Јан II Казимир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јан II Казимир
Schultz John II Casimir.jpg
Јан II Казимир
Датум рођења (1609-03-22)22. март 1609.
Место рођења Краков
Датум смрти 6. децембар 1672.(1672-12-06) (63 год.)
Место смрти Невер
Француска
Династија Династија Васа
Отац Сигисмунд III Васа
Мајка Constance of Austria
Супружник Marie Louise Gonzaga, Claudine Françoise Mignot
Потомство Maria Anna Vasa, John Sigismund, Crown Prince of Poland
Краљ Пољске
Наследник Михаил Корибут Вишњевецки

Јан II Казимир (пољ. Jan II Kazimierz Waza; Краков, 22. март 1609Невер, 6. децембар 1672) је био краљ Пољско-литванске уније. Последњи је пољски краљ из династије Васа. Његов период власти познат је као потоп. Пољска је била опустошена и поражена.

Јанов отац[уреди]

Јанов отац Жигмунд (Сигисмунд) III Васа је био унук Густава I од Шведске. Жигмунд (Сигисмунд) је био краљ Шведске од 1592. до 1599, када га је свргао Карл IX од Шведске. То је довело до сталнога спора, па су пољски краљеви из династије Васа полагали право на шведски трон. Због тога је дошло до Пољско-шведског рата 1600. до 1629. Пољска и Шведска су биле и на супротним странама током Тридесетогодишњег рата (1618—1648), али у том рату Пољска је релативно мало учествовала.

У сенци брата[уреди]

Јан Казимир је већину живота био у сенци свога брата Владислава IV Васе. Пошто је показивао презир према пољској култури а симпатије за Аустрију имао је мало пријатеља међу пољским племством, шљахтом. Није имао јаку подршку нити утицај на пољском двору. Ипак, показивао је таленат као војни командант у Смоленском рату против Московске Русије 1633. Његов брат Владислав IV Васа покушао је да ојача Јанов утицај преговорима о женидби најпре за шведску принцезу, затим за италијанску принцезу, али безуспешно. Јан Казимир је 1635. кренуо у дипломатску мисију у Беч. Мисију је занемарио и придружио се војсци Светога Римског царства у борбама против Француза. Његова пуковнија је била поражена, па је годину дана живео раскошно на бечком двору.

Вратио се 1636. у Пољско-Литванску унију. Заљубио се у једну баронесу, али брат Владислав IV је спречио тај брак. Покушао га је поставити за суверена Курландије, али Сејм је то спречио. Јан Казимир је био увређен, па је 1638. отишао у Шпанију. Постао је вицекраљ Португала. Французи су га заробили и утамничили по налогу кардинала Ришељеа све до 1640. Ослобођен је након посредовања дипломатске мисије кнеза од Смоленска.

Језиута[уреди]

Одлучио је 1641. да постане језуита. Напустио је Пољску 1642. пратећи своју сестру у Немачку. Језуитима се придружио 1643. Краљ Владислав IV Васа се јавно опирао том потезу, па је дошло и до дипломатског сканадала између Пољске и папе. Јан Казимир је био изабран за кардинала. Када је уочио да он није за црквени живот вратио се у децембру 1646. у Пољску. У октобру 1647. одрекао се положаја кардинала да би могао да буде изабран на пољски трон.

Јан Казимир се на кољеним заклиње у Лавову 1655. да ће истерати Швеђане из Пољске, насликао Јан Матејко

Краљ и Потоп Пољске[уреди]

Изабран је за краља 1648. За време његове власти почела је побуна козака 1648. под вођством Богдана Хмељницког. У ту побуну су се умешале многе стране силе. Кримски канат је помагао слабијем у том сукобу козака и Пољака. Козаци су 1654. склопили споразум са Русијом по коме признају рускога цара и од тада највећи део Украјине више није у оквиру Пољске. Дошло је до Руско-пољског рата (1654—1667).

Чим је изабран за краља део племства се томе супростављао, јер су га сматрали слабим краљем и језуитом. Сматрали су да будући шведски краљ Карл X Густав има више права на пољски трон. С друге стран Јан Казимир је полагао права на шведски трон. Браћа Јануш Радзивил и Богуслав Радзивил су потписали договор са Швеђанима, по коме ће они владати са две кнежевине и признати ће вазални положај у односу на шведског краља. Уследио је и рат са Швеђанима 1655—1660, зван Потоп. За време потопа Шведска је била заузела готово целу Пољску. Швеђани нису могли да задрже толику освојену територију. Били су присљени да се повуку, али готово цела земља је била разрушена. Јан Казимир се 1660. одрекао полагања права на шведски трон. Швеђанима је предао Ливонију и град Ригу.

Јан Казимир је абдицирао 1668. и вратио се у Француску, где се прикључио језуитима и постао је опат манастира у Неверу. Умро је 1672. Умро је без потомака, а његова браћа и сестре исто нису имали преживелих потомака, тако да се окончала династија Васа у Пољској.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Erik Johansson Vasa
 
 
 
 
 
 
 
8. Gustav I of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Cecilia Månsdotter
 
 
 
 
 
 
 
4. John III of Sweden
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Erik Abrahamsson Leijonhufvud
 
 
 
 
 
 
 
9. Margaret Leijonhufvud
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Ebba Eriksdotter Vasa
 
 
 
 
 
 
 
2. Сигисмунд III Васа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Казимир IV
 
 
 
 
 
 
 
10. Sigismund I the Old
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Elisabeth of Austria
 
 
 
 
 
 
 
5. Catherine Jagiellon
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Gian Galeazzo Sforza, Duke of Milan
 
 
 
 
 
 
 
11. Bona Sforza
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Isabella of Naples
 
 
 
 
 
 
 
1. Јан II Казимир
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Филип I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
12. Ferdinand I, Holy Roman Emperor
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Хуана од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
6. Charles II, Archduke of Austria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Владислав II Јагелонац Млађи
 
 
 
 
 
 
 
13. Anna of Bohemia and Hungary
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Anne of Foix-Candale
 
 
 
 
 
 
 
3. Constance of Austria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. William IV, Duke of Bavaria
 
 
 
 
 
 
 
14. Алберт V Баварски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Margravine Marie of Baden-Sponheim
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Ана од Баварске (1551—1608)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ferdinand I, Holy Roman Emperor
 
 
 
 
 
 
 
15. Ана од Аустрије (баварска војвоткиња)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Anna of Bohemia and Hungary
 
 
 
 
 
 

Спољашње везе[уреди]