Јапанска православна црква
| Јапанска православна црква | |
|---|---|
| 日本ハリストス正教会 | |
| Основни подаци | |
| Оснивање | 1861. |
| Киријархална црква | Руска православна црква |
| Аутономија | 1970. |
| Признање аутономије | канонски призната |
| Руководство | |
| Предстојатељ | митрополит токијски и свег Јапана Серафим |
| Седиште | Токио |
| Територија | |
| Јурисдикција | Јапан |
| Богослужење | |
| Календар | јулијански календар |
| Статистика | |
| Архијереји | 2 |
| Епархије | 3 |
| Манастири | 1 (Токијска богословија) |
| Парохије | 150 |
| Верници | око 30.000 |
| Веб-сајт | http://www.orthodoxjapan.jp/ |
Јапанска православна црква је аутономна црква под јурисдикцијом Руске православне цркве.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Свети Николај Јапански је донео православље у Јапан у деветнаестом веку. Године 1861. Руска православна црква га је послала у град Хакодате, да буде свештеник у руском конзулату. Иако је шогунска власт у Јапану бранила прелазак у хришћанство, 1864. године се неколико редовних посетилаца храма покрстило. Николај је остао у Јапану и за време Руско-Јапанског рата, ширио хришћанство и постао први епископ Јапанске православне цркве.
Богослужења се врше на јапанском језику.
Савремено стање
[уреди | уреди извор]Унутар Јапанске православне цркве дјелују три епархије: Источнојапанска епархија (Сендај), Западнојапанска епархија (Кјото) и Токијска епархија (Токио).
Од 2000. до 2023. поглавар Цркве био је господин Данил (Нуширо), митрополит токијски и свег Јапана, након његове смрти изабран је митрополит Серафим.
Резиденција и катедрални храм је Храм Васкрсења Христовог у Токију, у чијем саставу се налази и једина православна богословија.[2]
Године 2005, у Токију, с благословом митрополита токијског Данила био је образован и први манастир Јапанске православне цркве. Настојатељ манастира, освећеног 2006. године у част равноапостолног Николаја Јапанског, постао је јеромонах Тројице-Сергијеве лавре Герасим (Шевцов). Клир укључује 30 свештеника и 10 ђакона.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Јапанска Православна Црква”. СПЦ. Архивирано из оригинала 16. 05. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2020.
- ^ „Mitropolit japanski i episkop kineski: Zvuči vam čudno, ali pravoslavlje u ovim zemljama ima dugu tradiciju, a evo kako je dospelo na Daleki istok”. Srbija danas. Приступљено 23. 1. 2020.