Кишкереш, 14. новембар 1814Београд, 18. јул 1876) је био научник, лекар, нумизматичар, музеолог и библиотекар. По народности је био Словак, рођен у мађарском месту Кишкереш у пештанској жупанији. Велики део свог живота провео је радећи у Србији. По вероисповести је био евангелиста. [1]

Младост и школовање[уреди]

Његова отац, Јан, је био богати земљопоседник и старији брат чувеног слависте Павла Јосифа Шафарика. Мајка Зузана је била кћи евангелистичког свештеника, проповедника и словачког књижевника Мартина Лаучека Галика.

Основну школу је учио у родном месту, 1821. одлази у Нови Сад где му је стриц био директор и професор српске гимназије. Ту је завршио немачку школу и гимназију.

Након завршетка гимназије, 1829. године, одлази у Пожун (данас Братислава) где је почео да студира филозофију и право. Три године касније напушта те студије и одлази у Пешту, где уписује медицински факултет, а 1834. одлази у Беч, где 1837. завршава студије; 21. јула 1838. постаје доктор медицинских наука.

Каријера[уреди]

Након докторирања, одлази у Праг, где се бавио археологијом и славистичким студијама. 1840. поново долази у Нови Сад, где постаје градски лекар, а тада почиње и његова сарадња са Летописом Матице српске. У Новом Саду остаје до 1843, када прелази у Београд, где добија посао професора физике на београдском лицеју.

Постао је члан и један од обновитеља Друштва србске словесности, па у склопу активности друштва обилази Србију и скупља старе предмете музејске и историјске вредности. Од 29. јула до 5. септембра 1846. обилази велики део Србије: Шабац, Обреновац, Ваљево, Лозницу, Чачак, Карановац, Жичу, Студеницу, Љубостињу, Крушевац, Раваницу, Манасију, Пожаревац, Смедерево и друге српске градове.

Од 1848. до 1870. је управљао првом музејском збирком у Србији. У јуну 1861. је напустио професорску службу, па је постао руководилац Народног музеја и библиотекар (управник) Народне библиотеке у Београду.

Одликован је руским орденом Свете Ане другог степена и пруским орденом Краљевске круне другог реда.

Постоји награда „Јанко Шафарик” која се додељује на Дан Народне библиотеке Србије 28. фебруара.[2]

Референце[уреди]

  1. http://www.nb.rs/view_file.php?file_id=466 Проф. др. Војислав Максимовић: Јанко Шафарик, Српско Сарајево, Филозофски факултет
  2. Обележен Дан Народне библиотеке Србије („Политика”, 28. фебруар 2018)

Спољашње везе[уреди]