Јапанска писма

Из Википедије, слободне енциклопедије


У јапанском језику се користи сложен систем писања, који се састоји од три различита писма, то су: канђи (漢字), катакана (カタカナ) и хирагана (ひらがな), а по потреби се користи и латиница, која се назива ромађи (ロマ字). За разлику од српског језика у коме су ћирилица и латиница међусобно заменљива писма, канђи, хирагана и катакана користе се комбиновано у једној реченици. Јапански језик користи и додатне симболе, чија је употреба ограничена на специфичне речи:латиницу, која се назива ромађи (ロマ字), арапске бројеве и знаке интерпукције.

Традиционални систем писања[уреди]

Канђији (漢字, јапански карактери) су словни знаци који представљају речи или морфеме и пореклом од кинеског писма. Канђијима се записује значење речи, за разлику од српске азбуке којом се бележи звучање речи. У реченици се канђијима записују именице и корен речи код глагола и придева које су у јапанском језику променљиве речи. Ово је најсложеније и најбројније писмо у јапанском језику и сматра се да их је потребно знати око две хиљаде за основно образовање. Од канђија су потекла два аутохтона јапанска писма катакана и хирагана.


Катакана (カタカナ) је аутохтоно јапанско слоговно писмо, настало од делова канђија. Броји 48 слова и свако слово представља један слог. Катаканом се записује звучање речи, те се стога користи за ономатопеје, наглашавање делова реченица (нпр. код извињења) а данас се користи за стране речи (осим за оне кинеског порекла), ономатопеје и наглашавање и бележење речи страног порекла.


Хирагана (ひらがな) је такође аутохтоно слоговно писмо, броји такође 48 слова, где сваки слог представља једно слово, као и код катакане. Хираганом се записују граматичке речи у реченици: наставци код променљивих речи (глаголи и придеви), затим тзв. структурне речце које имају падежну функцију у реченци, префикси и суфикси. Хираганом се такође записују речи које се не пишу канђима, а фуригана је хирагана која се записује изнад канђија како би се знало како се тај канђи чита (нпр. у уџбеницима или књигама за децу).

Помоћна писма[уреди]

Ромађи (ロマ字) је јапански назив за латинично писмо које се користи у транскрипцији јапанских речи за странце. Ромађи се уобичејено среће у уџбеницима за јапански језик, док Јапанци не користе ромађи у свакодневници, сем за неке интернационалне скраћенице (CD, DVD, Wi-Fi).

Историја писма[уреди]

Писменост у Јапану развила се под утицајем кинеске културе. Општеприхваћена претпоставка је да су будистички монаси донели кинеске свете списе у Јапан у V веку и да су се они читали на кинеском језику. У то време јапански језик није имао свој писани облик. Временом се појавио и ситем манјогана, који је користио мањи број знакова из канђија само због њихове фонетске вредности, а не и семантичке. Манјогана се у курзивном облику развила у стилизовану хирагану, писмо које су користиле жене на двору којима је у то време било забрањено да користе кинески језик, као и да уче кинеску класичну поезију. Катакана је настала тако што су ученици у манастирским школама узимали делове канђија и доделили им гласовну вредност, како би могли брже да њима да транскрибују новопридошле речи (канђи) из кинеског. Како су писма сазревала и ширила се, канђи се почео користити само за писање речи које носе значење, као што су именице, придеви и глаголи, док су каном (хираганом и катаканом) почеле да се записују граматичке речи, аутохтоне јапанске речи, транскрипција изнад канђија (фуригана) као и речи из страних језика (које су накнадно из других страних језика стизале у јапански нпр. бројни англицизми). Што се ромађија тиче увео га је научник Хепбурн (Hepburn) који га је крајем 19. века користио у свом енглеско-јапанском речнику као транскрибцију . Ова енглеска транскрипција користи се и данас у неким уџбеницима јапанског језика за странце.

Следи неколико примера речи написаних на јапанским писмом:

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Уџбеник за јапански језик и писмо канђи. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду. 2014. стр. 297. ISBN 978-86-6153-144-6. 
  • Љиљана Марковић, ур. (2014). Уџбеник јапанског језика Корак по корак. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду. стр. 202. ISBN 978-86-6153-298-6 (FF) . 
  • Јамасаки-Вукелић, Хироши (2008). Јапанско-српски и српско-јапански речник: са кратком граматиком јапанског језика. Београд: Завод за уџбенике. стр. 437. ISBN 978-86-17-15713-3. 
  • Bunt, Johnatan (2003). The Oxford Japanese Grammar & Verbs. New York: Oxford University Press Inc. стр. 273. ISBN 0-19-860382-7. 
  • Illustrated Japanese Characters (15 изд.). JTB Publishing Inc. 2009. ISBN 978-4-533-01359-1. 
  • Љиљана Марковић, ур. (2013). Јапан и оно што га таквим чини. Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду, Кокоро. стр. 184. ISBN 978-86-61-53-192-7 (FF) . 
  • Историја Јапана. Београд: Завод за уџбенике. 2008. стр. 220. ISBN 978-86-17-15867-3. 

Спољашње везе[уреди]